Materice
Materice se slave drugu nedelju pred Božić.[1] Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena. Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način, kao što su njih majke vezivale na Detince.[2] Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se dreši.[2] Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.
Praznik Materica se u novije vreme svečano proslavlja i u našim hramovima, naročito po gradovima. Pobožne žene u dogovoru sa sveštenikom pripreme prigodnu akademiju sa programom, u kome učestvuju deca sa prikladnim recitacijama i pevanjem, a onda deca vezuju prisutne starije žene. One im se dreše poklonima i pripremljenim paketićima, knjigama, krstićima itd. Negde se organizuje poseta bolnici, naročito dečjim odeljenjima, gde se deci nose pokloni, što daje ovom prazniku pun hrišćanski smisao.
U ranijem periodu (19. vek), deci su davani fišeci sa poslasticama: smokve, urme, roščići, rahatlokum, leblebija, badem, "pečati od šećera žuti i crveni", "sudžuci" nadeveni orasima ili bademima; početkom 1920-tih je uobičajeno davanje "skupih igračaka".[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Posebne nedelje povodom praznika Rođenja Hristovog – Detinjci, Materice, Oci”. SPC. Arhivirano iz originala 03. 02. 2020. g. Pristupljeno 4. 2. 2020.
- ^ a b „Danas su Materice - da li znate koji su običaji”. RTS. Pristupljeno 4. 2. 2020.
- ^ "Politika", 6-8. jan. 1923, str. 4
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Srpske slave i verski običaji; Episkop Nikolaj i Protođakon Ljubomir Ranković
