Разговор с корисником:Plinska boca

Поздрав, Plinska boca. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Plinska boca. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! Жељко Тодоровић (разговор) 22:50, 9. јануар 2012. (CET) с. р.

Извори и биографије

Уколико преводите чланак са енглеске википедије на српску, не може се као извор навести енглеска википедија. Википедија не може бити извор википедији, већ искључиво морају бити наведени прави извори. Ако тамо постоје извори који потврђују тачност текста, они морају бити на такав начин пренети и у српски текст. Језички огранци су самостални и наша википедија има квалитет, као што то имају и друге википедије, који се најприје заснива на навођењу извора. Дакле, обавезно је навођење извора, друга википедија никако не може бити извор. Што се тиче шаблона, постоји Шаблон:Биографија. Пријатно. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:55, 9. јануар 2012. (CET) с. р.

Хвала. Још једно питање: могу ли приликом навођења тих извора да оставим исте на енглеском? Пр. ^ a b c d e f Andreeva, Tamara. (March 3, 1950). "Frustrated Genius". Olean Times Herald (New York): pp. 13. a In two cases, his predictions came true when planes of which he spoke as unsafe, cracked up costing several lives ... After that he followed the only logical course open — he quit." — p. 13, col. 3, ¶ 1

Ово је мало разбацано зато што сам само копирао, али суштина питања је морам ли ако дођем до овакве ситуације да преводим и текст у фусноти?

Извор у фусноти се оставља у оригиналу. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:30, 9. јануар 2012. (CET) с. р.

Иввињавам се на поновном досађивању... Опет питање. Могу ли да некако у онај шаблон биографије додам пребивалиште, занимање, значајни радови: , познат по: , националност и инспирација (или сл.)? Ја сам покушавао али ми не успева... Ако не може, постоји ли неки већ припремљен шаблон који одговара мом опису (подразумева се да има и име, презиме, датум рођења и место рођења)? Хвала унапред.

Нема потребе за оптерећивањем шаблона свакојаким подацима, посебно оним промјенљивим (попут пребивалишта, боравишта и сл.). Сви лични подаци о неком лицу, укључујући пребивалиште, породицу, значајне радове и остало, пише се у чланку као дио текста. --Жељко Тодоровић (разговор) 10:59, 10. јануар 2012. (CET) с. р.

Извињавам се за поновно досађивање, али имам нови проблем... За горе поменуту биографију ми треба слика и то није проблем. Проблем је порекло слике. Па је моје питање могу ли као извор скидања да наведем страну Википедију? Слике човека о коме ћу да пишем има на претек и није проблем наћи слику, али где да нађем кад је сликана, где и сл. Иначе не видим зашто би проблем правило навођење туђе википедије, и тај њихов чланак је неко већ проверио.

Слика

Ако је слика већ на википедијиној остави, ниси требао да је преузимаш и поново шаљеш. Користиш је на следећи начин [[Слика:Jacque Fresco 2006.png|мини|десно|200px|Опис слике]]. Поздрав. --SmirnofLeary (разговор) 13:47, 12. јануар 2012. (CET)

Нисам знао.... Хвала. А шта за слике лиценциране на начин као na овом линку ? http://en.wikipedia.org/wiki/File:Jacque_Fresco_-_Scientific_Research_Laboratories_at_1300_Douglas_St._(1940s).jpg

Ако ћеш да радиш са сликама, најбоље је да направиш налог на остави, па да све слике које планираш да пренесеш код нас пренесеш на директно оставу. --SmirnofLeary (разговор) 14:29, 12. јануар 2012. (CET)

Још пар питања

Овако.. Следећи чланак који ћу писати је о Венус Пројекту, па у вези тога имам неколико питања...

О Венус Пројекту је тешко писати а да то буде објективно. Мислим јесте да је све што ћу ја писати објективно, зато што су њихови циљеви такви какви су, али неко ко није упознат с циљевима Пројекта може помислити другачије.

Пример: Венус Пројекат се залаже за потпун редизајн садашње културе, уз помоћ најнапредније технологије, која ће ослободити људе већине послова и створити изобиље на земљи какво још није виђено.

Ево ово рецимо и није толико ударна и јака реченица, а неком већ може да смета. А ако би неко прочитао њихова често постављана питања, знао би да је ово објективно. Па с тим у вези питам само за ваше мишљење...

Друго питање које се тиче истог цланка: Могу ли да у чланку убацим потпуно исти део текста из чланка о Жаку Фреску? Да појасним... Желим да чланак Венус Пројекат садржи поднаслове Питање Утопије, Облик Владавине..... , Ресурсно Базирана Економија и можда још неки, кога сада не могу да се сетим...

А треће питање је морам ли, ако ми је дозвољено оно из другог питања, да наводим опет исте изворе (за те поднаслове наравно)?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Plinska boca (разговор • доприноси)

Поздрав. Једна корисница ти је већ одговорила на тргу, гдје си тражио помоћ. Уколико ти још нешто није јасно, постави питање тамо на тргу, јер трг и служи за такве ствари. Није добра идеја постављати питања на својој страни за разговор, јер често нико и не обрати пажњу на њу. Можеш се обратити и мени на мојој страни за разговор, уколико требаш помоћ.--В и к и в и н дР 23:01, 19. јануар 2012. (CET)

Одговорио сам ти на тргу, изгледа да ових дана само ја одговарам на твоја питања.--В и к и в и н дР 12:56, 27. јануар 2012. (CET)

Ајде...

...да ти честитам на труду, без читања и анализе. :) Сам труд писања оволиког текста, заслужује похвалу. :) Поз. --Славен Косановић {разговор} 21:29, 28. јануар 2012. (CET)

Хвала--Plinska boca (разговор) 21:31, 28. јануар 2012. (CET)

Порука од Јагоде

Поздрав, ово ти је порука од Јагоде. Замолила ме да ти ја пошаљем, пошто она није могла:

hehe... Baš si se uvredio. Ma di sam ja rekla da ima nebuloznih i neistinitih izjava? Pa reklame ne smeju da budu takve, lažne. Reklama je kad mnogo hvališ nešto i ne sagledaš ga sa svih aspekata. Ajde, ovako. Probaj da podeliš tekst onako kako sam već ranije rekla:

увод у ком се у првој реченици даје што прецизнија дефиниција појма из наслова, затим опис који у оваквој теми треба да има кратку историју покрета, основне идеје, битније догађаје из живота покрета, затим реакције друштва на ту појаву, шта други кажу, позитивне и негативне критике. Све референцирано независним изворима. У делу о историји и основним идејама могу се користити извори који су везани за овај покрет, али само за чињенице и фактографске податке, не и за оцене теорије и покрета. Стил треба да буде уздржан без превише епитета типа, најбољи, одличан, велики, најпознатији, и сл. Други део који говори о критикама треба да буде поткрепљен независним изворима, као што већ рекох, већ негде објављеним.

Probaj da pratiš tu strukturu. I naravno, imaš li nezavisne izvore o tome? Čini mi se da si rekao da nema izvora koji nisu pristrasni, to bi bio već problem. Ja ti kažem, ako si voljan da zaista središ taj članak, ja sam voljna da te uputim i da ti pomognem, ali moraš i ti malo otvoriti poglede i videti takođe najbolju nameru, jer drugačije nije moguće raditi.

Поздрав. --Ана пиши ми 21:39, 30. јануар 2012. (CET)

Хвала... Мислим да нећу имати баш много времена ових дана за посвећивање већим исправкама. Што се тиче независих извора оваква је ситуација: има много књига које сведоче о тачности тврдњи пројекта Венус. Једини проблем је то што се у тим књигама не каже пројекат Венус је управу, зато што су књиге писане пре 1994. године од које пројекат носи садашњи назив. Па сад дал се такве књиге рачунају као икакви извори? Пројекат Венус није измислио ништа ново, већ се само залаже за рационалније коришћење онога што је већ научно потврђено. Значи нема ту оригиналног истраживања, једино што може да се сматра оригиналним је начин на која се та знања спроводе. Дал би преформулисање реченице средило проблем?--Plinska boca (разговор) 22:00, 30. јануар 2012. (CET)

Ево ја да пробам да помогнем. Дакле, мишљења сам да није проблем ако се ствари поставе како треба. На првом мјесту, рецимо кажемо Пројекат Венус се залаже за Х. Затим кажемо ту и ту, аутор Х¹ је писао да је то могуће када би то и то. На крају кажемо, аутор Х² каже да данас владају ти и ти принципи економског и друштвеног понашања. Проблем са овим и сличним покретима је што, захтијевају да се прво радикално и коријенито промјене сами људи (сви појединци) и наш економски и друштвени систем који се базира на такмичењу и посебно стицању сопствене предности над другима. То није немогуће али је мало вјероватно на неки краћи рок. Човјек као и већина живих бића ове планете мијења навике и понашање једино након неке катастрофе или када нестане ресурса који су стимулисали одређено понашање или навике. То је доказано на хиљаде пута током историје. Ево овај скорашњи примјер са економском кризом. Сваки рационални економиста је знао да ће нас набијање цијена некретнина до бесвијести довести до катастрофе, међутим многи, да не кажем сви, су подржали такво понашање. Како ријешавамо садашњи проблем? Тако што уништавамо вишак радних мјеста које је генерисало такво понашање и прелијевамо из шупљег у празно. Буквално тако. Сви говоре да се тако нешто не смије поновити, али и даље је главна политика свих влада свијета наново створити услове за слично понашање, само сада највејроватније на неком другом пољу. Поново створити услове за економски раст!, вичу сви лидери европских земаља. Економски раст није сам по себи лоша ствар, али су принципи на којим се базира у садашњем стању цивилизације, погрешни. Многи спекулатори су већ кренули да спекулишу за храном што доводи до епидемија глади у сиромашнијим земљама. Да не скрећем пуно с теме, знање за неко боље уређење свијета имамо, међутим проблем су навике људи. Генерације су одгајане на идеји да богатство треба акумулирати и кориситит за сопствену предност, чак и када чиниш нешто за добробит заједнице. Промијенити то причом и предлагањем идеја за неки нови, бољи систем, је утопија, за сада, јер су људи просто слијепи за било шта другачије. Чак и многи они који виде проблем, сасвим јасно, сигурно не би били спремни да у пракси примјене понашање које се не би базирало на акумулирању богатства и стицању сопствене предности над другима. Нажалост, само нека жешћа катастрофа, много жешћа него што је тренутна свјетска економска криза, може натјерати људе да крену да размишљају и што је најважније, понашају се другачије. Тако да, мишљења сам да овај чланак треба обрадити тако да прикаже идеје пројекта, међутим да у исто вријеме укаже на чињенице садашњег стања. То је могуће ако се примјени принцип који сам описао на почетку. Поз. --Славен Косановић {разговор} 14:46, 6. фебруар 2012. (CET)

Не знам шта ме више радује то што желиш да помогнеш или то што си добро упознат са стањем данас. Ево мог мишљења о твом предлогу: Текст који предлажеш је одличан и стварно говори доста тога. Али мислим да се таквим текстом мало више скреће с теме. Знаш... наслов је циљеви и предлози а ми критикујемо данашње друштво. Али жао ми је да такав текст остане неискоришћен па предлажем да текст иде испод поднаслова „Проблеми садашњег друштва“ или сл. Припремио сам солидну литератуту од око 30 књига које говоре о психологији, садашњој економији, технологији, будућности и сл. Корисница Јагода каже да вероватно неће бити проблема око овог чланка кад наведем ту литературу и кад убацим неке критике.

Значи предлажем да садашњи текст који прави проблеме не мењамо много, само да наведм све те књиге. А твој текст стварно не сме остати неискоришћен па предлажем да за њега отворимо нови поднаслов. И још једном хвала пуно! --Plinska boca (разговор) 16:05, 6. фебруар 2012. (CET)

Нема на чему, ако сам помогао. :) Једино нисам мислио да се моје мишљење убацује било гдје у чланак, јер ипак сам ја овдје корисник Википедије као и сви остали, а не у својству некога за кога би се могло рећи да је стручан за област економије. Мишљење сам изразио више онако у пролазу, но главна идеја коментара је принцип рада уопште на Википедији. Дакле, лидери Пројекта се залажу за Х, аутори стручни за области економије и друштва кажу Х¹ и Х², па и Х³, ако треба. Значи, наћи мишљења која потврђују да су промјене у систему вриједности потребне, неопходне, али у исто вријеме представити мишљења зашто те промјене нису објективно могуће данас. Тако се постигне да се идеје објасне и такође чланак постане неутралнији. Поз. --Славен Косановић {разговор} 21:47, 6. фебруар 2012. (CET)

Ne, nikako. Nikakvi forumi ili jutubovi. Ako nema kritika, onda nista. Ja sam ovih dana jako zauzeta, ne mogu da se posvetim detaljnom citanju, pogledacu sad dokle sam stigal poslednji put kad sam citala clanak, pa cu videti imam li sta jos da dodam. Ako nema, uklonicu nalepnicu.--Јагода испеци па реци 14:31, 23. фебруар 2012. (CET)

Нема потребе, јер се не ради о цитату. А пошто јутјуб не можемо користити као референцу, не можемо га цитирати. Сад ћу да видим разговор, па ћу тамо одговорити.--Јагода испеци па реци 15:59, 23. фебруар 2012. (CET)

Дајеш превелики значај налепници, као и мени. Налепница служи не да би се неком додијавало, него да би се чланак унапредио. Што се мене тиче, ок је али треба још радити на чланку. Ја сам скинула налепницу како бих те мотивисала, а не да би напустио и мислио да је све ок. Чланак још нисам цео прочитала и прегледала, али видим да си на њему радио и мислим да ти треба дати подстрек да тако наставиш, јер ћу ја сигурно имати још примедби и исправки, а ту су и други, који такође могу да дају неку примедбу или да врате ову налепницу или да ставе неке нове, ако им се учини да је то потребно. Ајде види те слике, дај линкове ка сликама које желиш да поставиш, па да видимо да ли могу или не могу, и ако не могу, како да добијемо дозволу за њих. --Јагода испеци па реци 13:37, 25. фебруар 2012. (CET)

Винус

Говоримо о горућем питању транскрипције. Наш Правопис, који је 2010. издала Матица српска, садржи правила према којима се називи из страних језика преносе у српски. У конкретном случају енглеског, све је ово допуњено транскрипционим речником Твртка Прћића, нашег најпознатијег савременог англисте. Према тим правилима, у великој мери базираним на матерњем изговору, ова организација би била Винус проџект (што ти ја препоручујем као коначно решење). Ипак, Правопис је ту флексибилан, па дозвољава и Пројекат Винус, али баш и не препоручује Пројекат Венера. Такође укида и сав савремени утицај медија (макар они долазили и од саме особе/организације у питању), те не допушта транскрипцију Венус. Чак ни Анџелина Џоли према томе не може бити Жоли, иако она своје презиме тако изговара. Други примери недопуштања утицаја су Винус Вилијамс (присутно Венус), Елвис Пресли (присутно Присли), Оливија Њутон-Џон (присутно Њутн), Силвестер Сталон (присутно Сталоне). Ипак, задржава старе, укорењене облике — Лондон (не Ландон према /ˈlʌndən/), Исак Њутн (не Ајзак Њутон према /ˈaɪzək ˈnjuːtən/) и многе друге. Ето, мислим да сам објаснио све што је било потребно. На крају, као што већ рекох, препоручујем решење Винус проџект, јер Винус/Венус пројекат није добро. Поздрав, Lakisan97 (разговор) 14:49, 3. март 2013. (CET)

Ти стави, па ћемо видети да ли ће неко други да се буни. Међутим, обавезно онда додај и део у коме ћеш објаснити ситуацију да је, иако је трансрипција Винус, званични српски назив Венус пројекат. --Lakisan97 (разговор) 14:51, 9. март 2013. (CET)

Пројекат Винус је по Правопису и не би га требало дирати. У чланку се може навести како је пројекат "крштен" у Србији, али преусмерење мора бити на правописно тачан облик. И немој, молим те, више никад брисати чланке. То на Википедији није дозвољено.

Поздрав,

--Sly-ah (разговор) 16:50, 9. март 2013. (CET)

Знам да то ниси урадио намерно, па сам те зато и замолио. Наиме, код премештања никако није дозвољено брисање чланка и пребацивање на нови наслов. То се сматра вандализмом и може бити и санкционисано.

Што се тиче назива пројекта, и ту си починио једну грешку. На основу "одобрења" једног од уредника, пошао си да мењаш наслов чланка, иако је пожељно да све консултације везане за чланак буду видљиве на страници за разговор чланка. Ја сам пратио вашу кореспонденцију и нисам се хтео мешати све док ти ниси покушао да на основу "приватне комуникације" промениш наслов чланка.

Што се тиче самог чланка, наслов би требало да буде по Правопису (а то је управо верзија Пројекат Винус), док би све остале верзије требло преусмеравати на правилну. Тако ће и онај који у претраживач укуца Венус пројекат бити "одведен" на правилну верзију, односно, успеће да пронађе чланак, иако је он другачије насловљен. Српски лингвисти (па међу њима и Клајн) не миришу превише редослед речи у реченици који није карактеристичан за српски језик (а Венус пројекат управо то није), на што је својевремено указивао и Клајн, тражећи да Сава центар буде Центар Сава, што је много тачније, боље и лепше. Надам се да смо се разумели.

Поздрав,

--Sly-ah (разговор) 17:22, 9. март 2013. (CET)

Немам ништа против да у првој реченици у загради напишеш како гласи званични назив пројекта у Србији (тамо где се наводи и оригинални назив),при чему треба остати само на томе, без улажења у проблематику правописне (не)правилности тог назива.

--Sly-ah (разговор) 22:35, 11. март 2013. (CET)

Пројекат Венус

Добра референца за ствари које се тичу језика јесте само лингвистичка, даскле стручна литература. Но, пошто мене више овај пројекат апсолутно не занима, што се мене лично тиче, имаш слободу да мењаш шта год хоћеш и како год ти хоћеш. Ја ти нећу стајати на путу. Све најбоље. --Јагода испеци па реци 11:02, 13. март 2013. (CET)