Supermesec

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Supermesec je 14. novembra 2016. bio 356.511 km (221.526 mi) udaljen[1] od centra Zemlje, što je najbliže pojavljivanje od 1948; više neće biti bliži sve do 2034. godine[2]

Supermesec je puni mesec ili mladi mesec koji se približno podudara s najbližim rastojanjem na kojem se Mesec nađe od Zemlje u svojoj eliptičnoj orbiti, što za rezultat ima veću prividnu veličinu lunarnog diska od uobičajene — pri pogledu sa Zemlje.[3] Tehničko ime je perigej-sizigija sistema Zemlja—Mesec—Sunce.[a] Termin supermesec nije astronomski, već potiče iz moderne astrologije.[4] Povezivanje Meseca i sa okeanskim i sa ’plimama kore’ dovelo je do tvrdnji da se fenomen supermeseca može povezati s povećanim rizikom od događaja kao što su zemljotresi i vulkanske erupcije, s tim da nema dokaza takve veze.[5]

Suprotan fenomen, apogej-sizigija, nazivan je mikromesec[6] — mada ovaj termin nije toliko raširen kao supermesec.

Najskorašnjije javljanje supermeseca bilo je 24. juna 2017, a sledeće će biti 3. decembra 2017. godine.Šablon:Update inline span[7][8] Ono od 14. novembra 2016. bilo je najbliži supermesec još od 26. januara 1948, i to će ostati sve do 25. novembra 2034. godine.[9] Najbliži supermesec 21. veka javiće se 6. decembra 2052. godine.[10]

Povremeno, supermesec se poklopi s potpunim pomračenjem Meseca. Najskorašnjija ovakva koincidencija bila je septembra 2015, dok će sledeća biti oktobra 2033.[11]

Distanca[uredi | uredi izvor]

Supermesec od 19. marta 2011. (desno), u usporedbi s nešto prosečnijim Mesecom od 20. decembra 2010. (levo); pogled sa Zemlje

Udaljenost Meseca varira svakog meseca u približnom intervalu 357.000—406.000 km (222.000—252.000 mi), zbog Mesečeve eliptične orbite oko Zemlje (data rastojanja su centar-do-centra).[12][13][14]

Puni Mesec u perigeju je vizuelno veći do 14% u dijametru. Dok luminancija Mesečeve površine ostaje ista, zbog njegove veće veličine iluminancija je do 30% svetlija od one u njegovoj najudaljenijoj tački, odnosno apogeji.[15] Dok tipični letnji puni mesec u umerenim širinama daje samo oko 0,05—0,1 luksa, supermesec direktno iznad u tropima može da pruži i do 0,36 luksa.[16]

Terminologija[uredi | uredi izvor]

Supermesec 28. septembra 2015. tokom lunarnog pomračenja; Minhen, Nemačka
Supermesec 15. novembra 2016; iznad Holandskih Kariba, 80 km (50 mi) severno od Venecuele

Ime supermesec (engl. supermoon) skovao je 1979. godine astrolog Ričar Noli, proizvoljno definisano kao:

... novi ili puni mesec koji se javlja kada je Mesec u ili blizu (pri 90%) svog najbližeg prilaska Zemlji u datoj orbiti (perigej). Ukratko, Zemlja, Mesec i Sunce su u istoj liniji, pri čemu je Mesec u svom najbližem prilasku Zemlji.

— [17]

Noli je takođe tvrdio da Mesec izaziva „geofizički stres” za vreme supermeseca. Noli nikad nije istakao zašto je odabrao 90%.[4]

Termin perigej-sizigija (engl. perigee-syzygy) ili perigej puni/novi mesec (engl. perigee full/new Moon) preferira se u naučnoj zajednici.[18] Perigej je tačka u kojoj je Mesec u svojoj orbiti najbliži Zemlji, a sizigija je kada su Zemlja, Mesec i Sunce ’poravnati’ — što se dešava pri svakom punom ili mladom mesecu. Stoga, supermesec se može smatrati kombinacijom ovoga dvoga, iako se ne poklope savršeno svaki put.

Supermeseci će biti označene tačke najbliže dnu grafika

Frekvencija[uredi | uredi izvor]

Avion pri prilasku aerodromu proleće kraj skoro punog meseca, približno 5 sati nakon supermeseca, koji se diže iznad Predsedničke biblioteke LBDž; u noći 14. novembra 2016, u Ostinu (Teksas)
Crveni supermesec se diže iznad mosta; 6. maja 2012, u Japanu

Pošto se sinodički i anomalistički meseci razlikuju za gotovo dva dana, poravnanje perigeja i punog meseca će se relativno (uzajamno) menjati. Bit period između dvoga pomenutog je oko 13,9443 sinodičkih meseci (oko 411,8 dana). Tako će prosečno svakog 14. punog meseca Mesec biti supermesec. Međutim, na pola ciklusa puni mesec će biti blizu apogeja, a mladi mesec odmah pre i posle može da bude supermesec. U zavisnosti od interpretacije definicije, može da bude između tri i šest supermeseca po ciklusu.

Pošto se 13,9443 razlikuje od 14 za veoma blizu 1⁄18, sami supermeseci će varirati periodom od oko 18 ciklusa (oko 251 sinodički mesec ili 20,3 godina). Tako će za oko deceniju najveći supermeseci biti puni, a sledeće decenije najveći supermeseci će biti mladi.

Efekat na plimu i oseku[uredi | uredi izvor]

Kombinovani efekat Sunca i Meseca na Zemljine okeane, plima i oseka,[19] najveći je kada je Mesec ili novi/mladi ili puni.[20] U lunarnom perigeju, tidalna sila je nešto jača,[21] što rezultuje fenomenom koji se zove perigejske prolećne plime. Kako god, čak i pri najvećoj snazi, ova sila je i dalje relativno slaba,[13] što izaziva tidalne razlike ne veće od nekoliko inča.[22]

Kako tidalna sila prati zakon inverzne kocke, ova sila je 19% veća od proseka.[traži se izvor] Međutim, pošto amplituda plima varira širom sveta, ovo se možda ne mora pretočiti u direktan efekat.

Prirodne katastrofe[uredi | uredi izvor]

Nisu pronađeni dokazi ikakve korelacije između supermeseca i velikih zemljotresa.[23][24][25] Bez obzira na dokaze, bilo je medijske spekulacije da su prirodne katastrofe — kao što je Zemljotres i cunami u Tohokuu 2011. i Zemljotres i cunami u Indijskom okeanu 2004. — uzročno povezane sa 1—2 sedmičnim periodom oko supermeseca.[26][27] Veliki, zemljotres magnitude 7,5 koji se desio 15 kilometara severoistočno od Kalverdena (Novi Zeland) 14. novembra 2016. u 0.03 NZDT, poklopio se sa supermesecom.[28][29]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Vidi perigej i sizigija

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „"Super Moon" exceptional. Brightest moon in the sky of Normandy, Monday, November 14”. sivertimes.com. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  2. ^ „Moongazers Delight — Biggest Supermoon In Decades Looms Large Sunday Night”. astrobob.areavoices.com. 10. 11. 2016. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  3. ^ „Revisiting the Moon”. New York Times. 7. 9. 2014. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  4. ^ a b Plait, Phil. „Kryptonite for the supermoon”. Bad Astronomy. Discover. Arhivirano iz originala 22. 10. 2019. g. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  5. ^ Rice, Rachel. „No Link Between 'Super Moon' and Earthquakes”. Discovery News. Arhivirano iz originala 13. 6. 2011. g. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  6. ^ „What is a micromoon?”. Timeanddate.com. Pristupljeno 9. 10. 2017.
  7. ^ „When is the next Supermoon?”. Vercalendario.info. Pristupljeno 9. 10. 2017.
  8. ^ „Super Moon facts” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. decembar 2017). EclipseGeeks.com. Pristupljeno 9. 10. 2017.
  9. ^ McClure, Bruce; Byrd, Deborah (25. 5. 2017). „What is a supermoon?”. earthsky.org. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  10. ^ McClure, Bruce (12. 11. 2016). „Closest supermoon since 1948!”. earthsky.org. EarthSky. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  11. ^ „'Super moon' coincides with lunar eclipse”. BBC News. 28. 9. 2015. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  12. ^ Meeus, Jean (1997). Mathematical Astronomy Morsels. Richmond, Virginia: Willmann-Bell. str. 15. ISBN 978-0-943396-51-4. 
  13. ^ a b Plait, Phil (11. 3. 2011). „No, the 'supermoon' didn't cause the Japanese earthquake”. Discover Magazine. Arhivirano iz originala 22. 10. 2019. g. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  14. ^ Hawley, John. „Appearance of the Moon Size”. Ask a Scientist (No publication date). Newton. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  15. ^ Phillips, Tony, Dr. (16. 3. 2011). „Super Full Moon”. Science@NASA Headline News. NASA. Arhivirano iz originala 7. 5. 2012. g. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  16. ^ Kyba, Christopher C M; Mohar, Andrej; Posch, Thomas (1. 2. 2017). „How bright is moonlight?”. Astronomy & Geophysics. 58 (1): 1.31—1.32. doi:10.1093/astrogeo/atx025. 
  17. ^ Nolle, Richard. „Supermoon”. Astropro (nema datuma publikacije; modifikovano 10. 3. 2011). Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  18. ^ Phillips, Tony (2. 5. 2012). „Perigee "Super Moon" On May 5–6”. NASA Science News. NASA. Arhivirano iz originala 24. 05. 2020. g. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  19. ^ Plait, Phil (2008). „Tides, the Earth, the Moon, and why our days are getting longer”. Bad Astronomy (modifikovano 5. 3. 2011). Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  20. ^ Sumich, J.L. (1996). „Animation of spring and neap tides”. NOAA's National Ocean Service. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  21. ^ „Apogee and Perigee of the Moon”. Moon Connection (nema datuma publikacije). Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  22. ^ Rice, Tony (4. 5. 2012). „Super moon looms Saturday”. WRAL-TV. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  23. ^ „Can the position of the Moon affect seismicity?”. The Berkeley Seismological Laboratory. 1999. Arhivirano iz originala 26. 4. 2009. g. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  24. ^ Fuis, Gary. „Can the position of the moon or the planets affect seismicity?” (nema datuma publikacije). U.S. Geological Survey: Earthquake Hazards Program. Arhivirano iz originala 30. 3. 2010. g. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  25. ^ Wolchover, Natalie (9. 3. 2011). „Will the March 19 "SuperMoon" Trigger Natural Disasters?.”. Life's Little Mysteries. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  26. ^ Paquette, Mark (1. 3. 2011). [hhttps://www.accuweather.com/en/outdoor-articles/astronomy/extreme-super-full-moon-to-cause-chaos/46417 „Extreme Super (Full) Moon to Cause Chaos?”]. Astronomy Weather Blog. AccuWeather. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  27. ^ „Is the Japanese earthquake the latest natural disaster to have been caused by a supermoon?”. The Daily Mail. 11. 3. 2011. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  28. ^ „GeoNet - Quakes”. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  29. ^ Griffin, Andrew (2. 11. 2016). „Supermoon: Biggest in living memory to appear in the sky, as 2016 ends with three huge full moons in a row”. The Independent. Pristupljeno 9. 10. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Supermesec na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Супермесец&oldid=26410565”