Martin Gardner

Martin Gardner
Datum rođenja	(1914-10-21)21. oktobar 1914.
Mesto rođenja	Talsa, SAD
Datum smrti	22. maj 2010.(2010-05-22) (95 god.)
Mesto smrti	Norman, SAD
Državljanstvo	SAD
Obrazovanje	Diplomirao u oblasti filozofije
Univerzitet	Univerzitet u Čikagu
Zanimanje	pisac popularne matematike i nauke
Aktivni period	1937—2010
Nagrade	Liroj Stil nagrada za ekspoziciju matematike (1987. god.) Alendorfer nagrada (1990. god.) Trevor Evans nagrada (1998. god.) Džordž Polija nagrada (2000. god.)
Veb-sajt	martin-gardner.org

Martin Gardner (engl. Martin Gardner; Talsa, 21. oktobar 1914 — Norman, 22. maj 2010) bio je američki pisac čija su dela dugo bila popularna među ljudima širokog spektra interesovanja: od matematike i nauke, preko ljubitelja magije, pa sve do protivnika pseudonauke i zagovornika skepticizma. Martin Gardner posedovao je jedinstvenu kombinaciju književne širine, rigorozne logike, matematičke intuicije i živahnog, zanimljivog pisanja.

Za života, napisao je preko 100 knjiga i veliki broj kolumni za časopis Sajentifik Amerikan (engl. Scientific American), po kojima je i najpoznatiji. Smatra se ocem osnivačem modernog skepticizma, kao i čovekom koji je svojim nesvakidašnjim zagonetkama stvarao veliko interesovanje za rekreacionu matematiku i matematiku uopšte iako nije imao nikakvo formalno obrazovanje iz matematike sem srednje škole.

Gardner se pored matematike interesovao za čitav spektar drugih oblasti među kojima su mikromagija, filozofija, religija i književnost.

Biografija

Mladost

Martin Gardner rođen je 21. oktobra 1914. godine u Talsi, Oklahoma, gde je njegov otac, naftni geolog, osnovao naftnu kompaniju. Kao dečak voleo je magične trikove, šah, nauku i sakupljao je mehaničke slagalice. Bez pomoći svoje majke u to vreme, naučio je da čita gledajući reči na stranici dok mu je čitala knjige o čarobnjaku iz Oza (engl. The Wizard of Oz) Franka Bauma (engl. Lyman Frank Baum). Za zagonetke se zainteresovao zahvaljujući knjizi Sema Lojda (engl. Sam Loyd) koju mu je otac poklonio, a koja je sadržala preko 5000 zagonetki i trikova.

Pohađao je Univerzitet u Čikagu (engl. University of Chicago) gde je i stekao diplomu iz filozofije 1936. godine. 1937. godine se vraća u Oklahomu, gde će raditi kao reporter u Talsa Tribjunu(engl. Tulsa Tibune), ali će mu posao vrlo brzo dosaditi, nakon čega se vraća na Univerzitet u Čikagu da bi radio u odnosima sa javnošću.

Pridružio se mornarici i služio na razaraču za vreme Drugog svetskog rata. Dok je obavljao dužnost noćne straže, smišljao je neverovatne priče, uključujući i priču „Konj na pokretnim stepenicama“, koju je prodao časopisu Eskvajer(engl. Esquire).

Gardnerova karijera kao pisac

Nakon što je bio urednik dečijeg časopisa Amti Damti (engl. Humpty Dumpty), Martin Gardner je započeo dugu vezu sa časopisom Sajentifik Amerikan, koja će ga i proslaviti. Njegov prvi članak u ovom časopisu izdao je 1956. godine na temu fleksagona. Fleksagon je sastavljen od traka papira koje se mogu preklopiti na određene načine kako bi se prikazala lica, pored dva koja su se već prvobitno nalazila na prednjoj i zadnjoj strani. Kada mu je izdavač predložio da piše kolumnu o matematičkim igrama, iskoristio je priliku sa zadovoljstvom.

Godine 1960. izdaje svoju najbolje prodavanu knjigu, „Anotirana Alisa” koja je nastavak poznate knjige Luisa Kerola (engl. Lewis Carroll) - „Alisa u zemlji čuda” (engl. Alice-s Adventures in Wonderland). Nakon raskida saradnje sa Sajentifik Amerikanom, nastavio je da piše kolumne za drugi časopis, po imenu Skeptikal Inkvajrer (engl. Skeptical Inquirer), za koji je pisao sve do 2002. godine.

Tokom svoje duge karijere kao pisac, objavio je veliki broj knjiga u kojim raspravlja na temu religije, nauke, znanja, pseudonauka, kao i knjiga za decu.

Starost

Martin se nikada nije stvarno penzionisao, već je nastavio da piše članke za brojne časopise na temu matematike. 2004. godine, nakon smrti svoje supruge, vraća se u Oklahomu gde će živeti sve do svoje smrti. Nakon što je preminuo, posthumno je objavljena autobiografija pod imenom „Nerazređeni hokus-pokus: Autobiografija Martina Gardnera“.

Uticaj

„Martin Gardner bio je odgovoran za uvođenje matematike u svet na potpuno nov način pretvarajući nešto zastrašujuće i nepristupačno za mnoge u zabavu i igre ili još bolje - magiju. Kaže se da je time doveo više matematike do više miliona nego iko drugi.“ (Ričard K. Gui)

„Pokupite sve što je [Martin Gardner] napisao. Nasmešićete se i naučiti nešto.“ (Persi V. Diakonis)

„Za pisca i majstora zagonetki Martina Gardnera, jednom se govorilo da je na desetine nevinih omladinaca pretvorio u profesore matematike - a hiljade profesora matematike u nevine omladince.“ (Kolm Mulkahi)

„Može se, u čisto praktičnom smislu, izneti slučaj za Martina Gardnera kao jednog od najuticajnijih pisaca 20. veka. Njegova popularizacija nauke i matematičkih igara u Sajentifik Amerikanu, tokom 25 godina za vreme kojih je pisao za njih, verovatno je pomoglo stvaranju više mladih matematičara i informatičara nego bilo koji drugi faktor pre pojave ličnog računara." (David Oberbah)

Martin je imao nemerljiv doprinos u približavanju, popularizaciji i promovisanju matematike među širokim masama, radeći to na sasvim drugačiji i nesvakidašnji način kroz matematičke zagonetke i priče. Zaslužan je za to što su se kroz njegove kolumne i druge radove mnogi priznati naučnici i intelektualci prvi put susreli i zavoleli ne samo matematiku, već i logiku, skepticizam, filozofiju i magiju. Samo neki od njegovih obožavalaca i prijatelja bili su: Artur Klark (engl. Sir Arthur Charles Clarke), Isak Asimov (engl. Isaac Asimov), Džon Horton Konvej (engl. John Horton Conway) , Rodžer Penrouz (engl. Roger Penrose), Karl Sagan (engl. Carl Edward Sagan), Salvador Dali(kat. Salvador Felip Jacint Dalí Domènech)... Takođe, kao osnivač „Matematičke vinove loze", zaslužan je za promovisanje i pružanje podrške i pomoći mladim i još neafirmisanim naučnicima.

Magija, za koju se interesovao još od detinjstva, predstavljala je jednu od glavnih tema u njegovim radovima. U polju magičnih trikova, zagonetki i iluzija, dao je nemerljiv doprinos pre svega zahvaljujući njegovim originalnim idejama i kreativnosti.

Ogroman doprinos dao je u zasnivanju i razvitku modernog skepticizma, pre svega zahvaljujući njegovom izuzetno kritičkom stavu prema svakoj vrsti pseudonauka, rubnim naukama i iracionalnom. Bio je veliki protivnik svega što je bilo iracionalno i bez naučne potpore.

Dela i radovi

Tokom svoje izdavačke karijere koja je trajala preko 80 godina, objavio je veliki broj kako kolumni i recenzija, tako i preko stotinu knjiga od kojih su samo dve bile na temu fikcije: „Let Petra Froma“ (1973) i „Posetioci iz Oza“ (1998).

Najznačajnije knjige

• „Hirovi i zablude, u ime nauke“ (1957)
• „Matematika, magija i misterija” (1956)
• „Anotirana Alisa: Konačno izdanje” (1999)
• „Razlozi filozofskog pisca” (1983)
• „Martin Gardner predstavlja” (1993)
• „Mentalna magija: Sigurni trikovi da zadivite svoje prijatelje” (1999)
• „Kolosalna knjiga matematike” (2001)
• „Kolosalna knjiga kratkih zagonetki i problema” (2005)
• „Kolosalna knjiga igara reči” (2010)
• „Nerazređeni hokus-pokus: Autobiografija Martina Gardnera” (2013)

Najznačajnije kolumne i članci

• „Fleksagon” (1956)
• „Više o kompleksnim dominama” (1957)
• „Treća kolekcija mozgalica” (1958)
• „Matematičke igre” (1961)
• „Šest senzacionalnih otkrića koja su nekako pobegla od očiju javnosti” (1975)
• „Penrouz pločice” (1977)

Skepticizam

„Moderni skepticizam se razvio u naučno-zasnovan pokret počev od Martinovog klasika iz 1952. [Hirovi i zablude].” - Mihael Šermer (1997)

„Gardner je bio najsjajniji svetionik koji je branio racionalnost i dobru nauku protiv mistike i antiintelektualizma koji su nas okruživali“. (Stiven Džej Gould)

„Niko živi nije uradio više od Martina Gardnera da raširi razumevanje i poštovanje prema matematici. Takođe niko nije više truda uložio od Martina da odagna sujeverje." (Džon Derbišir)

Tokom perioda od 60 godina, Martin je posvetio veliku količinu svoje energije pisanju o rubnoj nauci, skepticizmu i racionalnosti, a veći deo onoga što je napisao završilo je u desetak uticajnih knjiga, od kojih je nekoliko sakupljalo kolumne, eseje i kritike koje je pisao za časopis Skeptikal Inkvajrer. Pod novim naslovom („Hirovi i zablude, u ime nauke”), pokret skepticizma uzeo je maha. Danas, ova se knjiga smatra katalizatorom razvoja svetskog pokreta skepticizma i borbe protiv pseudonauke i svega što je iracionalno.

Sredinom sedamdesetih godina, Martin je udružio snage sa nekoliko istomišljenika kako bi osnovao formalnu organizaciju koja će se suprotstaviti onome što vide kao rastuću plimu iracionalnosti u društvu i medijima, posebno nekritičkom prihvatanju okultnih i paranormalnih tvrdnji koja se zvala Komitet za naučno istraživanje tvrdnji paranormalnog (engl. Committee for Skeptical Inquiry) (CSICOP). Često se za Gardnera u šali kaže da je bio jedini skeptik koji je verovao u Boga.

Hirovi i zablude u ime nauke

Ovo je bila Gardnerova prva izdata knjiga kao celina, koja je kao i mnoge druge koje je napisao, nastala od eseja koji je bio dobro ocenjen i pirhvaćen. U ovoj knjizi, on promatra brojna pseudonaučna, okultna verovanja sa strašću, humorom i logikom. Njegove mete bili su pre svega ravnozemljaši, poklonici homeopatije, ljudi koji veruju u vanzemaljce... Knjiga započinje kratkim pregledom ideja „praznovernika“ i „pseudo-naučnika“, napadajući lakovernost popularne štampe i neodgovornost izdavačkih kuća u pomaganju u širenju ovakvih ideja. Gardner dalje tokom dela ispituje određene „pomodnosti“ koje naziva pseudo-naučnim. Njegovo delo, postalo je svojevrsna „biblija" budućih skeptika, a njegovo pisanje postalo je izvorna knjiga iz koje su preuzete mnoge kasnije studije pseudo-nauke.

Magija

„Magija karata i magija uopšte duguju Martinu Gardneru mnogo veći dug nego što većina mađioničara shvata.“ (Stiv Mič)

„Njegova enciklopedija improvizovanih trikova će se zasigurno naći na spisku omiljenih knjiga svakog mađioničara." (Džo Tarner)

„Martin je jedan od sjajnih učitelja, ne samo magije, već i nauke i matematike. Iako Martinov rad u magiji nije prvenstveno izum, on je u stvari osmislio odličan materijal i nekoliko njegovih kreacija postali su standardi svakog mađioničara. Ali njegov veliki dar je prikupljanje zaista dobrih informacija, odvajanje pšenice od pleve, zatim objašnjavanje tih ideja veštinama pisanja koje ih čine privlačnim i razumljivim. Bio je provodnik - možda je bolja reč „sintetizator“ - za mnoštvo magičnih informacija koje su se filtrirale u veći magični svet." (Maks Mejven)

Gardnerova fascinacija magijom započela je kada mu je otac pokazao trik. Mladi Martin je bio fasciniran kada je video da se fizički zakoni naizgled krše i to je dovelo do doživotne strasti za magijom i iluzijom. U srednjoj školi pisao je za magazin o magiji, a za vreme studentskih dana, tokom 1930-ih povremeno je izvodio magične trikove za vreme Božićnih praznika.

Neka od najznačajnijih dela koja je napisao na temu magije bila su:

• „Matematika, magija i misterija" (1956)
• „Magija stola od Martina Gardnera" (1998)
• „Naučna magija od Martina Gardnera: trikovi i zagonetke" (1997)
• „Mentalna magija" (1999)
• „Magični brojevi doktora Matriksa" (1985)
• „Enciklopedija improvizovane magije" (1978)
• „Matematički magični šou" (1977)
• „Zanimljivi naučni eksperimenti sa svakodnevnim predmetima" (1981)

Martin je čitav svoj život gajio veliku ljubav i interesovanje za fenomen magije, na čiju temu je napisao bezbroj knjiga i članaka. Njegovo prvo i poslednje delo, napisano 80 godina kasnije, bilo je na temu magije. Njegov prvi rad na temu magije bila je knjiga po imenu „Sfinga“. Martinova magična interesovanja bila su usredsređena na magiju stola i krupnog plana, a od 1930-ih je objavio veliki broj originalnih magičnih trikova. Časopis Medžik (engl. Magic) ga je uvrstio u „100 najuticajnijih mađioničara dvadesetog veka“, a 2005. godine dobio je nagradu za „životno delo“ od Akademije magičnih umetnosti (engl. The Academy of Magical Arts). Martinova knjiga „Matematika, magija i misterija“ se i dalje smatra klasikom skoro 70 godina kasnije. Upravo se veliki broj njegovih prijatelja, ali i članova Gardnerove „Matematičke vinove loze" bavilo i interesovalo za magiju. Zbog svega ovoga, možemo sa pravom reći da je magija za Garndera uvek bila tema koja mu je najviše okupirala pažnju.

Gardner i religija

„U doba kada nauka tvrdi da je sveobuhvatna, a skepticizam deluje nagrizajuće za veru, Gardner je bio dašak svežeg vazduha." (Karl Giberson)

„Koliko ja shvatam, univerzum nije ništa složeniji od dve kupine. Mogu jedino da se čudim nivou na koji je spala filozofija nauke danas." (Martin Gardner)

„Postoje desetine monumentalnih pitanja za koja moram da kažem „ne znam“. Ne znam da li postoji inteligentan život negde drugde u univerzumu ili je život toliko neverovatan da smo zaista sami u kosmosu. Ne znam da li postoji samo jedan univerzum ili multiverzum u kojem beskrajan broj univerzuma eksplodira u postojanje, živi i umire, svaki sa svojim setom zakona i fizičkim konstantama. Ne znam da li će kvantna mehanika jednog dana ustupiti mesto dubljoj teoriji. Ne znam da li postoji konačan skup osnovnih zakona fizike ili postoje beskrajne dubine strukture poput beskonačnog skupa kineskih kutija. Da li će se ispostaviti da elektron ima unutrašnju strukturu? Voleo bih da znam!" (Martin Gardner)

Gardner je rastao uz veoma religioznu majku, koja ga je učila hrišćanskim vrednostima, prema kojima je i vaspitan. U ranoj mladosti, nije preterano pokaziovao zainteresovanost za filozofiju i pitanje religije, s obzirom da su mu u srednjoj školi omiljeni predmeti bili matematika i logika. Kasnije, upisuje flozofiju na Univerzitetu u Čikagu, gde će i diplomirati 1936. S obzirom da je bio jedan od najvećih skeptika svog vremena, svakako je bilo za očekivati da će se dotaći i tema vezanih za postojanje Boga i religije. Jednom prilikom izjavio je: „Odrastao sam verujući da je Biblija otkrovenje direktno od Boga ... To je trajalo otprilike do polovine mojih studija na Univerzitetu u Čikagu."

Gardner kao fideista

„Ja sam filozofski teist. Verujem u ličnog Boga i verujem u zagrobni život i verujem u molitvu, ali ne verujem ni u jednu ustaljenu religiju. To se naziva filozofskim teizmom." (Martin Gardner)

Za razliku od mnogih drugih skeptika, Gardner nije bio ateista. Sebe je nazvao „filozofskim teistom“, odbacujući svaku natprirodnost i uspostavljenu religiju, ali prihvatajući ideju ličnog Boga i zagrobnog života. Takođe je sebe nazivao „fideistom“, iznoseći stav da vera zamenjuje razum, tj. kada neko odluči da veruje u Boga ili Bogove, to radi zato što je to utešno, a ne zato što postoje dokazi. To je tvrdnja stara mnogo vekova među filozofima. Naučnici fideisti, sličnih mišljenja kao i Gardner, bili su još i Isak Njutn, Karl Fridrih Gaus i Alfred Rasel Valas.

Ipak, pored svega, verovao je u Boga kao vrhovno biće i verovao je u zagrobni život. Molio se Bogu na teme zahvalnosti i oproštaja. Nije sledio učenja bilo koje određene religije i bio je sumnjičav prema organizovanoj religiji. Često je komentarisao i kritikovao religijske stavove različitih javnih ličnosti tog doba, preispitujući da li su njihova uverenja logički opravdana. U svom romanu „Let Petra Froma” ilustruje religijske nedoumice sa kojima se suočava jedan protestant, koji preispituje intelektualne zajednice u 20. veku. Gardner je verovao da su verska verovanja zasnovana na emocijama, a da su aktivnosti poput nauke zasnovane na dokazima i razumu, nezavisne jedne od drugih. U nekim slučajevima napadao je istaknute religiozne ličnosti poput Mari Bejker Edi s obrazloženjem da su njihove tvrdnje nezasnovane i nelogične.

Razlozi filozfskog pisca

„Knjiga je kontroverzna jer gotovo svako ko veruje u ličnog boga ne spada u ustaljenu religiju. Ideja da verujemo u Boga i ne pripadamo nijednoj određenoj religiji jeste neobična vrsta pozicije." (Martin Gardner)

Gardnerovo najveće i najznačajnije delo u kojem se bavi pitanjima religije, kao i drugim brojnim filozofskim pitanjima jeste upravo knjiga „Razlozi filozofskog pisca". Istražujući pitanja koja se kreću od vere preko molitve, od zla do besmrtnosti, i dalje, Gardner intrigira svakog čitaoca osnovnim pitanjima klasične filozofije i većih životnih značenja. Pozivajući se na takve filozofe poput Vitgenštajna i Arenda, „Razlozi filozofskog pisca" oličavaju njegovo neprekidno zanimanje i interesovanje za neprolaznim misterijama života.

Gardner je svoje delo iz 1983. godine jednom prilikom nazvao „detaljnim prikazom svega onoga u šta veruje".

Kolumna Matematičke igre

Naslovna strana časopisa Sajentifik Amerikan iz 1961. godine

„Martin mi je rekao da je mesečno provodio oko 25 dana radeći na njegovoj kolumni za Sajentifik Amerikan." (Persi V. Diakonis)

„[Kolumna u Sajentifik Amerikanu] je bila veliki hit među čitaocima i suštinski je doprinela uspehu časopisa." (Denis Flanagan)

Gardner je preko 25 godina pisao mesečnu kolumnu na temu rekreativne matematike za časopis Sajentifik Amerikan. Sve je počelo sa člankom iz 1956. o fleksagonima, koji su ubrzo postali popularni širom Njujorka. Već u januaru 1957. godine Gardner je napisao svoj prvi članak za kolumnu, od ukupno gotovo 300, koja je nosila naziv „Matematičke igre". Formalno, njegov prvi članak o fleksagonima ne spada u okvire kolumne, ali se smatra njenim okidačem.

Kolumna ubrzo postaje najpopularniji deo časopisa koji je privukao mnoge čitaoce. Smatra se da je u vreme zenita svoje popularnosti, Martin imao preko milion čitalaca. U septembru 1977. Sajentifik Amerikan odaje priznanje Gardneru i kolumnu sa kraja premešta na sam početak časopisa. Gardner je kolumnu pisao od 1957. do 1981. godine. Imao je luksuz da svoje vreme potpuno posveti ovom poslu, za koji je uglavnom istraživao u njujorškoj javnoj biblioteci. Zanimljiva je činjenica da je Gardner matematiku poslednji put učio u srednjoj školi i da je imao problema pri savladavanju određenih matematičkih oblasti. Međutim, to ga nije sprečilo da osmisli veliki broj matematičkih zagonetki od kojih mu je omiljena bila „Majmun i kokosi".

Neki od najznačajnih i najpopularnijih članaka koji su objavljeni u okviru kolumne jesu:

• „Život i rad Sema Lojda, moćnog izumitelja zagonetki” (1957)
• „Više o kopleksnim dominama" (1957)
• „Treća kolekcija mozgalica" (1958)
• „Igre i zagonetke Luisa Kerola" (1960)
• „O verovatnoći i umeću kockanja" (1961)
• „Fikcija o životu u dve dimenzije" (1962)
• „Malo šale na Dan šale" (1963)
• „Nova grupa kratkih problema" (1965)
• „Nekoliko fascinantnih činjenica vezanih za Fibonačijev niz" (1969)
• „Tjuringova igra i pitanje koje ona predstavlja: Može li kompjuter da misli?" (1971)
• „Sjajni matematički trikovi sa kartama koji ne zahtevaju opscenarstvo" (1972)
• „O kontradikcijama vezanim za putovanje kroz vreme" (1974)
• „Šest senzacionalnih otkrića koja su nekako pobegla od očiju javnosti" (1975)
• „Šta je to što povezuje goste na večeri, mrzovoljne učenice i zatvorenike sa lisicama na rukama?" (1980)

Osamdesetih godina Matematičke igre počinju da izlaze neredovno, i drugi autori počinju da rade na toj kolumni. Svoj poslednji članak za kolumnu Gardner je objavio u junu 1986. godine pod imenom „Prenošenje paukove mreže na šahovsku tablu i ostale šumske zagonetke", a zamenila ju je kolumna Daglasa Hofstadera pod nazivom "Matemagične teme".

Martin je napisao samo još četiri članka za časopis Sajentifik Amerikan, koji nisu završili u kolumni „Matematičke igre", a koji su takođe na temu matematike i logike:

• „Logičke mašine" (1952)
• „Da li vreme može ići unazad?" (1967)
• „Četvrtina veka rekreacione matematike" (1998)
• „Da li je lepota istina i istina lepota?" (2007)

Gotovo sve kolumne sačuvane su u obliku 14 knjiga koje su počele da izlaze od 1959. pod nazivom „Američka naučna knjiga o matematičkim zagonetkama i diverzijama".

Matematička vinova loza

Martin Gardner je bio poznat po tome što je odgovarao skoro svima koji su ga kontaktirali i održavao je blisku prepisku sa mnogima. Tokom godina, sprijateljio se sa mnogima od njih. Veliki broj njih postao je poznat upravo zahvaljujući Martinu koji ih je proslavio i predstavio ih javnosti, pre svega spominjajući ih u svojim člancima. Tokom godina, grupa naučnika i istaknutih ljudi koje povezuju ljubav prema matematici, logici, filozofiji i naučnom skepticizmu prerasla je u nešto više od pukog kruga ljudi koji su se poštovali i međusobno konsultovali. Ona je postala svojevrsna mreža intelektualaca sa Gardnerom u centru, koji su se međusobno pomagali i uticali jedni na druge. Kasnije, ona će postati poznata kao „Matematička vinova loza". Mnogi od svetski priznatih naučnika u raznim oblastima, danas verovatno ne bi bili poznati pre svega široj javnosti bez Gardnera koji ih je, diskutujući o njihovim radovima i originalnim idejama i spominjajući ih u svojim člancima, ne tražeći ništa za uzvrat, promovisao na sebi svojstven način. Upravo činjenica da je Martin imao neverovatan osećaj da prepozna i promoviše takve ljude, predstavlja jedan od glavnih faktora zašto je njegov rad bio tako popularan među širokim masama.

Tokom svog postojanja, „Matematička vinova loza Martina Gardnera" predstavljala je, i i dalje predstavlja neiscrpan izvor novih i originalnih ideja, koje su sve morale biti temeljno analizirane i proverene na Gardnerov izričit zahtev. Ona je iznedrila veliki broj plodnih i poznatih saradnji i projekata. Pored toga, ona je predstavljala svojevrsan oslonac i podršku svim mladim i još uvek nepriznatim intelektualcima čija je interesna sfera pre svega bila u oblasti matematike i logike. Može se reći da kolumna „Matematičke igre" nije bila plod samo genija i intelekta Martina Gardnera, već grupe ljudi koju je on okupio, negovao i održavao na okupu.

Jednom prilikom, Martin je izjavio sledeće: „Kada sam počeo da radim na kolumni, nisam bio u kontaktu ni sa jednim od matematičara, ali su vremenom saznali za kolumnu i stupili u kontakt sa mnom. To je dovelo do toga da su moje najzanimljivije kolumne bazirane na materijalima koje sam dobio od njih, pa im dugujem veliku zahvalnost."

Neki od najpoznatijih članova „Matematičke vinove loze Martina Gardnera" iz oblasti matematike, magije, informatike, filozofije i književnosti su:

• Elvin Berlekamp
• Persi Diakonis
• Frenk Herari
• Herold Kokseter
• Ričard K. Gui
• Džon Konvej
• Donald Knut
• Rej Himan
• Vilijam Tut
• Robert Nožik
• Rejmond Smulijan
• Džejms Randi
• Tom Rodžers

i mnogi drugi...

Nakon Gardnerove smrti 2010. „Matematička vinova loza" nije prestala da postoji, već je nastavila da okuplja veliki broj ljudi iz raznih oblasti nauke, magije, kao i mladih entuzijasta koji tek treba da se dokažu. Na inicijativu Toma Rodžersa, osnovan je pokret G4G (prevedeno sa engleskog: „Okupljanje za Gardnera"), da bi okupio matematičare, mađioničare, skeptike, filozofe, i druge ljude, sve ujedinjene zajedničkim entuzijazmom za rad Martina Gardnera i njegovom promocijom. Osim Rodžersa, neki od značajnijih članova su i Elvin Berklekamp, Mark Setedukati, Ričard Gui, Džon Konvej i Rejmond Smulijan.

Nagrade i priznanja

Martin je za života dobio veliki broj nagrada i priznanja, koja nikada nije tražio, niti se hvalio svojim dostignućima. Činjenica da nije voleo da putuje, verovatno je smanjila i ovako veliki broj nagrada koje su mu dodeljene, a poznato je i da nije lično preuzeo mnoge od nagrada na listi ispod.

Neke od najznačajnijih nagrada i priznanja su:

• „Frenk L. Baum nagrada" (1971. godina) od strane Međunarodnog kluba „Čarobnjak iz Oza"
• „Literarni program stipendija za 1974. godinu" od strane Akademije magičnih umetnosti
• „nagrada US-stil fondacije za naučno pisanje" (1983. godina) od strane Američkog instituta za fiziku
• „Liroj Stil nagrada za promociju matematike" (1987. godina) od strane Američkog Matematičkog Društva
• „Alendorfer nagrada" (1990. godina) od strane Matematičke asocijacije u Americi
• „David Hilbert međunarodna nagrada" (1992. godina) od strane Svetske federacije nacionalnih matematičkih takmičenja
• postaje član Američke akademije nauka i umetnosti (1997. godina)
• „Trevor Evans" nagrada (1998. godina) od strane Matematičke asocijacije u Americi
• uvršten u „100 najuticajnijih mađioničara 20.-og veka" od strane Medžik časopisa
• „Džordž Polija nagrada" (2000. godina) od strane Matematičke asocijacije u Americi
• „nagrada za životno delo" (2005. godina) od strane Akademije magičnih umetnosti
• „posthumna nagrada Hudinijeva kuća slavnih" (2011. godina) od strane Nezavisne istraživačke grupe

Povezani članci

• Skepticizam
• Magija
• Skeptikal Inkvajrer - članak o časopisu na engleskom jeziku, za koji je Gardner pisao
• Sajentifik Amerikan - članak o časopisu na engleskom jeziku, za koji je Gardner pisao
• Fideizam - članak na hrvatskom jeziku
• Teizam