Panajot Papakostopulos
| panajot papakostopulos | |
|---|---|
 Dr Panajot Papakostopulos | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1820. |
| Mesto rođenja | Velvend,  Grčka |
| Datum smrti | 29. maj 1879. (63/64 god.) |
| Mesto smrti | Beograd,,  Kneževina Srbija |
| Profesija | lekar, profesor |
Panajot Papakostopulos ( Velvendos, Grčka 1820 – Beograd, 29. maj 1879) bio je ugledni beogradski lekar, profesor u beogradskoj gimnaziji i jedan od osnivača Srpskog lekarskog društva.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Panajot Papakostopulos rodio se 1820. godine u varošici Velvendu, (Makedonija) Grčka.[1] Osnovnu školu završio je u rodnom Velvendu, a gimnaziju i filozofiju u Kožanima.[2] Panajot Papakostopulos se 1835. godine preselio u Novi Sad, gde je davao časove grčkog jezika trgovcima, a jedno vreme bio je i učitelj u grčkoj osnovnoj školi.[3] Družeći se sa Srbima, naučio je srpski, a u vojvođanskoj sredini i nemački jezik. Nakon pet godina otišao je u Beč, gde je upisao Medicinski fakultet. Da bi skupio pare za život i školovanje davao je časove grčkog jezika i pevao je u grčkoj crkvi.[4]
Dolazak i rad u Beogradu[uredi | uredi izvor]
Kao doktor, došao je u Beograd 1853. godine, gde je započeo svoju lekarsku praksu. Avgusta 1853. godine postavljen je ukazom za profesora grčkog jezika u beogradskoj gimnaziji.[5] Krajem školske godine 1854. napustio je Beograd i otišao u Serez (Grčka), gde je naredne tri godine radio kao lekar.[3] Oktobra meseca 1857. godine vratio se ponovo u Beograd, sa suprugom Eftalijom, gde je nastavio da radi kao lekar i profesor u beogradskoj gimnaziji.[6] Na svojim časovima Papakostopulos se trudio da u svojim đacima razvije ljubav prema klasičnoj književnosti i grčkom jeziku. Često bi po čitave časove pričao o srodnosti grčkog i staroslovenskog jezika, o sličnoj istorijskoj sudbini Grka i Srba.[5] Bio je veoma omiljen profesor, kako među kolegama, tako i među đacima. Nadimak mu je bi dobri Papa.[5] Kao profesor radio je do 1874. godine, kada je 3. oktobra postavljen za okružnog lekara u beogradskom okrugu.[4] Mnogo je voleo profesorsku službu. Na rastanku sa kolegama i đacima rekao je:
Ja sam od 1842. do 1874. bio neprekidno učitelj, i u samom Beču poučavao sam tuđu decu i medicinu učio. Vrativ se u Beograd 1853. godine Avgusta 12. postao sam profesor jelinskog jezika u beogradskoj đimnaziji, u kojoj sam 18 ½ god uspešno služio. Dakle neprestano sam bio u mom životu ili učitelj ili učenik.[5]
Kao lekar radio je do svoje smrti. Umro je u Beogradu 29. maja 1879. godine.[7]
Porodica[uredi | uredi izvor]
Panajot Papakostopulos bio je oženjen Eftalijom, sa kojom je imao petoro dece: Perukla, Eufrosinu, Platona, Aspaziju i Kleanta. Živeli su u kući, u Beogradu, Kosmajska 38.[8]
Srpsko lekarsko društvo[uredi | uredi izvor]
Velika otkrića u oblasti medicine učinila su da su lekari morali pronalaziti načine da redovno prate svakodnevne novine u ovoj naučnoj oblasti. Jedan od načina bilo je i osnivanje lekarskih društva, gde su mogli da razmenjuju iskustva, spremaju ili slušaju predavanja.
Srpsko lekarsko društvo je osnovano 22. aprila 1872. na inicijativu dr Vladana Đorđevića. Na prvom sastanku osnivačke skupštine bilo je prisutno 15 beogradskih lekara: Panajot Papakostopulos, Aćim Medović, Jovan Mašin, Đorđe Klinkovski, Jovan Valenta, Josif Holjec, Bernard Bril, Sava Petrović, Julijus Lenk, Marko Polak, Vladan Đorđević, Petar Ostojić i zubni lekar Ilija Ranimir. Osnivačima su se ubrzo pridružili još i Josif Pančić i Mladen Janković, koji su prilikom prvog sastanka bili odsutni.[9]
Književni rad[uredi | uredi izvor]
Svoj književni rad Panajot Papakostopulos počeo je kasnije, u svojim pedesetim godinama života. Trebalo mu je više vremena da nauči dobro da piše srpski. Kao Grk uglavnom je prevodio dela sa grčkog na srpski jezik. Najpoznatiji njegov prevod je Homerova Odiseja.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Jelinski jezik -
Exequien oder Leichen-Begräbniss für Laien der griechisch-orthodoxen Christen -
Isokratova beseda : savet Dimoniku -
Odisija : Omirov spev u XXIV pesme
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
- Exequien oder Leichen-Begräbniss für Laien der griechisch-orthodoxen Christen / aus dem griechischen Originale wortgetreu übersetzt vom P. Papakostopulos, Belgrad : Fürstlich-serbische Staatsdruckerei, 1872.
- Sofoklova tragedija Antigona / preveo s jelinskog originala (u prozi) Pnajot Papakostopulos, U Beogradu : Štampano u Državnoj šrampariji, 1873.
- Lukijanovi Razgovori mrtvaca / preveo s jelinskog originala Panajot Papakostopulos, U Beogradu : U Državnoj štampariji, 1874.
- Isokratova beseda : savet Dimoniku / s jelinskog originala preveo Panajot Papakostopulos, U Beogradu : U Državnoj štampariji, 1874.
- Omirova Batrahomiomahija ili Boj žaba i miševa / s jelinskog preveo Panajot Papakostopulos, Beograd : prevodilac, 1877 (u Beogradu : u Državnoj štampariji).
- Papakostopulos Panajot, Jelinski jezik / sastavio Papakostopulos, Beograd : štamparija N. Stefanovića i Druga, 1878.
- Odisija : Omirov spev u XXIV pesme / preveo s jelinskog Panajot Papakostopulos, Beograd : Čupićeva zadužbina, 1881 (Beograd : Državna štamparija). Štampana posle njegove smrti.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Homer, Odisija : Omirov spev u XXIV pesme/ preveo s jelinskog Panajot Papakostopulos, Beograd : Čupićeva zadužbina, 1881 (Beograd : Državna štamparija), Nikolajević Svetomir, predgovor, II- VII
- ^ Milićević M. Đ., Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda novijega doba, U Beogradu : Srpska kraljevska štamparija, (1888). str. 511.
- ^ a b Pešić V., Pavlović B., Prvi pedijatri i prve pedijatrijske ustanove u Srbiji : prilog za istoriju pedijatrije Srbije, Beograd : Grafički atelje Bogdanović, 2006 (Beograd : Bogdanović). str. 51.
- ^ a b Milićević M. Đ., Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda novijega doba, U Beogradu : Srpska kraljevska štamparija, (1888). str. 512.
- ^ a b v g Homer, Odisija : Omirov spev u XXIV pesme / preveo s jelinskog Panajot Papakostopulos, Beograd : Čupićeva zadužbina, 1881 (Beograd : Državna štamparija), Nikolajević Svetomir, predgovor, II-VII
- ^ Spomenica o stogodišnjici Prve muške gimnazije u Beogradu : 1839-1939, Beograd : [b. i., b. g.] (Beograd : D. Gregorić). str. 427.
- ^ Nekrolog, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, god. 3 (1879). str. 205.
- ^ Pešić V., Pavlović B., Prvi pedijatri i prve pedijatrijske ustanove u Srbiji : prilog za istoriju pedijatrije Srbije, Beograd : Grafički atelje Bogdanović, 2006 (Beograd : Bogdanović). str. 50.
- ^ Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, god. 1 (1874). str. 1.