Nikolaus Dumba

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nikolaus Dumba
Nikolaus Dumba; portret naslikao Hajnrih fon Angeli
Datum rođenja(1830-07-24)24. jul 1830.
Mesto rođenjaBeč
Datum smrti23. mart 1900.(1900-03-23) (69 god.)
Mesto smrtiBudimpešta

Nikolaus Dumba (grč . Νικολαος Δουμπας; Beč, 24. jul 1830 — Budimpešta, 23. mart 1900) bio je austrijski industrijalac i liberalni političar. Bio je pokrovitelj umetnosti i muzike, i dobrotvor Grčke.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Godine 1817. Nikolausov otac Stergios bio je trgovac i doseljenik u Beč iz Vlasti, tada u sastavu Osmanskog carstva, a danas sela u severnoj Grčkoj. Porodica Dumba je cincarsko [2] [3] - grčkog [4] porekla. Nikolaus je pohađao gimnaziju u Beču. Revolucionarne godine 1847-1848 proveo je sa svojim bratom Mihailom u rezidenciji austrijskog ambasadora u Atini. Godine 1852. putovao je u Egipat sa putopiscem Aleksandrom Ciglerom.

Dumba je preuzeo fabriku pamuka u Tatendorfu kojom je upravljao njegov rođak Teodor. Imao je oko 180 zaposlenih i ubrzo je ostvarivao visoke profite. Ova finansijska osnova mu je omogućila da svoje interese okrene na drugo mesto. Proglašen je vitezom i imenovan u zakonodavnu vlast, gde je bio veoma aktivan.

Njegov sin Konstantin bio je ambasador Austrougarske u Beogradu (1903—1905) i poslednji ambasador svoje zemlje u Sjedinjenim Državama.

Pokrovitelj[uredi | uredi izvor]

Dumba u svojoj kancelariji u Palati Dumba

Dumba je za bliske prijatelje imao Hansa Makarta, Gustava Klimta i Karla Kundmana i bio je snažan promoter savremene umetnosti. Finansirao je vajanje spomenika poznatim kompozitorima iz prošlosti i bio je potpredsednik Društva prijatelja muzike.

Dumba je ostavio 50.000 florina Bečkom muškom horskom društvu kako bi ih oslobodio finansijskih briga. Zauzvrat je tražio da se „s vremena na vreme u crkvi izvedu neko horsko delo u znak sećanja na njega” i da se „novac nikada ne koristi za zgradu”. Do danas se Nemačka misa Franca Šuberta često peva u Dumbinu čast.[5]

Svojim testamentom zaveštao je gradu Beču preko 200 originalnih Šubertovih rukopisa. Oni su činili osnovu za sada najveću svetsku kolekciju muzičkih dela u biblioteci koja se nalazi u Gradskoj većnici.

Dobrotvor u Grčkoj[uredi | uredi izvor]

Tokom posete Atini sa suprugom Anom, omogućio je Atinskom univerzitetu da završi unutrašnjost svojih zgrada. U gradu Seru, u blizini rodnog mesta svog oca, osnovao je sirotište i doprineo izgradnji škole, pod pokroviteljstvom svog prijatelja Georgiosa Averofa.

Političke funkcije[uredi | uredi izvor]

Od 1870. do 1896. bio je član Landtaga, gde je služio u Komitetu za finansije i Pravnom odboru za siromašne, povremeno obavljajući funkciju zamenika predsednika Landtaga. Godine 1885, Kajzer ga je imenovao u Herenhaus (Dom Lordova) Carskog saveta Austrije.

Počasti[uredi | uredi izvor]

Ordenje[uredi | uredi izvor]

  • Orden gvozdene krune druge klase
  • Viteški krst Ordena Franca Jozefa
  • Komandantov krst prve klase rumunskog ordena krune

Dumbaštrase[uredi | uredi izvor]

  • Dana 28. marta 1900. godine, ulica „Kunstlergase“ (nem. Künstlergasse; što se na srpskom može prevesti kao Ulica umetnika) je preimenovana u „Dumbaštrase“ (nem. Dumbastraße).

Референце[uredi | uredi izvor]

  1. ^ John Tzafettas, Elvira Konecny. Nikolaus Dumba (1830-1900): A dazzling figure in imperial Vienna. ISBN 978-1910714201.
  2. ^ Ransmayr, Anna (2017). Greek Presence in Habsburg Vienna: Heyday and Decline. "...Nikolaus Dumba, himself descendant of an Aromanian family who had ties to both Romania and Greece".
  3. ^ Motta, Giuseppe (2011). „The Fight for Balkan Latinity. The Aromanians until World War I” (PDF). Mediterranean Journal of Social Sciences. 2 (3): 252—260. ISSN 2039-2117. doi:10.5901/mjss.2011.v2n3p252 Слободан приступ. 
  4. ^ John Tzafettas, Elvira Konecny. Nikolaus Dumba (1830-1900): A dazzling figure in imperial Vienna. ISBN 978-1910714201.
  5. ^ Wiener Männergesang-Verein: 150 Jahre Wiener Männergesang-Verein 1843–1993. Festschrift, Wien 1993

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • "Dumba Nikolaus". In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Vol. 1, Austrian Academy of Sciences, Vienna 1957, p. 203.
  • Felix Czeike: Historisches Lexikon Wien. Verlag Kremayr & Scheriau, Wien. 1993. ISBN 3-218-00544-2. (volume 2) p. 107.
  • Konecny, Elvira. Die Familie Dumba und ihre Bedeutung für Wien und Österreich. ISBN 3-85369-650-3. 
  • Nina Riedl-Riedenstein (1959), „Dumba, Nicolaus”, Neue Deutsche Biographie (NDB) (na jeziku: nemački), 4, Berlin: Duncker & Humblot, str. 188—189 ; (full text online)
  • Herwig Würtz: Nicolaus Dumba, Portrait eines Mäzens. Die Schubert-Sammlung der Stadt Wien.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Николаус_Думба&oldid=26951273”