Moždani živci

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pogled na ljudski mozak odozdo koji prikazuje kranijalne živce na obdukcijskom uzorku.
Pogled odozdo na mozak i moždano stablo koji prikazuje kranijalne živce, numerisane od njuha do hipoglosala po redosledu kojim nastaju
Moždano stablo, sa jezgrom kranijalnih nerva i traktima prikazanim crvenom bojom.

Moždani ili lobanjski živci (lat. nn. craniales) su deo perifernog nervnog sistema, a čine ih grupe motornih, senzitivnih i mešovitih nervnih vlakana koji inervišu mišiće i žlezde. Nazivaju se lobanjskim ili kranijalnim nervima jer izlaze iz mozga (tačnije moždanog stabla) i napuštaju lobanjsku duplju kroz koštane otvore, kanale i pukotine. Postoji trinaest parova ovih živaca, koji se označavaju nulom i rimskim brojevima (od I do XII). Njihovi nazivi su odraz opšte distribucije i funkcije.[1][2][3]

Motorni lobanjski živci (III, IV, VI, XI i -{XII) polaze od motornih jedara u moždanom stablu i sprovode nadražaje (signale) ka poprečno-prugastim mišićima na periferiji. Njihova vlakna čine dugi aksonski produžeci ili neuriti nervih ćelija. Senzitivni ili čulni lobanjski živci (0, I, II i VIII) prenose informacije u suprotnom smeru, odnosno od čulnih organa na periferiji do gangliona. Odatle polaze tzv. postganglijska vlakna koja se završavaju u odgovarajućem moždanom centru, tj. u senzitivnim jedrima moždanog stabla. Treću skupinu čine mešoviti živci (V, VII, IX i X) koji sadrže i motorna i senzitivna nervna vlakna. Pojedini kranijalni nervi (III, VII, IX i X) sadrže i parasimpatička vlakna koja pripadaju autonomnom nervnom sistemu, a služe za inervaciju glatke muskulature i žlezda.[4][5]

Nervna vlakna kranijalnih živaca su podeljena u pet funkcionalnih grupa:

  • opšti somatski eferentni aksoni koji inervišu poprečno-prugaste mišiće koji nisu nastali od embrionalnih faringealnih lukova,
  • specijalni visceralni eferentni aksoni koji inervišu poprečno-prugaste mišiće koji su nastali od faringealnih lukova,
  • opšta visceralna aferentna vlakna koja donose čulne informacije iz visceralnih organa,
  • opšta somatska aferentna vlakna koja donose čulne informacije iz kože i sluzokožnih membrana i
  • specijalna somatska i visceralna aferentna vlakna koja prenose posebne čulne informacije, kao što su miris, ukus, vid, sluh i ravnoteža.
Oznaka Naziv živca Glavne funkcije
0 Krajnji živac Somatičko-senzitivni deo vlakana inerviše sluzokožu nosne duplje i vomeronazalnih organa, a visceralno-motorni inervišu njihove krvne sudove.
I Mirisni živci Prenose osećaj mirisa iz sluzokože gornjeg dela nosne duplje, gornjeg dela nosne pregrade i gornjih nosnih školjki.
II Vidni živac Prenosi vizuelne informacije iz mrežnjače oka.
III Živac pokretač oka Inerviše gornji, donji i unutrašnji pravi mišić, donji kosi mišić, mišić podizač gornjeg očnog kapka, mišić sfinkter zenice i cilijarni mišić.
IV Trohlearni živac Inerviše gornji kosi mišić.
V Trograni živac Sastoji se od oftalmičkog (V1), gornjoviličnog (V2) i donjoviličnog živca (V3), a služi za prijem senzornih informacija iz područja lica i inervaciju mastikatorne muskulature.
VI Živac odvodilac Inerviše spoljašnji pravi mišić.
VII Živac lica Inerviše mimičnu muskulaturu i mišić uzengije, prima čulne informacije iz prednje 2/3 jezika i obezbeđuje sekretomotornu inervaciju za suzne i pljuvačne žlezde (osim parotidne).
VIII Tremno-pužni živac Prenosi zvučne utiske i osećaj ravnoteže i orijentacije u prostoru.
IX Jezično-ždrelni živac Inerviše stilofaringealni mišić, prima čulne informacije iz zadnje trećine jezika i obezbeđuje sekretomotornu inervaciju za parotidnu žlezdu.
X Živac lutalac Inerviše muskulaturu ždrela, grkljana, mekog nepca i jednjaka, glatku muskulaturu dušnika, pluća i digestivnog trakta, srčani mišić, kontroliše mišiće zadužene za stvaranje glasa i rezonancije, pruža parasimpatička vlakna za većinu grudnih i trbušnih organa, prima čulne informacije iz raznih struktura itd.
XI Pomoćni živac Spoljašnja grana živca inerviše sternokleidomastoidni i trapezasti mišić, dok unutrašnja grana ulazi u sastav prethodnog nerva.
XII Podjezični živac Inerviše jezičnu muskulaturu i geniohioidni mišić.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jovanović,, Slavoljub V. Nadežda A. Jeličić (2000). Anatomija čoveka – glava i vrat. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  2. ^ Jovanović,, Slavoljub V. Neva L. Lotrić (1987). Deskriptivna i topografska anatomija čoveka. Beograd, Zagreb: Naučna knjiga. 
  3. ^ Susan Standring, ur. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 izd.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  4. ^ K, Moore (2005). Clinically Oriented Anatomy. Lippincott Williams & Wilkins. 
  5. ^ A, Marušić (2002). Anatomija čovjeka. Medicinska naklada. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Jovanović,, Slavoljub V. Nadežda A. Jeličić (2000). Anatomija čoveka – glava i vrat. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  • Jovanović,, Slavoljub V. Neva L. Lotrić (1987). Deskriptivna i topografska anatomija čoveka. Beograd, Zagreb: Naučna knjiga. 
  • K, Moore (2005). Clinically Oriented Anatomy. Lippincott Williams & Wilkins. 
  • A, Marušić (2002). Anatomija čovjeka. Medicinska naklada. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Moždani živci na Vikimedijinoj ostavi.
Moždani živci
0 krajnji živac | I mirisni živci | II vidni živac | III živac pokretač oka | IV trohlearni živac | V trograni živac (oftalmični, gornjovilični, donjovilični živac) | VI živac odvodilac | VII živac lica | VIII tremno-pužni živac | IX jezično-ždrelni živac | X živac lutalac | XI pomoćni živac | XII podjezični živac
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мождани_живци&oldid=23950616”