Teodor Bilrot

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Teodor Bilrot
Ime po rođenjuKristijan Albert Teodor Bilrot
Datum rođenja(1829-04-26)26. april 1829.
Mesto rođenjaBergen auf Rigen, Kraljevina Pruska
Datum smrti6. februar 1894.(1894-02-06) (64 god.)
Mesto smrtiOpatija, Austrougarska
ZanimanjeHirurg
SupružnikKristina Mihaelis
RoditeljiKarl Teodor Bilrot
(1800–1834)
Kristina Nagel
(1808–1851)

Kristijan Albert Teodor Bilrot (nem. Christian Albert Theodor Billroth; Bergen auf Rigen, 26. april 1829 — Opatija, 6. februar 1894) bio je nemački i austrijski hirurg i muzičar amater.

Kao hirurg, generalno se smatra osnivačem moderne abdominalne hirurgije. Kao muzičar, bio je blizak prijatelj i poverenik Johanesa Bramsa, vodećeg pokrovitelja bečke muzičke scene, i bio je jedan od prvih koji je pokušao da izvrši naučnu analizu muzikalnosti.

Slika Teodora Bilrota tokom operacije (naslikao Adalbert Seligman)

Mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Bilrot je rođen u Bergenu auf Rugen u Kraljevini Pruskoj, kao sin pastora. Njegov otac je umro od tuberkuloze kada je Bilrot imao pet godina. Pohađao je školu u Grajfsvaldu gde je 1848. stekao diplomu (Abitur - Abitur) svršenog srednjoškolca. Bilrot je provodio više vremena vežbajući klavir nego učeći za lekara. Rastrzan između karijere muzičara i lekara, udovoljio je želji svoje majke Kristine i upisao se na Univerzitet u Grajfsvaldu da studira medicinu, ali je odustao posle prvog semestra da bi studirao muziku. Profesor Vilhelm Baum ga je, međutim, poveo sa sobom u Getingen i njegova medicinska karijera je dobila novi zamajac. Pratio je profesora Bauma na Univerzitetu u Getingenu. Doktorirao je na Univerzitetu Frederik Vilijam u Berlinu 1852. Zajedno sa Rudolfom Vagnerom (1805–1864) i Georgom Majsnerom (1829–1905) Bilrot je otišao u Trst da proučava električne raže (Torpediniformes).[1]

Karijera u hirurgiji[uredi | uredi izvor]

Od 1853. do 1860. Bilrot je bio asistent na hirurškoj klinici u Berlinu.[2] Godine 1860. Bilrot je prihvatio ponudu Univerziteta u Cirihu da postane prvo šef katedre za kliničku hirurgiju, a potom i direktor hirurške bolnice i klinike u Cirihu. Njegovi studenti su ga voleli zato što je bio jako zanimljiv i efikasan predavač. Studenti su hrlili na njegova predavanja, a uz saradnju energičnih kolega, uspeo je da za samo nekoliko godina podigne Medicinski fakultet u Cirihu na istaknutu poziciju među školama nemačkog govornog područja.[3]

Dok je bio u Cirihu, Bilrot je 1863. objavio svoj klasični udžbenik Opšta hirurška patologija i terapija (Die allgemeine chirurgische Pathologie und Therapie). Istovremeno je uveo koncept revizije i objavljivanja svih rezultata, dobrih i loših, što je automatski rezultiralo iskrenom diskusijom o morbiditetu, mortalitetu i tehnikama poboljšanja u izboru pacijenata.

Postavljen je za profesora hirurgije na Univerzitetu u Beču 1867. gde se bavio hirurgijom kao načelnik Druge hirurške klinike u Allgemajne Krankenhaus (Bečka opšta bolnica). Iako je temelj svoje slave postavio u Cirihu, upravo se u Beču etablirao kao lider u svetu hirurgije.[4] Međutim, govor koji je održao 1875. godine, protestujući zbog priliva jevrejskih studenata medicine, smatra se jednim od prvih događaja u razvoju bečkog političkog antisemitizma.[5]

Tokom francusko-pruskog rata, Bilrot je radio u vojnoj bolnici u Manhajmu i Vajsenburgu, lečeći razne povrede na bojnom polju agresivnim i ambicioznim operacijama. Svoje iskustvo ratne hirurgije otelotvorio je u svojim Hirurškim pismima iz Manhajma i Vajsenburga. Bio je toliko impresioniran ratnim užasima da je posle toga bio vatreni zagovornik mira. On je 3. decembra 1891. održao govor o zbrinjavanju ranjenika u ratu što je napravilo duboku senzaciju i dovelo do toga da su austrijska zakonodavna veća izglasala velike sume novca za pomoć ranjenicima.

Pored hirurgije, bavio se istraživanjima bolesti koja je u to vreme pogađala mnoge operisane pacijente: infekcije rana.[6] Njegov traktat o infekciji rana iz1874. pod naslovom: „Istraživanja vegetalnih oblika Kokobakterija septika “ (Untersuchungen über die Vegetationsformen von Coccobacteria septica) zaključio je da je uzrok problema u bakterijama. Bilrot je na osnovu ovog istraživanja počeo da primenjuje antiseptičke tehnike u svojoj hirurškoj praksi, i tako se broj hirurških pacijenata obolelih od infekcija rana znatno smanjio. Bilrot je takođe skretao pažnju na pionirsko menjanje ili uklanjanje organa koji su se ranije smatrani nedostupnim.[4]

Bilrot je bio direktno zaslužan za brojne prekretnice u hirurgiji:

Dana 29. januara 1881. godine, posle mnogih neuspeha, Bilrot je izvršio prvu uspešnu resekciju antralnog karcinoma izvesnoj Terezi Heler, koja je živela skoro 4 meseca i umrla od metastaze na jetri. Ovu operaciju je postigao zatvaranjem veće zakrivljenosti stomaka i anatomijom manje zakrivljenosti na dvanaestopalačnom crevu.[10]

Objavnjeni radovi[uredi | uredi izvor]

Ukupan broj objavljenih knjiga i radova čiji je bio autor iznosio je oko sto četrdeset. Sarađivao je sa Francom fon Pitom na Udžbeniku opšte i specijalne hirurgije (1882). Bilrot je napisao odeljak o skrofulozi i tuberkulozi, povredama i bolestima dojke, instrumentima i operacijama, opekotinama, promrzlinama itd.[11]

Teodor Bilrot sa svojim asistentima (1871. godina). U prvom redu, sede sa leva na desno: Robert Gersini, Vincenc Černi, Bilrot, Mencel, Štajner. Drugi red, stoje sa leva na desno: Karl Gusenbauer, Lobmajer, Satler, Vladan Đorđević, Pernica, Pfleger.

Bilrotova škola[uredi | uredi izvor]

Bilrot je svoj nemirni intelektualni duh preneo na brojne istaknute učenike, stvarajući „Bilrotovu školu“ sledbenika. Činilo se da nijedan aspekt njegove profesije nije izbegao njegovom intenzivnom ispitivanju, bilo da se radi o istraživanju, podučavanju, administraciji ili negi. Ne samo da je imao nešto vredno da kaže o svakom učeniku, već se često starao da njegove ideje postanu konkretna stvarnost. U svim sferama na koje je nastojao da utiče, rukovodio se verom u jedinstvo nauke i umetnosti i uverenjem u sopstvenu sposobnost da izvrši promene.[12]

Bilrot je bio ključan u uspostavljanju prve moderne škole mišljenja u hirurgiji. Imao je radikalne ideje o hirurškoj obuci, zalažući se za produženo hirurško naukovanje po završetku studija medicine koje se sastoji od preliminarnog rada u bolnicama, praćenih operacijama na leševima i eksperimentalnim životinjama.[13] Zatim bi usledilo asistiranje od 2-3 godine na hirurškom odeljenju sa proučavanjem hirurške literature i sticanjem naprednih praktičnih veština. Među njegovim učenicima bili su istaknuti hirurzi Aleksandar fon Vinivarter, Jan Mikulic-Radecki i Džon B. Marfi. Pionirski hirurški rezidencijalni program Vilijama Halsteda bio je pod velikim uticajem Bilrotovih metoda hirurškog obrazovanja.[13]

Poznati srpski lekari Mihailo Petrović[14], Avram Farkić[15] i Vladan Đorđević[16] bili su Bilrotovi učenici.

Muzika[uredi | uredi izvor]

Bilrot je bio talentovan pijanista i violinista amater. Tokom svog boravka u Cirihu redovno je svirao u gudačkom kvartetu sa profesionalnim muzičarima kao što su Teodor Kirhner i Fridrih Hegar. Godine 1865. prvi put je upoznao Bramsa sa kojim je postao bliski prijatelj akon što se preselio u Beč 1867. Brams je često slao Bilrotu svoje originalne rukopise kako bi dobio njegovo mišljenje pre objavljivanja, a Bilrot je učestvovao kao muzičar u probama mnogih Bramsovih kamernih dela. Brams je upravo Bilrotu posvetio svoja prva dva gudačka kvarteta Opus 51.[17]

Bilrot i Brams su zajedno sa bečkim muzičkim kritičarem Eduardom Hanslikom činili jezgro muzičkih konzervativaca koji su se protivili inovacijama Riharda Vagnera i Franca Lista. U sukobu, poznatom kao Rat romantičara, Bilrot je podržavao Bramsa, ali je uvek bio pravedan i odmeren u svojim komentarima: „Vagner je zaista bio veoma značajan talenat u mnogim pravcima“, napisao je 1888.[18]

Bilrot je započeo esej pod nazivom „Ko je muzikalan?“ ("Wer ist musikalisch?") koji je Hanslik objavio posthumno. Bio je to jedan od najranijih pokušaja da se naučne metode primene na muzikalnost. U eseju, Bilrot identifikuje različite tipove amuzikalnosti (gluvoća tona, gluvoća ritma i harmonija gluvoće) koje sugerišu neke od različitih kognitivnih veština uključenih u percepciju muzike. Bilrot je umro u Opatiji, u Austrougarskoj, pre nego što je uspeo da završi ovo istraživanje.

Bilrot nikada nije video nauku i muziku kao sukobljene. Naprotiv, smatrao je da se dopunjuju: „Jedna je od površnosti našeg vremena jeste da u nauci i umetnosti vidimo dve suprotnosti“, napisao je u tekstu pod naslovom: "Mašta je majka i jednog i drugog."[19]

Počasti[uredi | uredi izvor]

Godine 1887. Bilrot je postao član austrijskog Herenhausa, „ Doma lordova“;[20] što je odlikovanje koje se retko davalo članovima medicinske profesije. Godine 1888. Teodor Bilrot je izabran za člana Nemačke akademije nauka Leopoldina.[21]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Georg Meissner (na jeziku: engleski), 2022-04-05, Pristupljeno 2022-06-04 
  2. ^ Wolff, H.; Kreyer, I. (1992). „Theodor Billroth in Berlin”. Kozuschek W, Lorenz D, Thomas H (eds): Billroth, Theodor - Ein Leben für die Chirurgie. Basel: Karger: 19—27. Pristupljeno 4. 6. 2022. 
  3. ^ Schein, Clarence J.; Koch, Ernst (1979-09-01). „Billroth in Zurich”. The American Journal of Surgery. Lyman A. Brewer, III Symposium (na jeziku: engleski). 138 (3): 426—433. ISSN 0002-9610. doi:10.1016/0002-9610(79)90278-2. 
  4. ^ a b „Theodor Billroth, M.D., Professor Of Clinical Surgery In The University Of Vienna”. The British Medical Journal. 1 (1728): 335—336. 1894-01-01. JSTOR 20227454. doi:10.1136/bmj.1.1728.335. 
  5. ^ Beller, Steven (1989). Vienna and the Jews, 1867-1938: A cultural history. Cambridge: Cambridge University Press. str. 34, 167. ISBN 0-521-35180-4. 
  6. ^ Majno, Guido; Joris, Isabelle (1979). „Billroth and Penicillium”. Reviews of Infectious Diseases. 1 (5): 880—884. ISSN 0162-0886. 
  7. ^ Gussenbauer, Karl (1874). „Über die erste durch Th. Billroth am ausgeführte Kehlkopf-Extirpation und die Anwendung eines künstlichen Kehlkopfes.”. Archiv für Klinische Chirurgie. 17: 343—356. 
  8. ^ Stell, P. M. (april 1975). „The first laryngectomy”. Journal of Laryngology & Otology. 89 (4): 353—358. ISSN 0022-2151. PMID 1092780. doi:10.1017/S0022215100080488. 
  9. ^ „General Surgery - Gastrectomy”. generalsurgery.ucsf.edu. Pristupljeno 2022-06-04. 
  10. ^ Weil, Peter H.; Buchberger, Robert (1999-07-01). „From Billroth to PCV: A Century of Gastric Surgery”. World Journal of Surgery (na jeziku: engleski). 23 (7): 736—742. ISSN 0364-2313. PMID 10390597. doi:10.1007/PL00012379. 
  11. ^ „Billroth”. The British Medical Journal. 1 (3357): 851—852. 1925-01-01. JSTOR 25445076. doi:10.1136/bmj.1.3357.847. 
  12. ^ Roses, Daniel F. (1989-01-01). „Review of The Surgeon's Surgeon: Theodor Billroth 1829–1894, Vol. 3”. Journal of the History of Medicine and Allied Sciences. 44 (2): 251—253. JSTOR 24633109. doi:10.1093/jhmas/44.2.251. 
  13. ^ a b Kazi, RA; Peter, RE (2004). „Christian Albert Theodor Billroth: Master of surgery” (PDF). Journal of Postgraduate Medicine. 50 (1): 82—3. PMID 15048012. 
  14. ^ Mihailo Petrović (hirurg) (na jeziku: srpski), 2022-06-04, Pristupljeno 2022-06-04 
  15. ^ Avram Farkić (na jeziku: srpski), 2022-06-04, Pristupljeno 2022-06-04 
  16. ^ „Projekat Rastko: Radoje Čolović : Akademik dr Vladan Đorđević (1844–1930)”. www.rastko.rs. Pristupljeno 2022-06-04. 
  17. ^ Cabello, Felipe C. (jun 2012). „[Medicine, music, friendship and prejudices: Billroth I and Billroth II, the string quartets Opus 51, N° 1 and N° 2 by Johannes Brahms]”. Revista Medica De Chile. 140 (6): 818—820. ISSN 0717-6163. 
  18. ^ Letter written Sept. 3, 1888, translated in Dorothy Schullian and Max Schoen, Music and Medicine (1948) New York, Henry Schuman, Inc.
  19. ^ Letter to Lubke, quoted in Sunderman, FW (1937). „Theodor Billroth As Musician”. Bulletin of the Medical Library Association. 25 (4): 209—20. PMC 233819 Slobodan pristup. PMID 16016309. 
  20. ^ „Popular Science”. Bonnier Corporation. jul 1894. 
  21. ^ „Mitgliederverzeichnis”. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • Zvučni zapisi muzike Teodora Bilrota na IMSLP ( International Music Score Library Project (IMSLP)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Теодор_Билрот&oldid=27524202”