Prerija

Prerijski prizori

Prerija (od franc. prairie — „livada”) je nizijska oblast (oblast sa niskim reljefom) na kojoj rastu trave i druge zeljaste biljke, skoro bez drveća, i gde je klima uglavnom umerena. Naziv prerija se koristi u Severnoj Americi. Oblast prerija uključuje Velike ravnice, koja zauzimaju najveći deo teritorije američkih država Severna Dakota, Južna Dakota, Nebraska, Kanzas, Oklahoma, Teksas i Kolorado, kao i velike delove država Indijana, Ilinois, Ajova, Misuri, Viskonsin i Minesota. U Kanadi prerije zauzimaju velike delove provincija Manitoba, Saskačevan i Alberta.

Reč „prerija“ su za ove oblasti prvi upotrebili francuski istraživači, koristeći svoj naziv za livadu. U SAD i Kanadi se ponekad razlikuje vegetacija sa niskom travom, koja raste zapadno od 100. meridijana, i vegetacija sa srednje visokom i visokom travom koja raste na istoku (od centralnog Teksasa do južne Manitobe). U tom slučaju se reč prerija koristi samo za zajednice srednje visoke i visoke trave.

U poslednjih dvesta godina najveći deo ove oblasti je pretvoren u farme. Oblast sa kratkom travom u stvari više odgovara definiciji stepe. I pored dugih suša i povremenih bujica posle kiša, prerije Velike Ravnice ne podležu velikoj eroziji. Korenje prerijskih trava je isprepletano i zalazi duboko u zemlju, tako da drži zemljište na mestu, a istovremeno dopire do podzemne vode. Prerija je evoluirala milionima godina i može da opstane u uslovima u kojima gajeni usevi brzo uginu.

Vatra, odnosno požar, je važan element ekologije prerije. Bilo da je požar izazvan gromom ili od strane čoveka, on obnavlja zeljastu vegetaciju tako što uklanja stare suve stabljike i istovremeno uništava mladice grmlja i drveća. Takođe su važne životinje biljojedi, kao što su bizon i prerijsko kuče, koje se napasaju u preriji.

Etimologija

Približni regionalni tipovi prerija u Sjedinjenim Državama

  Kratkotrave prerije

  Prerije mešovite trave

  Digotrave prerije

Prema Teodoru Ruzveltu:

„ Uzeli smo u svoj jezik reč prerija, jer kada su naši stanovnici šumskih predela prvi put stigli do zemlje [na Srednjem zapadu] i videli velike prirodne livade duge trave – prizore nepoznate sumornim šumama u kojima su oduvek živeli – nisu znali kako da ih nazovu, i pozajmili su termin koji je već bio u upotrebi među francuskim stanovnicima. ”

Prairie (izgovoreno [pʁɛʁi]) je francuska reč za „livadu“; njen koren je latinski pratum (istog značenja).

Formiranje

Prerijska flora visokotravne prerije (nacionalna viksokotravna prerija Midivin)

Formiranje severnoameričkih prerija počelo je izdizanjem Stenovitih planina u blizini Alberte. Planine su stvorile kišnu senku koja je rezultirala nižim stopama padavina niz vetar.

Matični materijal većine prerijskog tla bio je distribuiran tokom poslednjeg glacijalnog napredovanja koje je počelo pre oko 110.000 godina. Glečeri koji su se širili prema jugu strugali su pejzaž, pokupili geološki materijal i izravnali teren. Kako su se glečeri povlačili pre oko 10.000 godina, oni su odložili ovaj materijal u obliku tila. Naslage lesa zasnovane na vetru takođe predstavljaju važan izvorni materijal za prerijska tla.

Prerija visoke trave je evoluirala desetinama hiljada godina uz poremećaje ispaše i požara. Domaći kopitari kao što su bizoni, losovi i belorepi jeleni lutali su prostranim, raznolikim travnjacima pre evropske kolonizacije Amerike. Tokom 10.000-20.000 godina, starosedeoci su koristili vatru svake godine kao sredstvo za pomoć u lovu, transportu i bezbednosti. Postoje dokazi da su izvori paljenja vatre u preriji sa visokom travom su pretežno ljudski za razliku od munja. Ljudi i životinje na ispaši bili su aktivni učesnici u procesu formiranja prerija i uspostavljanja diverziteta graminoidnih i forbnih vrsta. Vatra ima uticaj na prerije uklanjanjem drveća, čišćenjem mrtvih biljnih materija i promenom dostupnosti određenih hranljivih materija u zemljištu iz proizvedenog pepela. Vatra ubija vaskularno tkivo drveća, ali ne i prerijskih vrsta, jer je do 75% (u zavisnosti od vrste) ukupne biljne biomase ispod površine tla i ponovo će rasti iz dubine (više od 20 stopa) korena. Bez uznemiravanja, drveće će zadirati u travnjak i bacati senku, što potiskuje podlogu. Prerija i široko razmaknuta hrastova stabla su evoluirali da koegzistiraju u ekosistemu hrastove savane.

Plodnost

Uprkos dugotrajnim periodičnim sušama i povremenim bujičnim kišama, travnjaci Velikih ravnica nisu bili podložni velikoj eroziji zemljišta. Korenski sistem autohtonih prerijskih trava čvrsto je držao tlo na mestu kako bi sprečio eroziju zemlje. Kada bi biljka umrla, gljive i bakterije bi vratile njene hranljive materije u tlo. Ovi duboki koreni su takođe pomogli autohtonim prerijskim biljkama da dođu do vode čak i u najsušnijim uslovima. Domaće trave trpe mnogo manje štete od sušnih uslova od mnogih poljoprivrednih useva koji se trenutno uzgajaju.

Geografski regioni

Prerijske trave

Prerije u Severnoj Americi se obično dele u tri grupe: vlažne, mesične i suve. Uopšteno ih karakteriše visokotravna prerija, mešovita ili kratkotravna prerija, u zavisnosti od kvaliteta zemljišta i padavina.

Vlažne

U vlažnim prerijama zemljište je obično veoma vlažno, uključujući i tokom većeg dela vegetacije, zbog loše drenaže vode. Nastala stajaća voda pogoduje formiranju močvara i tresava. Vlažne prerije imaju odlično zemljište za poljoprivredu. Prosečna količina padavina je 10—30 in (250—760 mm) godišnje.

Mesične

Mesična prerija ima dobru drenažu, ali dobro zemljište tokom vegetacije. Ova vrsta prerije se najčešće pretvara za poljoprivrednu upotrebu; sledstveno tome, to je jedan od najugroženijih tipova prerija.

Suve

Raskrsnica žitnih polja u prerijama južnog Saskačevana, Kanada.

Suva prerija ima donekle vlažno do veoma suvog zemljište tokom vegetacije zbog dobre drenaže u zemljištu. Često se ova vrsta prerije može naći na visovima ili padinama. Suvo zemljište obično ne dobija mnogo vegetacije zbog nedostatka kiše. Ovo je dominantni biom u poljoprivrednom i klimatskom regionu južne Kanade poznatom kao Paliserov trougao. Dok se nekada smatralo da je potpuno neupotrebljiv, Trougao je sada jedan od najvažnijih poljoprivrednih regiona u Kanadi zahvaljujući napretku u tehnologiji navodnjavanja. Pored svog veoma velikog lokalnog značaja za Kanadu, Paliserov trougao je sada takođe jedan od najvažnijih izvora pšenice u svetu kao rezultat ovih poboljšanih metoda zalivanja žitnih polja (zajedno sa ostatkom južnih prerijskih provincija koje su takođe uzgajaju pšenicu, repicu i mnoge druge žitarice). Uprkos ovom napretku u poljoprivrednoj tehnologiji, ovo područje je i dalje veoma sklono produženim periodima suše, što može biti pogubno za industriju ako se značajno produži. Zloglasni primer ovoga je oluje prašine iz 1930-ih, koje je takođe pogodile veliki deo ekoregije Velikih ravnica Sjedinjenih Država, što je u velikoj meri doprinelo Velikoj depresiji.

Literatura

• Roosevelt, Theodore (1889). The Winning of the West: Volume I. New York and London: G. P. Putnam's Sons. str. 34. 
• Berlo, Janet Catherine; et al. (1998). Native paths: American Indian art from the collection of Charles and Valerie Diker. New York: The Metropolitan Museum of Art. ISBN 9780870998560. 
• Carlson, Paul H. (1998) The Plains Indians. College Station: Texas A&M University Press. . ISBN 0-89096-828-4. 
• Keyser, James D; Klassen, Michael (2001), Plains Indian Rock Art, University of Washington Press, ISBN 029598094X 
• Lowie, Robert Harry; Raymond J. DeMallie (1982), Indians of the Plains, University of Nebraska Press, ISBN 0-8032-2858-9 
• Marker, Sherry (2003), Plains Indian Wars, Facts On File, ISBN 0-8160-4931-9 
• Ronald Peter, Koch (1988), Dress Clothing of the Plains Indians, University of Oklahoma Press, ISBN 0-8061-2137-8 
• Schuon, Frithjof (1990), The feathered sun: plains Indians in art and philosophy, World Wisdom Books, ISBN 0-941532-10-0 
• Sturtevant, William C., general editor and Bruce G. Trigger, volume editor. Handbook of North American Indians: Northeast. Volume 15. Washington DC: Smithsonian Institution, 1978. . ASIN B000NOYRRA https://www.amazon.com/dp/B000NOYRRA.  .
• Taylor, Colin E. (1994) The Plains Indians: A Cultural and Historical View of the North American Plains Tribes of the Pre-Reservation Period. Crescent. . ISBN 0-517-14250-3. 
• Branch, E. Douglas. The Hunting of the Buffalo (1929, new ed. University of Nebraska Press, 1997), classic history online edition Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. jun 2011)
• Barsness, Larry. Heads, Hides and Horns: The Compleat Buffalo Book. (Texas Christian University Press, 1974)
• Dary David A (1974). The Buffalo Book. Chicago: Swallow Press. 
• Dobak, William A. (1996). „Killing the Canadian Buffalo, 1821–1881”. Western Historical Quarterly. 27 (1): 33—52. JSTOR 969920. doi:10.2307/969920. 
• Dobak, William A. (1995). „The Army and the Buffalo: A Demur”. Western Historical Quarterly. 26 (2): 197—203. JSTOR 970189. doi:10.2307/970189. 
• Flores, Dan (1991). „Bison Ecology and Bison Diplomacy: The Southern Plains from 1800 to 1850”. Journal of American History. 78 (2): 465—85. JSTOR 2079530. doi:10.2307/2079530. 
• Gard, Wayne. The Great Buffalo Hunt (University of Nebraska Press, 1954)
• Isenberg, Andrew C. (1992). „Toward a Policy of Destruction: Buffaloes, Law, and the Market, 1803–1883”. Great Plains Quarterly. 12: 227—41. 
• Isenberg, Andrew C. The Destruction of the Buffalo: An Environmental History, 1750–1920 (Cambridge University press, 2000) online edition
• Koucky, Rudolph W. (1983). „The Buffalo Disaster of 1882”. North Dakota History. 50 (1): 23—30. PMID 11620389. 
• McHugh, Tom. The Time of the Buffalo (University of Nebraska Press, 1972).
• Meagher, Margaret Mary (1973). The Bison of Yellowstone National Park. Washington DC: Government Printing Office. 
• Punke, Michael. Last Stand: George Bird Grinnell, the Battle to Save the Buffalo, and the Birth of the New West (Lincoln: University of Nebraska Press, 2009. xvi, 286 pp. . ISBN 978-0-8032-2680-7. 
• Rister, Carl Coke (1929). „The Significance of the Destruction of the Buffalo in the Southwest”. Southwestern Historical Quarterly. 33 (1): 34—49. JSTOR 30237207. 
• Roe, Frank Gilbert. The North American Buffalo: A Critical Study of the Species in Its Wild State (University of Toronto Press, 1951).
• Shaw, James H. (1995). „How Many Bison Originally Populated Western Rangelands?”. Rangelands. 17 (5): 148—150. JSTOR 4001099. 
• Smits, David D. (1994). „The Frontier Army and the Destruction of the Buffalo, 1865–1883” (PDF). Western Historical Quarterly. 25 (3): 313—38. JSTOR 971110. doi:10.2307/971110. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 7. 2011. g. Pristupljeno 2. 5. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza) and 26 (1995) 203-8.
• Zontek, Ken (1995). „Hunt, Capture, Raise, Increase: The People Who Saved the Bison”. Great Plains Quarterly. 15: 133—49. 
• Laduke, Winona. "All of Our Relations: Native Struggles for Land and Life" (South End Press, 1999)

Spoljašnje veze

• The Prairie Enthusiasts – grassland protection and restoration in the upper Midwest
• Prairie Plains Resource Institute
• The Native Prairies Association of Texas
• Importance of fire within the prairie
• Missouri Prairie Foundation
• America’s Grasslands Documentary produced by Prairie Public Television