Operacija Čuvar napretka

Operacija Čuvar napretka
	Deo Izraelsko-palestinskog sukoba, Sukoba na Crvenom moru, Građanski rat u Jemenu
Vreme	18. decembar 2023 — danas
Mesto	Adenski zaliv, Crveno more
Status	U toku
Sukobljene strane
Jemen Ansar Alah;	Sjedinjene Američke Države; Ujedinjeno Kraljevstvo; Bahrein; Kanada; Danska; Grčka; Nizozemska; Norveška; Sejšeli
Komandanti i vođe
Abdul Malik al Huti; Muhamed al Atifi; Mahdi al Mašat; Abdel Aziz bin Habtur;	Džo Bajden; Entoni Blinken; Lojd Austin; Riši Sunak; Dejvid Kameron; Grant Snaps;
Jačina
Nepoznato	Nepoznato
Žrtve i gubici
Nepoznato	Nepoznato

Operacija Čuvar napretka (engl. Prosperity Guardian) predstavlja vojnu akciju višenacionalne koalicije formirane u decembru 2023. godine kao odgovor na napade Ansar Alaha na brodove u Crvenom moru.

Sekretar odbrane Sjedinjenih Američkih Država Lojd Ostin najavio je formiranje međunarodnih morskih bezbjednosnih snaga, sa ciljem suprostavljanja pretnjama Ansar Alaha protiv međunarodne morske trgovine, nakon niza napada na trgovačke brodove. koalicija trenutno broji preko 20 članova. Egipat i Saudijska Arabija, obe ekonomski zavisne od neprekidnog trgovačkog saobraćaja u regionu, nisu navedeni među učesnicima. Osim pomenutih članova koalicije, anonimno učestvuje još deset vlada.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Operacija ima za cilj da osigura bezbednost pomorskog saobraćaja u Crvenom moru, Bab el Mandebu i Adenskom zalivu . Nakon početka Izraelsko-palestinskog sukoba 2023. godine, u Adenskom zalivu je napadnuto i oteto više kontejnerskih i teretnih brodova od strane Ansar Alaha. Ovi napadi naveli su većinu velikih brodskih kompanija da preusmere svoje maršrute, izbegavajući Suecki kanal. Do dana 21. decembra 2023. godine najmanje dvanaest civilnih brodova postali su mete napada.

Vodni saobraćaj ka i iz Crvenog mora predstavlja ključne tačke za svetsku ekonomiju, spajajući Sredozemno more sa Indijskim okeanom i Suecki kanal sa Rogom Afrike.

Snage[uredi | uredi izvor]

Kombinovana borbena grupa 153^[en], pod kontrolom Kombinovanih pomorskih snaga^[en], će upravljati plovilima operacije, koja se trenutno sastoji od broda HMS Diamond, fregate Grčke ratne mornarice^[en] i tri razarača Sjedinjenih Američkih Država. Američki kontigent će se, verovatno, sastojati od brodova USS Carney i USS Mason.

Holandija planira da pošalje dva štabna oficira i razmatra da li da pošalje brodove. Norveška namerava da pošalje do deset štabnih oficira, ali za sada ne planira da šalje brodove. Australija je objavila da će poslati 11 vojnih lica, bez uključivanja ratnih brodova. Takođe, Sjedinjene Američke Države su zatražile od Australije da razmesti ratni brod u region, ali je Australija odbila taj zahtev.

Kanada šalje tri štabna oficira putem operacije Artemis. Kanadska vojska će poslati nenaznačen broj vazdušnih i terenskih vozila, kao i morskih vozila podrške. Sejšeli neće slati brodove ili osoblje, već će ograničiti svoje učešće na pružanju i primanju informacija. Danska je izjavila da će učestvovati u operaciji tako što će poslati jednog oficira.

Reakcije[uredi | uredi izvor]

Huti su izjavili: „Sposobni smo da potopimo vašu flotu, podmornice, vaše ratne brodove”. dodajući „Crveno more će biti vaše groblje”. U javnom saopštenju, vrhovni komandant Revolucionarne garde Islamske Republike Iran, Husein Salami, umirio je iransku javnost rekavši da ne moraju da se plaše koalicije. Iranska vlada već dugo ima, navodno, direktne veze sa pokretom Ansar Alah.

Iako Sjedinjene Američke Države vide Francusku kao deo koalicije, francusko ministarstvo odbrane izjavilo je da će njeni ratni brodovi ostati pod francuskom komandom. Italijansko ministarstvo odbrane, koje ima fregatu Virginio Fasan u tom području, takođe je izjavilo da taj brod nije deo operacije Čuvar napretka. Špansko ministarstvo odbrane izjavilo je da će učestvovati samo u operacijama pod koordinacijom NATO ili EU, a pritom je Španija stavila veto na mogućnost Evropske unije da doprinese operaciji Čuvar napretka preko resursa operacije Atalanta^[en] koju vodi Evropska unija.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „Statement from Secretary of Defense Lloyd J. Austin III on Ensuring Freedom of Navigation in the Red Sea”. U.S. Department of Defense. Arhivirano iz originala 18. 12. 2023. g. Pristupljeno 18. 12. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[dod18dec-1] „Statement from Secretary of Defense Lloyd J. Austin III on Ensuring Freedom of Navigation in the Red Sea”. U.S. Department of Defense. Arhivirano iz originala 18. 12. 2023. g. Pristupljeno 18. 12. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1]