Razgovor s korisnikom:Plinska boca

Pozdrav, Plinska boca. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Plinska boca. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad! Željko Todorović (razgovor) 22:50, 9. januar 2012. (CET) s. r.

Izvori i biografije

Ukoliko prevodite članak sa engleske vikipedije na srpsku, ne može se kao izvor navesti engleska vikipedija. Vikipedija ne može biti izvor vikipediji, već isključivo moraju biti navedeni pravi izvori. Ako tamo postoje izvori koji potvrđuju tačnost teksta, oni moraju biti na takav način preneti i u srpski tekst. Jezički ogranci su samostalni i naša vikipedija ima kvalitet, kao što to imaju i druge vikipedije, koji se najprije zasniva na navođenju izvora. Dakle, obavezno je navođenje izvora, druga vikipedija nikako ne može biti izvor. Što se tiče šablona, postoji Šablon:Biografija. Prijatno. --Željko Todorović (razgovor) 22:55, 9. januar 2012. (CET) s. r.

Hvala. Još jedno pitanje: mogu li prilikom navođenja tih izvora da ostavim iste na engleskom? Pr. ^ a b c d e f Andreeva, Tamara. (March 3, 1950). "Frustrated Genius". Olean Times Herald (New York): pp. 13. a In two cases, his predictions came true when planes of which he spoke as unsafe, cracked up costing several lives ... After that he followed the only logical course open — he quit." — p. 13, col. 3, ¶ 1

Ovo je malo razbacano zato što sam samo kopirao, ali suština pitanja je moram li ako dođem do ovakve situacije da prevodim i tekst u fusnoti?

Izvor u fusnoti se ostavlja u originalu. --Željko Todorović (razgovor) 23:30, 9. januar 2012. (CET) s. r.

Ivvinjavam se na ponovnom dosađivanju... Opet pitanje. Mogu li da nekako u onaj šablon biografije dodam prebivalište, zanimanje, značajni radovi: , poznat po: , nacionalnost i inspiracija (ili sl.)? Ja sam pokušavao ali mi ne uspeva... Ako ne može, postoji li neki već pripremljen šablon koji odgovara mom opisu (podrazumeva se da ima i ime, prezime, datum rođenja i mesto rođenja)? Hvala unapred.

Nema potrebe za opterećivanjem šablona svakojakim podacima, posebno onim promjenljivim (poput prebivališta, boravišta i sl.). Svi lični podaci o nekom licu, uključujući prebivalište, porodicu, značajne radove i ostalo, piše se u članku kao dio teksta. --Željko Todorović (razgovor) 10:59, 10. januar 2012. (CET) s. r.

Izvinjavam se za ponovno dosađivanje, ali imam novi problem... Za gore pomenutu biografiju mi treba slika i to nije problem. Problem je poreklo slike. Pa je moje pitanje mogu li kao izvor skidanja da navedem stranu Vikipediju? Slike čoveka o kome ću da pišem ima na pretek i nije problem naći sliku, ali gde da nađem kad je slikana, gde i sl. Inače ne vidim zašto bi problem pravilo navođenje tuđe vikipedije, i taj njihov članak je neko već proverio.

Slika

Ako je slika već na vikipedijinoj ostavi, nisi trebao da je preuzimaš i ponovo šalješ. Koristiš je na sledeći način [[Слика:Jacque Fresco 2006.png|мини|десно|200px|Опис слике]]. Pozdrav. --SmirnofLeary (razgovor) 13:47, 12. januar 2012. (CET)

Nisam znao.... Hvala. A šta za slike licencirane na način kao na ovom linku ? http://en.wikipedia.org/wiki/File:Jacque_Fresco_-_Scientific_Research_Laboratories_at_1300_Douglas_St._(1940s).jpg

Ako ćeš da radiš sa slikama, najbolje je da napraviš nalog na ostavi, pa da sve slike koje planiraš da preneseš kod nas preneseš na direktno ostavu. --SmirnofLeary (razgovor) 14:29, 12. januar 2012. (CET)

Još par pitanja

Ovako.. Sledeći članak koji ću pisati je o Venus Projektu, pa u vezi toga imam nekoliko pitanja...

O Venus Projektu je teško pisati a da to bude objektivno. Mislim jeste da je sve što ću ja pisati objektivno, zato što su njihovi ciljevi takvi kakvi su, ali neko ko nije upoznat s ciljevima Projekta može pomisliti drugačije.

Primer: Venus Projekat se zalaže za potpun redizajn sadašnje kulture, uz pomoć najnaprednije tehnologije, koja će osloboditi ljude većine poslova i stvoriti izobilje na zemlji kakvo još nije viđeno.

Evo ovo recimo i nije toliko udarna i jaka rečenica, a nekom već može da smeta. A ako bi neko pročitao njihova često postavljana pitanja, znao bi da je ovo objektivno. Pa s tim u vezi pitam samo za vaše mišljenje...

Drugo pitanje koje se tiče istog clanka: Mogu li da u članku ubacim potpuno isti deo teksta iz članka o Žaku Fresku? Da pojasnim... Želim da članak Venus Projekat sadrži podnaslove Pitanje Utopije, Oblik Vladavine..... , Resursno Bazirana Ekonomija i možda još neki, koga sada ne mogu da se setim...

A treće pitanje je moram li, ako mi je dozvoljeno ono iz drugog pitanja, da navodim opet iste izvore (za te podnaslove naravno)?

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Plinska boca (razgovor • doprinosi)

Pozdrav. Jedna korisnica ti je već odgovorila na trgu, gdje si tražio pomoć. Ukoliko ti još nešto nije jasno, postavi pitanje tamo na trgu, jer trg i služi za takve stvari. Nije dobra ideja postavljati pitanja na svojoj strani za razgovor, jer često niko i ne obrati pažnju na nju. Možeš se obratiti i meni na mojoj strani za razgovor, ukoliko trebaš pomoć.--V i k i v i n dR 23:01, 19. januar 2012. (CET)

Odgovorio sam ti na trgu, izgleda da ovih dana samo ja odgovaram na tvoja pitanja.--V i k i v i n dR 12:56, 27. januar 2012. (CET)

Ajde...

...da ti čestitam na trudu, bez čitanja i analize. :) Sam trud pisanja ovolikog teksta, zaslužuje pohvalu. :) Poz. --Slaven Kosanović {razgovor} 21:29, 28. januar 2012. (CET)

Hvala--Plinska boca (razgovor) 21:31, 28. januar 2012. (CET)

Poruka od Jagode

Pozdrav, ovo ti je poruka od Jagode. Zamolila me da ti ja pošaljem, pošto ona nije mogla:

hehe... Baš si se uvredio. Ma di sam ja rekla da ima nebuloznih i neistinitih izjava? Pa reklame ne smeju da budu takve, lažne. Reklama je kad mnogo hvališ nešto i ne sagledaš ga sa svih aspekata. Ajde, ovako. Probaj da podeliš tekst onako kako sam već ranije rekla:

uvod u kom se u prvoj rečenici daje što preciznija definicija pojma iz naslova, zatim opis koji u ovakvoj temi treba da ima kratku istoriju pokreta, osnovne ideje, bitnije događaje iz života pokreta, zatim reakcije društva na tu pojavu, šta drugi kažu, pozitivne i negativne kritike. Sve referencirano nezavisnim izvorima. U delu o istoriji i osnovnim idejama mogu se koristiti izvori koji su vezani za ovaj pokret, ali samo za činjenice i faktografske podatke, ne i za ocene teorije i pokreta. Stil treba da bude uzdržan bez previše epiteta tipa, najbolji, odličan, veliki, najpoznatiji, i sl. Drugi deo koji govori o kritikama treba da bude potkrepljen nezavisnim izvorima, kao što već rekoh, već negde objavljenim.

Probaj da pratiš tu strukturu. I naravno, imaš li nezavisne izvore o tome? Čini mi se da si rekao da nema izvora koji nisu pristrasni, to bi bio već problem. Ja ti kažem, ako si voljan da zaista središ taj članak, ja sam voljna da te uputim i da ti pomognem, ali moraš i ti malo otvoriti poglede i videti takođe najbolju nameru, jer drugačije nije moguće raditi.

Pozdrav. --Ana piši mi 21:39, 30. januar 2012. (CET)

Hvala... Mislim da neću imati baš mnogo vremena ovih dana za posvećivanje većim ispravkama. Što se tiče nezavisih izvora ovakva je situacija: ima mnogo knjiga koje svedoče o tačnosti tvrdnji projekta Venus. Jedini problem je to što se u tim knjigama ne kaže projekat Venus je upravu, zato što su knjige pisane pre 1994. godine od koje projekat nosi sadašnji naziv. Pa sad dal se takve knjige računaju kao ikakvi izvori? Projekat Venus nije izmislio ništa novo, već se samo zalaže za racionalnije korišćenje onoga što je već naučno potvrđeno. Znači nema tu originalnog istraživanja, jedino što može da se smatra originalnim je način na koja se ta znanja sprovode. Dal bi preformulisanje rečenice sredilo problem?--Plinska boca (razgovor) 22:00, 30. januar 2012. (CET)

Evo ja da probam da pomognem. Dakle, mišljenja sam da nije problem ako se stvari postave kako treba. Na prvom mjestu, recimo kažemo Projekat Venus se zalaže za H. Zatim kažemo tu i tu, autor H¹ je pisao da je to moguće kada bi to i to. Na kraju kažemo, autor H² kaže da danas vladaju ti i ti principi ekonomskog i društvenog ponašanja. Problem sa ovim i sličnim pokretima je što, zahtijevaju da se prvo radikalno i korijenito promjene sami ljudi (svi pojedinci) i naš ekonomski i društveni sistem koji se bazira na takmičenju i posebno sticanju sopstvene prednosti nad drugima. To nije nemoguće ali je malo vjerovatno na neki kraći rok. Čovjek kao i većina živih bića ove planete mijenja navike i ponašanje jedino nakon neke katastrofe ili kada nestane resursa koji su stimulisali određeno ponašanje ili navike. To je dokazano na hiljade puta tokom istorije. Evo ovaj skorašnji primjer sa ekonomskom krizom. Svaki racionalni ekonomista je znao da će nas nabijanje cijena nekretnina do besvijesti dovesti do katastrofe, međutim mnogi, da ne kažem svi, su podržali takvo ponašanje. Kako riješavamo sadašnji problem? Tako što uništavamo višak radnih mjesta koje je generisalo takvo ponašanje i prelijevamo iz šupljeg u prazno. Bukvalno tako. Svi govore da se tako nešto ne smije ponoviti, ali i dalje je glavna politika svih vlada svijeta nanovo stvoriti uslove za slično ponašanje, samo sada najvejrovatnije na nekom drugom polju. Ponovo stvoriti uslove za ekonomski rast!, viču svi lideri evropskih zemalja. Ekonomski rast nije sam po sebi loša stvar, ali su principi na kojim se bazira u sadašnjem stanju civilizacije, pogrešni. Mnogi spekulatori su već krenuli da spekulišu za hranom što dovodi do epidemija gladi u siromašnijim zemljama. Da ne skrećem puno s teme, znanje za neko bolje uređenje svijeta imamo, međutim problem su navike ljudi. Generacije su odgajane na ideji da bogatstvo treba akumulirati i korisitit za sopstvenu prednost, čak i kada činiš nešto za dobrobit zajednice. Promijeniti to pričom i predlaganjem ideja za neki novi, bolji sistem, je utopija, za sada, jer su ljudi prosto slijepi za bilo šta drugačije. Čak i mnogi oni koji vide problem, sasvim jasno, sigurno ne bi bili spremni da u praksi primjene ponašanje koje se ne bi baziralo na akumuliranju bogatstva i sticanju sopstvene prednosti nad drugima. Nažalost, samo neka žešća katastrofa, mnogo žešća nego što je trenutna svjetska ekonomska kriza, može natjerati ljude da krenu da razmišljaju i što je najvažnije, ponašaju se drugačije. Tako da, mišljenja sam da ovaj članak treba obraditi tako da prikaže ideje projekta, međutim da u isto vrijeme ukaže na činjenice sadašnjeg stanja. To je moguće ako se primjeni princip koji sam opisao na početku. Poz. --Slaven Kosanović {razgovor} 14:46, 6. februar 2012. (CET)

Ne znam šta me više raduje to što želiš da pomogneš ili to što si dobro upoznat sa stanjem danas. Evo mog mišljenja o tvom predlogu: Tekst koji predlažeš je odličan i stvarno govori dosta toga. Ali mislim da se takvim tekstom malo više skreće s teme. Znaš... naslov je ciljevi i predlozi a mi kritikujemo današnje društvo. Ali žao mi je da takav tekst ostane neiskorišćen pa predlažem da tekst ide ispod podnaslova „Problemi sadašnjeg društva“ ili sl. Pripremio sam solidnu literatutu od oko 30 knjiga koje govore o psihologiji, sadašnjoj ekonomiji, tehnologiji, budućnosti i sl. Korisnica Jagoda kaže da verovatno neće biti problema oko ovog članka kad navedem tu literaturu i kad ubacim neke kritike.

Znači predlažem da sadašnji tekst koji pravi probleme ne menjamo mnogo, samo da navedm sve te knjige. A tvoj tekst stvarno ne sme ostati neiskorišćen pa predlažem da za njega otvorimo novi podnaslov. I još jednom hvala puno! --Plinska boca (razgovor) 16:05, 6. februar 2012. (CET)

Nema na čemu, ako sam pomogao. :) Jedino nisam mislio da se moje mišljenje ubacuje bilo gdje u članak, jer ipak sam ja ovdje korisnik Vikipedije kao i svi ostali, a ne u svojstvu nekoga za koga bi se moglo reći da je stručan za oblast ekonomije. Mišljenje sam izrazio više onako u prolazu, no glavna ideja komentara je princip rada uopšte na Vikipediji. Dakle, lideri Projekta se zalažu za H, autori stručni za oblasti ekonomije i društva kažu H¹ i H², pa i H³, ako treba. Znači, naći mišljenja koja potvrđuju da su promjene u sistemu vrijednosti potrebne, neophodne, ali u isto vrijeme predstaviti mišljenja zašto te promjene nisu objektivno moguće danas. Tako se postigne da se ideje objasne i takođe članak postane neutralniji. Poz. --Slaven Kosanović {razgovor} 21:47, 6. februar 2012. (CET)

Ne, nikako. Nikakvi forumi ili jutubovi. Ako nema kritika, onda nista. Ja sam ovih dana jako zauzeta, ne mogu da se posvetim detaljnom citanju, pogledacu sad dokle sam stigal poslednji put kad sam citala clanak, pa cu videti imam li sta jos da dodam. Ako nema, uklonicu nalepnicu.--Jagoda ispeci pa reci 14:31, 23. februar 2012. (CET)

Nema potrebe, jer se ne radi o citatu. A pošto jutjub ne možemo koristiti kao referencu, ne možemo ga citirati. Sad ću da vidim razgovor, pa ću tamo odgovoriti.--Jagoda ispeci pa reci 15:59, 23. februar 2012. (CET)

Daješ preveliki značaj nalepnici, kao i meni. Nalepnica služi ne da bi se nekom dodijavalo, nego da bi se članak unapredio. Što se mene tiče, ok je ali treba još raditi na članku. Ja sam skinula nalepnicu kako bih te motivisala, a ne da bi napustio i mislio da je sve ok. Članak još nisam ceo pročitala i pregledala, ali vidim da si na njemu radio i mislim da ti treba dati podstrek da tako nastaviš, jer ću ja sigurno imati još primedbi i ispravki, a tu su i drugi, koji takođe mogu da daju neku primedbu ili da vrate ovu nalepnicu ili da stave neke nove, ako im se učini da je to potrebno. Ajde vidi te slike, daj linkove ka slikama koje želiš da postaviš, pa da vidimo da li mogu ili ne mogu, i ako ne mogu, kako da dobijemo dozvolu za njih. --Jagoda ispeci pa reci 13:37, 25. februar 2012. (CET)

Vinus

Govorimo o gorućem pitanju transkripcije. Naš Pravopis, koji je 2010. izdala Matica srpska, sadrži pravila prema kojima se nazivi iz stranih jezika prenose u srpski. U konkretnom slučaju engleskog, sve je ovo dopunjeno transkripcionim rečnikom Tvrtka Prćića, našeg najpoznatijeg savremenog angliste. Prema tim pravilima, u velikoj meri baziranim na maternjem izgovoru, ova organizacija bi bila Vinus prodžekt (što ti ja preporučujem kao konačno rešenje). Ipak, Pravopis je tu fleksibilan, pa dozvoljava i Projekat Vinus, ali baš i ne preporučuje Projekat Venera. Takođe ukida i sav savremeni uticaj medija (makar oni dolazili i od same osobe/organizacije u pitanju), te ne dopušta transkripciju Venus. Čak ni Andželina Džoli prema tome ne može biti Žoli, iako ona svoje prezime tako izgovara. Drugi primeri nedopuštanja uticaja su Vinus Vilijams (prisutno Venus), Elvis Presli (prisutno Prisli), Olivija Njuton-Džon (prisutno Njutn), Silvester Stalon (prisutno Stalone). Ipak, zadržava stare, ukorenjene oblike — London (ne Landon prema /ˈlʌndən/), Isak Njutn (ne Ajzak Njuton prema /ˈaɪzək ˈnjuːtən/) i mnoge druge. Eto, mislim da sam objasnio sve što je bilo potrebno. Na kraju, kao što već rekoh, preporučujem rešenje Vinus prodžekt, jer Vinus/Venus projekat nije dobro. Pozdrav, Lakisan97 (razgovor) 14:49, 3. mart 2013. (CET)

Ti stavi, pa ćemo videti da li će neko drugi da se buni. Međutim, obavezno onda dodaj i deo u kome ćeš objasniti situaciju da je, iako je transripcija Vinus, zvanični srpski naziv Venus projekat. --Lakisan97 (razgovor) 14:51, 9. mart 2013. (CET)

Projekat Vinus je po Pravopisu i ne bi ga trebalo dirati. U članku se može navesti kako je projekat "kršten" u Srbiji, ali preusmerenje mora biti na pravopisno tačan oblik. I nemoj, molim te, više nikad brisati članke. To na Vikipediji nije dozvoljeno.

Pozdrav,

--Sly-ah (razgovor) 16:50, 9. mart 2013. (CET)

Znam da to nisi uradio namerno, pa sam te zato i zamolio. Naime, kod premeštanja nikako nije dozvoljeno brisanje članka i prebacivanje na novi naslov. To se smatra vandalizmom i može biti i sankcionisano.

Što se tiče naziva projekta, i tu si počinio jednu grešku. Na osnovu "odobrenja" jednog od urednika, pošao si da menjaš naslov članka, iako je poželjno da sve konsultacije vezane za članak budu vidljive na stranici za razgovor članka. Ja sam pratio vašu korespondenciju i nisam se hteo mešati sve dok ti nisi pokušao da na osnovu "privatne komunikacije" promeniš naslov članka.

Što se tiče samog članka, naslov bi trebalo da bude po Pravopisu (a to je upravo verzija Projekat Vinus), dok bi sve ostale verzije treblo preusmeravati na pravilnu. Tako će i onaj koji u pretraživač ukuca Venus projekat biti "odveden" na pravilnu verziju, odnosno, uspeće da pronađe članak, iako je on drugačije naslovljen. Srpski lingvisti (pa među njima i Klajn) ne mirišu previše redosled reči u rečenici koji nije karakterističan za srpski jezik (a Venus projekat upravo to nije), na što je svojevremeno ukazivao i Klajn, tražeći da Sava centar bude Centar Sava, što je mnogo tačnije, bolje i lepše. Nadam se da smo se razumeli.

Pozdrav,

--Sly-ah (razgovor) 17:22, 9. mart 2013. (CET)

Nemam ništa protiv da u prvoj rečenici u zagradi napišeš kako glasi zvanični naziv projekta u Srbiji (tamo gde se navodi i originalni naziv),pri čemu treba ostati samo na tome, bez ulaženja u problematiku pravopisne (ne)pravilnosti tog naziva.

--Sly-ah (razgovor) 22:35, 11. mart 2013. (CET)

Projekat Venus

Dobra referenca za stvari koje se tiču jezika jeste samo lingvistička, daskle stručna literatura. No, pošto mene više ovaj projekat apsolutno ne zanima, što se mene lično tiče, imaš slobodu da menjaš šta god hoćeš i kako god ti hoćeš. Ja ti neću stajati na putu. Sve najbolje. --Jagoda ispeci pa reci 11:02, 13. mart 2013. (CET)