Наша Нива

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Naša Niva
Naša Niva
Tipdruštveno-politički, književni, kulturni
Glavni urednikJahor Marcinovič [be]
Osnivanje1906.
Jezikbeloruski (Taraškijevica pre 2008)
ZemljaBelorusija
Tiražpreko 6 000
Veb-sajtnashaniva.by

Naša Niva (blr. Наша Ніва, „Naše polje“) jedna je od najstarijih beloruskih nedeljnih novina, osnovana 1906. godine i ponovo uspostavljena 1991. godine. „Naša Niva“ je postala kulturni simbol, zbog važnosti novina kao izdavača beloruske književnosti i kao pionir novinarstva beloruskog jezika; godine pre Oktobarske revolucije često se nazivaju „periodom Naše Nive“.[1] [2] [3]

U periodu između 1906. i 1915. novine su izlazile nedeljno. Od 1991. do 1995. godine pojavljivale su se jednom mesečno, vraćajući se na nedeljne publikacije 1996. godine, a zatim svake dve nedelje u godinama 1997–1999. 1999. list je ponovo postao nedeljnik.[4] [5]

„Naša Niva“ Online osnovana je 1997. Od 2017. godine postala je najčešće posećeni vebsajt na beloruskom jeziku.[6]

Prema proceni Medija IQ, „Naša Niva“ je slobodna od državne propagande i zadržava jednu od najviših ocena u novinarskoj etici među beloruskim medijima.[7] [8] Budući da su bili u otvorenoj opoziciji režimu Aleksandra Lukašenka, vlada je mnogo puta provalila, dobili su ogromne novčane kazne i izuzeti iz državne prodaje. Urednike i novinare su hapsili, ispitivali i tukli policija i službenici KGB-a.[9]

Od 2020. glavni urednik je Jahor Marcinovič, koji je nasledio Andreja Dinka.[10] [11]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Logotip „Naša Niva“ početkom 20. veka (napisan beloruskom latinicom)
Uredništvo nakon policijske potrage, 2010

1906–1915[uredi | uredi izvor]

"Naša Niva" je inspirisana "Iskrom", političkim novinama, koje je uređivala RSDLP (Ruska socijaldemokratska radnička partija) od 1901. Na konferenciji BSA (Beloruska socijalistička partija) u junu 1906. beloruski novinar Anton Luckevič objavio je svoju nameru da napravi partijske novine. Suosnivači su bili njegov brat Ivan i Alaksandar Ulasav, zemljoposednik sa imanja Mihauka kod Minska, koji je dugo godina bio izdavač i urednik novina.[12] Naziv publikacije preuzet je iz pesme Janka Lučine „Rodnaй staroncы“ („Otadžbini“).[13] Prvo izdanje objavljeno je 23. novembra 1906,[14] pod uredništvom titularnog savetnika Zigmunda Volskog.[15] Od petog broja od 8. decembra 1906, glavni urednik bio je Aleksandar Vlasov.[16]

U prve tri godine novine su objavile 960 izveštaja iz 489 oblasti, 246 pesama 61 autora i 91 članak 36 specijalnih izveštača. Samo je 1910. „Naša Niva“ objavila 666 raznih prepiski od 427 ljudi.[1] „Naša Niva“ je pokrivala širok spektar političkih, ekonomskih i kulturnih pitanja. Svako izdanje je obuhvatalo sledeće odeljke: vladine akcije, politički pregled, život na selu, život grada, feljtoni, najnovija književna dela na beloruskom jeziku, prepiska, vesti iz Rusije i Litvanije, sažetak knjiga, beleške o istoriji, beleške o poljoprivredi, primenjena mehanika, lični oglasi.[17] [18]

Novine su kao glavni zadatak videle konsolidaciju beloruske političke nacije. To je takođe bio - kao što je primećeno u to vreme - prvi izvor informacija koji je bio slobodan od mešanja vlade. Uredništvo se takođe trudilo da očuva i promoviše belorusku kulturu. Nacionalno civilno društvo okupilo se oko novina; brojne poljoprivredne inicijative, omladinske grupe i izdavačke kuće koristile su ga kao glas za promociju svojih aktivnosti. 1911. tiraž mu je bio oko 3000. Do oktobra 1912. novine su se štampale i ćirilicom i latinicom. Od 43. broja od 24. oktobra 1912. publikacija je u potpunosti prešla na ćirilicu.[19] Pretplata na godinu dana koštala je 5 rubalja, cena jednog izdanja bila je 5 kopejki.[1] [15]

Odbrana nacionalnih interesa novina izazivala je napade ruske cenzure tokom svog postojanja. Čak je i diskusija o agrarnim temama organizovana 1907. godine, uključujući članak pod naslovom „Pitanje zemlje na Novom Zelandu“, utvrđena kao „pobuna“ i „nepoštovanje vlade“. Uredniku Alaksandaru Ulasavu suđeno je i zatvoren je. U nekoliko navrata je zaplenjen čitavo određeno izdanje i urednici su bili primorani da plaćaju kazne.[20] [21]

Uredništvo[uredi | uredi izvor]

Uredništvo, 1907

Pretplatnici i dopisnici novina postali su centralne ličnosti nacionalnog političkog i intelektualnog života, npr. Ciška Hartni (pseudonim Zmicier Žilunovič), jedan od prvih lidera Beloruske Sovjetske Socijalističke Republike, ili Branislav Taraškievič, politički lider u zapadnoj Belorusiji i autor prve štampane gramatike beloruskog jezika.[22]

Jedna od glavnih ličnosti iza formulisanja političkih ciljeva novina bio je Ivan Luckevič iz Minska, osnivač čuvenog beloruskog muzeja u Vilnjusu i sponzor brojnih političkih i kulturnih projekata. Zajedno s njim radio je njegov brat Anton Luckevič, čije su ideje bile presudne u formiranju programa Beloruske socijalističke partije (Hramada). Na kraju je postao premijer Beloruske narodne republike. Vaclav Lastovski, još jedan budući premijer Beloruske narodne republike, postao je sekretar novina 1909. godine, a u godinama 1912—1913. delovao je kao njegov faktički urednik. Bio je zadužen za istorijsku agendu, koja je bila jedna od glavnih tema u Našoj Nivi.[1] Janka Kupala, poznati pesnik, postao je urednik lista u martu 1914. Uredništvo je bilo smešteno u ulici Vilenska br. 14.[23] Kupala je nastavio da radi na ovoj funkciji sve do jeseni 1915. godine kada su Nemci okupirali Viljnus i normalan život u Belorusiji je prekinut.[24] [3] [16]

Početkom 1909. godine u uredništvu je bilo šest stalno zaposlenih - braća Luckevič, Alaksandar Ulasav, Vaclav Lastovski, Janka Kupala i Jadvihin Š.[25] U leto 1909. godine pridružio im se Siarhiej Palujan. Međutim, grupa je bila podeljena na dva dela. Braća Luckevič i Ulasav bili su takozvani „Gornji dom parlamenta“, koristili su odvojenu sobu i sa drugima komunicirali beleškama koje su ostavljane kroz prorez ispod vrata. „Gornji parlament“ nastojao je da publikacija ostane živa i prima honorare, dok je „donja komora“ obavljala sve svakodnevne zadatke. Njihovi članci objavljivani su pod pseudonimima, veto „Gornjeg doma“ mogao bi poništiti sve njihove odluke. Napeti odnosi među saradnicima verovatno su glavni razlog samoubistva Siarhieja Palujana 1910. godine.[26] Prema arhivima, 1909. godine novine su imale pretplatnike čak u Pragu, Parizu, Lavovu i SAD.[27]

Anton Luckevič, Alaksandar Ulasav, Branislav Taraškievič,[28] Zmicier Zilunovič i Vaclav Lastovski su svi žrtve sovjetske represije 1930-ih.[29]

Beloruski jezik[uredi | uredi izvor]

Prvo izdanje novina, 1906

Prema nekim istraživanjima, početkom 20. veka beloruski jezik uglavnom je koristilo seljaštvo, a inteligencija i viši slojevi su ga zanemarivali.[30] „Naša Niva“ je uvela standarde upotrebe u beloruski književni jezik. Bila je aktivno uključena i u stvaranje klasične beloruske književnosti i u evoluciju ideje beloruske državnosti.[31] Jedna od karakteristika novina bio je snažan interaktivni odnos koji su izgradili sa čitaocima. Bilo je više od tri hiljade stalnih i privremenih dopisnika koji su uredniku dostavljali informacije. Veliki broj saradnika iz različitih regiona Belorusije bio je uključen u objavljivanje novinarskih dela i književnih dela. Ovo je pružilo jedinstvenu priliku za ponovno uspostavljanje književnog jezika uspostavljanjem normi upotrebe koje su bile najrasprostranjenije u celoj zemlji u celini. Novine su time imale neprocenjivu ulogu u popravljanju pravopisa, gramatike i obrazaca izgradnje reči savremenog beloruskog jezika. Jakub Kolas, klasik beloruske književnosti, bio je aktivni saradnik „Naše Nive“.[32] Takođe je „Naša Niva“ otkrila dela Maksima Bogdanoviča i Zmitroka Biadule. U njoj su objavljeni spisi mnogih istaknutih intelektualnih ličnosti, uključujući Janka Kupalu, Antona Čukeviča, Maksima Bogdanoviča[33] i Vaclava Lastovskog.[2] [1]

Naša Niva shvatila je nepopularnost beloruskog jezika među seoskim stanovništvom. Kao glavni korak ka poboljšanju ovog pitanja, promovisala je obrazovanje na beloruskom jeziku i zalagala se za pravo ljudi da koriste maternji jezik u školama i crkvi.[21]

U izdanjima od 1906. do 1912. istovremeno su korišćeni i ćirilica i latinica (sa podnaslovom: Štampa se nedeljno ruskim i poljskim slovima (na latiničnom pismu: Wychodzić szto tydzień ruskimi i polskimi literami)).

Izdavaštvo[uredi | uredi izvor]

Novine su postale središte intelektualnog života, delovale su kao žarište nezavisnih kulturnih i društvenih projekata. Od 1907. uredništvo se bavi izdavanjem knjiga.[34] „Naša Niva“ je vršila koordinacionu funkciju izdavačkog centra. Posebno su bili popularni godišnji beloruski kalendari, almanasi u kojima su čitaoci mogli pronaći ne samo uobičajene vrste svakodnevnih informacija, već i književna dela.[35] Izdavački centar takođe je objavljivao knjige, originalne i u prevodu. Satirični časopis „Krapiva“ (Koprive) objavljen je u Vilnjusu 1912. godine, a poljoprivredno odeljenje „Naša Niva“ preraslo je u nezavisni časopis „Sacha“ (drveni plug) koji je izlazio u Minsku od kraja 1913. godine. [36]

Pod pokroviteljstvom novina, jedan od osnivača „Naše Nive“ Ivan Luckevič počeo je da sakuplja predmete za budući beloruski nacionalni muzej. Većina toga trenutno se čuva u Nacionalnom istorijskom muzeju Litvanije.[37] Osoblje novina pomoglo je Ihnatu Bujnickom da formira prvu belorusku pozorišnu kompaniju.[2] Više od milion primeraka novina objavljeno je između 1906-1915.[27] Obim posla koji je postigla „Naša Niva“ omogućio je istoričarima i istraživačima kulture da belorusku kulturu s početka 20. veka definišu kao „period naše Nive“ kada se pozivaju na kvantitativne i kvalitativne promene u razvoju savremene kulture i društva.[38]

Prvi svetski rat[uredi | uredi izvor]

1914. Naša Niva više nije mogla da kritikuje vladu koja je ratovala, jer se takvo protivljenje moglo shvatiti kao nelojalnost državi. Novine su objavljivale članke i izveštaje o patriotskim postupcima običnih Belorusa, ali njihov urednički stav nije pokazivao nikakvu podršku ruskoj vojsci. Ruska vojska je opisana tuđa kao i nemačka.[39]

Izbijanjem rata obim Naše Nive je prepolovljen. Od jeseni 1914. prazna mesta pojavljivala su se na njenim stranicama, a ostavljala ih je državna cenzura. Poslednji broj objavljen je leta 1915. godine kada je većina osoblja bila pozvana u aktivnu vojnu službu.[40]

Pokušaj preporoda 1920[uredi | uredi izvor]

Prvi pokušaj oživljavanja novina preduzeo je Maksim Harecki u Vilnjusu 1920. godine.[41] Prvo izdanje oživljene Naše Nive, koja se sada opisuje kao društveno-politički i književni dnevni list, izlazi 28. oktobra 1920. godine, ubrzo nakon početak pobune Želigovskog. Od četvrtog broja glavni urednik bio je Vjačaslav Znamijarovski. U decembru 1920. novine su ponovo zabranjene, ovog puta poljskom vojnom cenzurom.[42] [43]

1991. Preporod u Vilnjusu[uredi | uredi izvor]

Raspad Sovjetskog Saveza i brzi rast pokreta za nezavisnost u Belorusiji omogućili su ponovno uspostavljanje novina. Objavljivanje Naše Nive je sproveo novinar Siarhiej Dubavijec u Viljnusu u maju 1991.[44] [45] [46]

Oživljene novine zauzele su posebno mesto među ostalim beloruskim časopisima. „Naša Niva“ je napustila „odbrambenu strategiju“ i samonametnutu izolaciju svojstvenu većini beloruskih medija sovjetskog doba. Novine su otvorile svoje stranice za rasprave o univerzalnim temama i objavile brojne prevode strane literature. U radu se posebno razgovaralo o dve teme: nasleđe Velike kneževine Litvanije i mogući model odnosa Belorusije i drugih naroda u regionu. 2000. Siarhiej Dubavijec dao je ostavku, Andrej Dinko je postao novi glavni urednik.[47]

1996. godine redakcija novina preselila se u Minsk, Belorusija. Teme koje pokriva „Naša Niva“ prešle su sa književnosti i kulture na politička i socijalna pitanja. 1999. novine su ponovo postale nedeljnik.[4] 2002. obim se povećavao sa 12 na 16 stranica nedeljno, a 2005. na 24. Na svom vrhuncu tiraž je dostigao 8.000. Posle pritiska države i uskraćivanja pristupa nacionalnom sistemu distribucije štampe, „Naša Niva“ je prešla u džepni format i povećala broj stranica na 48. Tiraž se smanjio na 2.200 primeraka.[5]

2006. godine „Naša Niva“ je odlučila da proširi svoju onlajn verziju, Andrej Skurko je vodio veb odeljenje, a Andrej Dinko je postao novi šef novinskog izdanja.[48] Devedesetih je započeo rad na izdavanju faksimilnog izdanja izdanja novina koje su izlazile između 1906. i 1915. godine.[6] U isto vreme prikupljen je materijal za sastavljanje rečnika jezika koji se koristio u tim ranim godinama „Naše Nive“.[29]

Pritisak države[uredi | uredi izvor]

Od 1995. godine, a posebno tokom 2000-ih, „Naša Niva“ se suočila sa pritiskom autoritarnog režima Aleksandra Lukašenka. List je bio progonjen zbog upotrebe tradicionalne beloruske ortografije (Taraškijevica). Godine 1998. novine su pobedile na suđenju i dobile dozvolu da nastave da koriste klasični pravopis. „Naša Niva“ koristila je klasični pravopis do 2008. godine; zatim se prebacila na pravopis koji se uči u školama kako bi se „poboljšala komunikacija između intelektualaca i javnosti“.[49]

Vlasti su 2005. godine zabranile distribuciju novina putem beloruskog poštanskog sistema i zvanične distributivne agencije koja je dostavljala novine trgovinama i kioscima. Tiraž je opao sa 3500 na 2000 primeraka.[24] 2006. godine publikacija je dobila četiri zvanična upozorenja zbog nenavođenja legalne adrese. U stvari, četiri različita zakupca raskinula su ugovore sa uredništvom bez ikakvog obaveštenja ili objašnjenja čim je „Naša Niva“ obavestila Ministarstvo informisanja o njihovim dogovorima.[50]

Između 2006. i 2008. novine su morali da distribuiraju volonteri. Iz tog razloga su novine prešle na format A4, pa ih je bilo lakše staviti u torbe i koverte.[51] [52]

„Našoj Nivi“ je u više navrata suđeno i novčano su kažnjavane, a KGB je pretresao i kancelarije novina i lično novinare.[53] [54] 2006. godine glavni urednik novina Andrej Dinko uhapšen je i proveo je 10 dana u zatvoru.[55] [56] Posle njegovog hapšenja vlasti Minska izdale su zvanično saopštenje da je distribucija "Naše Nive" u gradu „bila neprimerena“.[57] 29. aprila 2006. godine 300 aktivista organizovalo je skup podrške "Našoj Nivi" na trgu Oktjabrskaja, uhapšeno je 10 ljudi.[58] [59] [60] U martu 2008. policija je napala i uhapsila novinare Siamion Pečanka i Andreja Liankeviča, dok su izveštavali sa skupa u Minsku. Pečanko je optužen za organizaciju skupa i dobio je 15 dana zatvora.[9]

2008. godine beloruska vlada je krenula ka liberalizaciji medija, prateći zahteve Evropske unije.[61] Krajem 2008. „Našoj Nivi“ i „Narodnoj Volji“ bilo je dozvoljeno da se vrate u državnu pretplatu i maloprodaju putem kioska. Ubrzo je „Naša Niva“ prešla na štampu u boji, njen tiraž je porastao na 6000.[24] Međutim, već 2010. vlada je zaplenila i uništila gotovo polovinu julskog tiraža. Cenzurisano izdanje imalo je članak o dokumentarnom filmu ruske NTV „Kum“ o Aleksandru Lukašenku, koji se smatrao „propagandnim štrajkom“ protiv beloruskog predsednika.[62] U decembru 2010. godine KGB je pretražio uredništvo, oduzeta je sva kancelarijska oprema. Pretresi su obavljeni i u stanu Andreja Skurka.[63]

2010-e[uredi | uredi izvor]

Do 2010. godine veb-portal "Naša Niva" postao je najpopularniji internet resurs na beloruskom jeziku. Prema statistikama koje je izradila Google analitika, u 2017. mesečni posetioci su premašili 600.000, pregledano je više od 7.000.000 stranica. Otprilike 84% poseta bilo je iz Belorusije, 49% iz Minska.[4]

2011. godine, Žmicier Pankaviec imenovan je za urednika nedeljnog izdanja u novinama. „Naša Niva“ je imala tiraž oko 8000,[64] 50% je distribuirano pretplatom.[65] 11. aprila 2011. godine, terorističko bombardovanje dogodilo se u podzemnoj železnici u Minsku. „Naša Niva“ je izveštavala o događajima i posledicama. Kasnije je Ministarstvo informisanja optužilo publikaciju za lažne izjave. Pretresali su uredništvo, privatne stanove osoblja, novinari su ispitivani u glavnom tužilaštvu i beloruskoj službi bezbednosti, poznatoj kao KGB.[54] „Naša Niva“ je pisala da je jedna od žrtava ostala u stanici do kasnih večernjih sati, vlasti su smatrale da su te informacije lažne i kompromitujuće.[66] 27. aprila 2011. godine, Ministarstvo informisanja pokrenulo je pravni postupak za zatvaranje novina „Naša niva“ i Narodne volje. Međunarodnia uticaj primorava vlasti da zatvore slučajeve početkom juna. Ministarstvo je pokrenulo tužbe za administrativne prekršaje protiv novina, obe istrage su završene novčanom kaznom u iznosu od 14 miliona beloruskih rubalja.[67] Prema zameniku direktora BAJ (Belorusko udruženje novinara) Andreju Bastuniecu, situacija sa slobodom govora i medija u Belorusiji od 2012. godine stagnirala je na vrlo niskom nivou.[68]

Andreju Dinku je 2012. godine zabranjeno putovanje u inostranstvo, tek nakon šest formalnih žalbi vlastima isključen je sa crne liste.[69]

2017. „Naša Niva“ postala je treća među najpopularnijim medijima u Belorusiji i pokrenula veb projekat „Naša Nina“ za žensku publiku (naslov je zasnovan na igri reči - Nina je žensko ime).[70] 1. marta 2017. glavni urednik Andrej Skurko dao je ostavku, a njegov položaj zauzeo je Jahor Marcinovič. Skurko je ostao zamenik glavnog urednika.[71] Do 2018. godine u uredništvu je bilo 12 novinara. "Naša Niva" na papiru izlazila je mesečno u 3000 primeraka. Cena jednog lista iznosila je 2,5 beloruske rublje.[72]

Online novine[uredi | uredi izvor]

Dana 11. maja 2016. godine, uredništvo je najavilo da će se „Naša Niva“ koncentrisati na Internet verziju, dok će se ona papirna izdavati mesečno.[4] Međutim, prikupljanje sredstava za podršku novinskom izdanju nije uspelo. Dana 6. juna 2018. godine, uredništvo je najavilo zatvaranje novina i potpun prenos na mrežu.[73] Prema statistikama „Naše Nive“, u maju 2018. godine njen veb portal posetilo je 475 000 jedinstvenih korisnika, pročitano je 7,1 milion stranica.[51] Publiku su uglavnom činili ljudi starosti 25-35 godina, 60% posetilaca su muškarci.[72]

U februaru 2018. veb stranicu su napali botovi,[74] u martu 2019. nalozi društvenih medija „Naša Niva“ napadnuti su sa beloruske IP adrese.[75] U junu 2020. godine „Naša Niva“ je izgubila ime domena zbog kašnjenja u plaćanju. Prema državnom zakonu, neplaćeni domeni idu na aukciju sledećeg dana po isteku isplate.[76] Novine su nastavile sa radom na veb adresi Nashaniva.by. Originalni domen je vraćen 30. juna 2020.[77] [78]

Kao i mnoge druge veb stranice nezavisnih medija, nalog je ugašen 8. avgusta 2020. godine, kada su se održavali predsednički izbori u Belorusiji.[79] [80] Tokom anti-Lukašenkovih nereda u Minsku, policija je ustrelila novinarku "Naše Nive" Natalu Lubnieuskaju.[81] Jahor Marcinovič uhapšen je 11. avgusta na povratku kući sa protestnog skupa u Minsku. [10]

Galerija[uredi | uredi izvor]

1906 №2
1907 №23
1908 №21
1909 №11
1909 №12
1909 №40
1909 №6&7

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Belozorovich 2018, str. 11.
  2. ^ a b v Labintzev & Shavinskaya 2017, str. 509.
  3. ^ a b Unuchak 2017, str. 51-56.
  4. ^ a b v g „Novый эtap: gazeta "Naša Niva" budet vыhoditь raz v mesяc” (na jeziku: ruski). Nasha Niva. 2016-05-11. Arhivirano iz originala 2020-08-02. g. Pristupljeno 2020-08-08. 
  5. ^ a b „Segodnяšniй nomer eženedelьnika "Naša Niva" — posledniй” [Last Issue of "Nasha Niva"] (na jeziku: ruski). Camarade Online. 2016-05-11. Arhivirano iz originala 08. 05. 2021. g. Pristupljeno 2020-08-08. 
  6. ^ a b „Istoriя "Našeй Nivы" c 1906 goda do naših dneй” [History of Nasha Niva Since 1906 to Our Days] (na jeziku: ruski). Nasha Niva. 2017-08-18. Pristupljeno 2020-08-08. 
  7. ^ „"Samый složnый v istorii nezavisimoй Belarusi god". Kak belarusskie SMI narušali standartы v iюne” [The Most Difficult Year in History of Independent Belarus. How Belarusian Press Violated Journalism Standards in June] (na jeziku: ruski). Media IQ. 2020-07-17. Arhivirano iz originala 27. 07. 2020. g. Pristupljeno 2020-08-04. 
  8. ^ „Lider po propagande v mae — "SB. Belarusь segodnя"” [Belarus Today Leads in State Propaganda in May] (na jeziku: ruski). Media IQ. 2019-06-28. Arhivirano iz originala 03. 10. 2020. g. Pristupljeno 2020-08-04. 
  9. ^ a b „Authorities crack down on independent journalists” (na jeziku: engleski). Committee to Protect Journalists. 2008-03-27. Pristupljeno 2020-08-08. 
  10. ^ a b „Minskaя miliciя zaderžala glavreda gazetы "Naša niva"” [Minsk Police Detains "Nasha Niva" Editor Martinovich] (na jeziku: ruski). Interfax. 2020-08-11. Pristupljeno 2020-08-08. 
  11. ^ „Glavred gazetы "Naša niva" zaderžan posle osveщeniя akciй protesta v Minske”. Gazeta.Ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2020-09-05. 
  12. ^ „10 faktaў pra peršaga rэdaktara "Našaй Nіvы" і donžuana Alяksandra Ўlasava” [10 facts from Life of Alexander Vlasov] (na jeziku: ruski). Radio Freedom. 2019-08-28. Pristupljeno 2020-08-04. 
  13. ^ Unuchak 2011, str. 172-173.
  14. ^ „Ispolnilosь 100 let so dnя vыhoda gazetы "Naša dolя"” [100 Anniversary of "Nasha Dolya" Newspaper] (na jeziku: ruski). Naviny.by. 2006-09-14. Arhivirano iz originala 27. 11. 2020. g. Pristupljeno 2020-08-08. 
  15. ^ a b „"Data generator": 23 noяbrя 1906 — načalo izdaniя gazetы "Naša Nіva"” (na jeziku: ruski). 23 November 1906 — Launch of "Nasha Niva". 2019-11-23. Pristupljeno 2020-08-02. 
  16. ^ a b Dovnar 2009, str. 203.
  17. ^ Unuchak 2011, str. 175.
  18. ^ Sorkina 2014, str. 46.
  19. ^ Dovnar 2009, str. 206.
  20. ^ Tsumareva 2012, str. 46.
  21. ^ a b Volzhenkov 2009, str. 34.
  22. ^ „Dmitriй Žilunovič. Tovariщ pesnяr” [Zmicier Zhylunovich. Tovarisch Pesnyar] (na jeziku: ruski). Zvyazda. 2018-11-14. Pristupljeno 2020-08-08. 
  23. ^ „V Vilьnюse otkrыta novaя memorialьnaя doska Яnke Kupale” [Janka Kupala Memorial Plate Unveiled in Vilnius] (na jeziku: ruski). BelTA. 2013-01-27. Pristupljeno 2020-08-04. 
  24. ^ a b v „U nezavisimoй pressы Belarusi rastut tiraži i nadeždы” [Circulations and Hopes Raise among Belarusian Independent Media] (na jeziku: ruski). Deutsche Welle. 2009-01-13. Pristupljeno 2020-07-24. 
  25. ^ „DOSЬE: K 150-letiю so dnя roždeniя Яdvigina Š.” [Profile: 150 Anniversary of Yadvigin Sh.] (na jeziku: ruski). belTA. 2019-01-04. Pristupljeno 2020-08-08. 
  26. ^ Lougovtsova 2015, str. 65-68.
  27. ^ a b Sorkina 2014, str. 47.
  28. ^ „125 let nazad rodilsя Bronislav Taraškevič. Žiznь i smertь geniя” [Bronislav Tarashkevich 125 Anniversary] (na jeziku: ruski). Belsat. 2017-01-20. Pristupljeno 2020-08-08. 
  29. ^ a b „V Vilьnюse prohodit vыstavka, posvящёnnaя юbileю rukovoditelя pravitelьstva Belarusi” [Vilnius: Exhibition in Honour of First Belarusian Premier] (na jeziku: ruski). DELFI. 2018-10-11. Pristupljeno 2020-08-08. 
  30. ^ Gronsky 2006, str. 175-180.
  31. ^ Samusevich 2006, str. 44–45.
  32. ^ „K 125-letiю so dnя roždeniя Яkuba Kolasa (1882-1956)” [125 Anniversary of Jakub Kołas (1882-1956)] (na jeziku: ruski). The National Library of Belarus. Arhivirano iz originala 16. 01. 2012. g. Pristupljeno 2020-08-04. 
  33. ^ „Maksim Bogdanovič bыl anarhistom i počti čto "terroristom". Interesnыe faktы o poэte v denь ego 125-letiя” [Maksim Bahdanovič was an Anarchist and almost ‘Terrorist’: Interesting Facts on Poet at his 125 Anniversary] (na jeziku: ruski). BelSat. 2016-12-09. Pristupljeno 2020-08-04. 
  34. ^ Alexandrovich 1967, str. 218.
  35. ^ Trachuck 2016, str. 142-143.
  36. ^ Motulsky 2012, str. 43.
  37. ^ „Sdelal Kupalu klassikom, taйno vernul Statut VKL i zastavil provozglasitь nezavisimostь BNR” [Made Kupala a Classic, Secretly Returned Statutes of Lithuania and Proclaimed Belarus Independence] (na jeziku: ruski). Komsomolskaya Pravda. 2019-09-06. Pristupljeno 2020-08-08. 
  38. ^ Morozova, Sosno & Panov 2011, str. 147-150.
  39. ^ Gronsky 2014, str. 189-192.
  40. ^ Gronsky 2014, str. 192.
  41. ^ Laminskaya 2009, str. 56-57.
  42. ^ Lis 1999.
  43. ^ „Obnaružennыe v Šutovičah kartinы okazalisь kulьturnыmi cennostяmi. Ih avtorы — Sergievič i Znamerovskiй” [The Discovered Paintings Turned Out to Be Cultural Heritage, Created by Sergievich and Znamerovsky] (na jeziku: ruski). Nasha Niva. 2017-02-06. Arhivirano iz originala 2020-07-28. g. Pristupljeno 2020-08-08. 
  44. ^ „Gazete "Naša Niva" segodnя ispolnilosь 105 let” [Nasha Niva Turns 105] (na jeziku: ruski). EuroRadio. 2011-11-23. Pristupljeno 2020-08-08. 
  45. ^ „Vыšel posledniй nomer eženedelьnika "Naša Niva"” [The Last Paper Issue of Nasha Niva] (na jeziku: ruski). EuroRadio. 2016-05-11. Pristupljeno 2020-08-08. 
  46. ^ „Adlюstravanьne ablokaў” (na jeziku: beloruski). Nasha Niva. 1998-06-01. Arhivirano iz originala 2020-07-22. g. Pristupljeno 2020-08-08. 
  47. ^ „22 sentяbrя — Akudovič i Dubovec na "Kole"” (na jeziku: ruski). Mspring.online 2019. 2016-09-19. Arhivirano iz originala 29. 11. 2020. g. Pristupljeno 2020-08-08. 
  48. ^ „Novыm glavnыm redaktorom "Našaй nіvы" stal Andreй Skurko” [Andrew Skurko to Become ‘Nasha Niva’ Chief Editor] (na jeziku: ruski). Naviny.by. 2006-11-24. Arhivirano iz originala 2020-07-05. g. Pristupljeno 2020-08-08. 
  49. ^ „"Naša niva" stala cvetnoй i otkazalasь ot "taraškevicы"” ["Nasha Niva" Refuses Taraškievica and Starts Publishing in Colour] (na jeziku: ruski). EuroRadio. 2008-12-04. Pristupljeno 2020-08-08. 
  50. ^ „Ispolnilosь 100 let so dnя vыhoda pervogo nomera gazetы "Naša Nіva"” [100 Anniversary of "Nasha Niva" Newspaper] (na jeziku: ruski). Naviny.by. 2006-11-23. Arhivirano iz originala 27. 11. 2020. g. Pristupljeno 2020-08-08. 
  51. ^ a b „"Nam udalosь vsё": "Naša Niva" polnostью perehodit v internet” [‘We’ve Achieved Everything’: "Nasha Niva" Goes Web Only]. Nasha Niva (na jeziku: ruski). 2018-06-06. Pristupljeno 2020-08-04. 
  52. ^ „V Minske toržestvenno otmetili 100-letie gazetы "Naša nіva"” [Celebration of "Nasha Niva" 100 Anniversary] (na jeziku: ruski). Belarus Partisan. 2006-11-24. Arhivirano iz originala 2020-07-22. g. Pristupljeno 2020-08-08. 
  53. ^ „Nepridvornыh žurnalistov vыzvali v KGB Belarusi” [Independent Journalists Questioned by Belarusian KGB] (na jeziku: ruski). Deutsche Welle. 2011-04-01. Pristupljeno 2020-08-04. 
  54. ^ a b Civil Society Forum 2011, str. 56.
  55. ^ „Vыborы prezidenta respubliki Belarusь: rezulьtatы nezavisimogo nablюdeniя” [Belarus Presidential Elections: Independent Monitoring Results] (na jeziku: ruski). Belarusian Helsinki Committee. 2006. Pristupljeno 2020-08-08. 
  56. ^ Belyatsky & Labkovich 2006, str. 52.
  57. ^ „Vlasti Minska zakrыvaюt stareйšee izdanie Belorussii nakanune ego stoletiя” [Minsk Authorities Ban Oldest Belarusian Newspaper On the Eve of Anniversary] (na jeziku: ruski). Radio Freedom. 2006-04-18. Pristupljeno 2020-08-08. 
  58. ^ „V Minske zaderžanы učastniki akcii v zaщitu gazetы” (na jeziku: ruski). Radio Freedom. 2006-04-29. Arhivirano iz originala 2020-08-08. g. Pristupljeno 2020-08-08. 
  59. ^ „V Minske zaderžanы učastniki akcii v zaщitu oppozicionnoй gazetы "Naša niva"” (na jeziku: ruski). Obzor City. 2006-04-29. Arhivirano iz originala 2020-07-09. g. Pristupljeno 2020-08-08. 
  60. ^ „V Minske zaderžanы učastniki akcii v zaщitu oppozicionnoй gazetы "Naša niva"” (na jeziku: ruski). Newsru. 2006-04-29. Pristupljeno 2020-08-08. 
  61. ^ „Kak boretsя za vыživanie nezavisimaя belorusskaя pressa” [How Independent Press in Belarus Fights for Survival] (na jeziku: ruski). Deutsche Welle. 2011-07-18. Pristupljeno 2020-08-04. 
  62. ^ „Davlenie na nezavisimыe SMI ostaetsя aktualьnoй dlя Belarusi problemoй” [Independent Press in Belarus Still Under Pressure] (na jeziku: ruski). Deutsche Welle. 2010-07-13. Pristupljeno 2020-08-04. 
  63. ^ „"Pod obыski možet podpastь vsя strana"…” [the Whole Country Can Be Searched...] (na jeziku: ruski). Naviny.by. 2010-12-29. Arhivirano iz originala 2020-06-11. g. Pristupljeno 2020-08-08. 
  64. ^ Nesterenko 2011, str. 161.
  65. ^ „Skurko: brend "Našaй Nіvы" starše brenda mininforma” [Nasha Niva Brand is Older than Ministry of Information Itself] (na jeziku: ruski). Telegraph.by. 2011-04-27. Arhivirano iz originala 08. 05. 2021. g. Pristupljeno 2020-08-04. 
  66. ^ „Two newspapers threatened with closure in Belarus” (na jeziku: engleski). Committee to Protect Journalists. 2011-04-29. Pristupljeno 2020-07-10. 
  67. ^ BAJ Report 2012, str. 4-5.
  68. ^ „Belarusь: nezavisimыe SMI pod davleniem” [Belarus:Independent Media under Pressure] (na jeziku: ruski). Deutsche Welle. 2012-05-03. Pristupljeno 2020-08-04. 
  69. ^ „Andreя Dыnьko isklюčili iz spiska nevыezdnыh” [Andrej Dyńko Excluded from Travel Ban List] (na jeziku: ruski). Committee for International Monitoring of the Human Rights Situation in Belarus. 2012-09-22. Arhivirano iz originala 12. 05. 2021. g. Pristupljeno 2020-08-08. 
  70. ^ „Izvestnыe mediйщiki podvodяt itogi goda: The Village, "nativka", presledovanie "Belsata" i mnogoe drugoe” [Media Professionals on Year Ending] (na jeziku: ruski). BAJ. 2017-12-28. Arhivirano iz originala 08. 05. 2021. g. Pristupljeno 2020-08-02. 
  71. ^ „V "Našeй Nive" smenilsя redaktor” [New Chief Editor in Nasha Niva] (na jeziku: ruski). Nasha Niva. 2017-02-28. Arhivirano iz originala 2017-02-28. g. Pristupljeno 2020-08-08. 
  72. ^ a b „Buduщie internet-žurnalistы posetili redakciю gazetы "Naša Niva"” (na jeziku: ruski). Websmi.by. 2018-01-11. Pristupljeno 2020-08-08. 
  73. ^ „Stareйšaя belorusskaя gazeta "Naša Nіva" bolьše ne budet vыhoditь na bumage” [Oldest Belarusian newspaper ‘Nasha Niva’ Cease Paper Runs] (na jeziku: ruski). BAJ. 2018-06-06. Arhivirano iz originala 08. 05. 2021. g. Pristupljeno 2020-08-02. 
  74. ^ „Freedom on the Net 2018 - Belarus” (na jeziku: ruski). RefWorld. 2018-11-01. Pristupljeno 2020-08-08. 
  75. ^ „Belarus” (na jeziku: engleski). Freedom house. Pristupljeno 2020-08-08. 
  76. ^ „Izdanie "Naša Niva" obъяvilo o pereezde na novый adres i poяsnilo, počemu poterяlo starый domen” ["Nasha Niva" Newspaper Announces Transfer to New Domain] (na jeziku: ruski). BAJ. Arhivirano iz originala 08. 05. 2021. g. Pristupljeno 2020-08-02. 
  77. ^ „"Naša nіva" vernula sebe domen nn.by” ["Nasha Niva" Gets Back Its Domain] (na jeziku: ruski). Reform. 2020-06-30. Pristupljeno 2020-08-02. 
  78. ^ „Nezavisimaя gazeta "Naša Nіva" v Belarusi vernula svoй propavšiй domen. Teperь oficialьno” [Independent Newspaper Officially Returns to NN.by] (na jeziku: ruski). Digital Report. 2020-06-29. Pristupljeno 2020-08-02. 
  79. ^ „Belarus Experiencing Internet Problems For Second Day In Row” (na jeziku: engleski). Charter97. 2020-08-10. Pristupljeno 2020-08-08. 
  80. ^ Maxim Edwards (2020-08-10). „Belarus shuts down internet as thousands protest election results” (na jeziku: ruski). Global Voices. Pristupljeno 2020-08-08. 
  81. ^ „Amid an election and an uprising, Belarus cracks down on protesters and journalists” (na jeziku: ruski). The Media Today. 2020-08-11. Pristupljeno 2020-08-08. 

 

Izvori[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Наша_Нива&oldid=27782407”