Suvenir
Suvenir (franc. souvenir успомена) je predmet koji se kupuje na putovanjima za uspomenu[1] na određen događaj, mesto ili osobu. On treba da nosi posebnu oznaku turističke destinacije odakle potiče, autentičnost i laku prepoznatljivost, kao i da pruža širu sliku o zemlji, regionu ili mestu iz kog potiče. On predstavlja verni dokaz tog podneblja ili sredine, zbog čega bi trebalo da je u njoj i proizveden.[2]
Osnovne karakteristike[uredi | uredi izvor]
Suvenir ne može biti cilj putovanja, posete ili boravka, ali pomaže da što duže ostanu u sećanju prijatni doživljaji sa tih putovanja. Svenir treba da bude[2]:
- relativno malih dimenzija (lako prenosiv)
- pogodan za masovnu proizvodnju
- posebno estetski obrade
- relativno jeftin
Predmeti koji služe kao suveniri[uredi | uredi izvor]
- Razglednice
- hrana i piće tipični za posećeni kraj, u adekvatnom pakovanju, u maloj ambalaži: flaširana rakija ili vino, tegla meda, kompota, pekmeza ili slatkog
- najčešće kupovani suvenir majice, kape, šeširi. kačketi, olovke, pepeljare, upaljači, privesci, kalendari, obeleživači stranica, sa imenom ili slikom mesta ili manifestacije
- u modernije suvenire spadaju CD, DVD prezentacije, video materijal, knjige, brošure, prospekti, monografije, grafike, serigrafije, poštanske markice, magneti za frižidere
- predmeti zanatlija i domaće radinosti, delovi narodnih nošnji ili lutkice u narodnim nošnjama, kuvari, manji muzički instrumenti ili njihove minijature
- industrijski proizvod, naročito ukoliko, kada je sam proces proizvodnje simbol određenog podneblja[3]
- predmeti koji su se koristili nekad davno ili se koriste danas u kućnoj upotrebi kecelje, varjače, daščice za seckanje, krpe za kuhinju, čaše, šolje, podmetači za čaše, bokali, ukrasni tanjiri, stolnjaci, ešarpe, štucne.
- replike kulturno istorijskih spomenika, skuplture, objekata koji predstavljaju simbole posećenog mesta[4]
- muzejski suveniri i suveniri iz drugih posećenih kulturnih ustanova, kao što su biblioteke, mogu biti kopije onoga što se čuva u takvim ustanovama[5][6]
Značaj suvenira[uredi | uredi izvor]
Suveniri imaju funkciju zadovoljenja turističke potrebe, utiče na povećanje turističke potrošnje[2] i može da predstavlja značajan izvor prihoda za lokalno stanovništvo.
Štetni suveniri[uredi | uredi izvor]
Suveniri su štetni ukoliko turisti odnose kulturno, ili prirodno blago, retke i ugrožene životinje, biljke, a ponekad i „samo“ određeno kamenje. Neke države propisuju visoke kazne za lov ili skupljanje zaštićenih vrsti, o tome obaveštavaju stanovništo u javnim medijima, te savetuju turiste da ne kupuju ili ne uzimaju takve suvenire, čak i kada se ne radi o ugroženim vrstama, kako bi se očuvali priroda, biodiverzitet ili kulturno blago.[7][8]
Osim toga, neki suveniri, sami po sebi mogu biti štetni, posebno u slučaju kada posetioci nemaju dovoljno informacija o onome što žele da ponesu sa sobom, ili kada predmeti ili mesta na kome se nalaze nisu u tu svrhu predviđeni.[9][10][11]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Klajn, Ivan; Milan Šipka (2008). Veliki rečnik stranih reči i izraza (četvrto izd.). Novi Sad: Prometej. str. 593,1498. ISBN 978-86-515-0311-8.
- ^ a b v Anđelija Ivkov-Džigurski; Kovačević, Tamara; Lolita Zakić (2008). „Suveniri kao deo kulturnog nasleđa stanovništva u funkciji turističkog proizvoda Originalan naučni rad” (pdf). doiserbia.nb.rs. Glasnik srpskog geografskog društva, sveska LXXXVIII- Br. 4. Pristupljeno 8. 9. 2013.
- ^ „Prijava za suvenir - formular” (PDF). suvenirisrbije.com. Pristupljeno 9. 9. 2013.
- ^ „Beogradski suvenir”. tob.rs. Arhivirano iz originala 21. 9. 2013. g. Pristupljeno 9. 9. 2013.
- ^ „Suveniri pomažu muzeje”. RTS.rs. RTS. 29. 7. 2013. Pristupljeno 9. 9. 2013.
- ^ „Predstavljeni suveniri Narodne biblioteke Srbije”. nb.rs. Narodna biblioteka Srbije. 18. 5. 2012. Arhivirano iz originala 31. 10. 2012. g. Pristupljeno 9. 9. 2013.
- ^ Zalena Istra. „Rovinj - zaštićene morske vrste”. inforovinj.com. Info Rovinj. Pristupljeno 9. 9. 2013.
- ^ Zalena Istra (27. 7. 2009). „Pravilnik o proglašnjvanju divljih svojti zaštićenim i strogo zaštićenim”. narodne-novine.nn.hr br. 70/05. narodne-novine.nn.hr. Pristupljeno 9. 9. 2013.
- ^ „Avram Izrael - Dobio sam rak kao suvenir iz bombardovanja”. opstinasokolac.net. Opština Sokolac. 25. 3. 2013. Pristupljeno 9. 9. 2013.
- ^ vele, Dojče (31. 3. 2013). „Osiromašeni uranijum otrovao BiH: Srbi iz Hadžića masovno umiru od raka”. rtrs.tv. RTRS. Pristupljeno 9. 9. 2013.
- ^ „Gips kao suvenir: Kristijano Ronaldo 11-godišnjem fanu slomio ruku”. srednja.hr. 26. 7. 2013. Arhivirano iz originala 26. 9. 2013. g. Pristupljeno 9. 9. 2013.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Klajn, Ivan; Milan Šipka (2008). Veliki rečnik stranih reči i izraza (četvrto izd.). Novi Sad: Prometej. str. 593,1498. ISBN 978-86-515-0311-8.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Cvetićanin, A. (1. 3. 2013). „Unikatni suveniri su prednost Srbije”. Politika. Pristupljeno 9. 9. 2013.
- . Alija Ibrovi, Dževad Katica. „Sarajevska kocka zbanični suvenir opštine Stari grad” (PDF). Starogradski haberi. V: 3. 2010. Pristupljeno 9. 9. 2013.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
