Filip V od Španije

Filip V od Španije
Filip V od Španije
Lični podaci
Datum rođenja	(1683-12-19)19. decembar 1683.
Mesto rođenja	Versaj, Francuska
Datum smrti	9. jul 1746.(1746-07-09) (62 god.)
Mesto smrti	Madrid, Španija
Porodica
Supružnik	Marija Lujza Savojska (1688—1714), Izabela Farnze od Parme
Potomstvo	Luis I od Španije, Fernando VI od Španije, Karlo III od Španije, Marijana Viktorija od Španije, Filip, vojvoda od Parme, Infanta Maria Teresa Rafaela of Spain, Infante Luis, Count of Chinchón, Maria Antonia Ferdinanda of Spain, Infante Philip Peter Gabriel of Spain
Roditelji	Luj Marija Ana od Bavarske
Dinastija	Burbon
Kralj Španije
Period	1. novembar 1700 – 15. januar 1724
Prethodnik	Karlos II od Španije
Naslednik	Luis I od Španije
Period	6. septembar 1724 – 9. jul 1746
Prethodnik	Luis I od Španije
Naslednik	Fernando VI od Španije
Potpis
Monogram Kralja Filipa V od Španije

Filip V od Španije (šp. Felipe V; franc. Philippe de France; Versaj, 19. decembar 1683 — Madrid, 9. jul 1746) bio je kralj Španije, od 1. novembra 1700. do 15. januara 1724, kada je abdicirao u korist svoga sina Luja, i od 6. septembra 1724, kada se vratio na tron, posle sinovljeve smrti, pa sve do svoje smrti. Deda mu je bio Luj XIV, francuski kralj, a roditelji francuski prijestolonaslednik Luj i Marija Ana Viktorija od Bavarske. Bio je poznat kao Smeoni.

Statua Filipa V na vrhu spomeničke grupe nazvane "Mermerno pozorište" u Palermu.

Nasledio je špansko prestolje nakon smrti Karlosa II, poslednjeg vladara iz kuće Habsburg na španskom prestolju, koji nije imao potomaka. Karlos II imenovao ga je 1700. u oporuci svojim naslednikom, te je tako postao prvi vladar iz dinastije Burbon na španskom prestolju i utemeljitelj njene španske loze. U oporuci je takođe stajao uslov da se španska dinastija ne sme spojiti s francuskom. Godine 1701, postao je španski kralja pred kastiljskim Kortezom.

Ovo imenovanje nije se svidelo Austriji koja je smatrala da nadvojvoda Karlo, sin cara Leopolda, ima više prava na prestolje. To je dovelo do sukoba francuskog kralja Luja XIV, austrijskog cara i država saveznica obe strane. Ovaj rat, poznat i kao Rat za špansku baštinu (1701—1714), završio je s Ugovorom iz Utrehta 1713, kojim je Filip V priznat za španskog kralja, ali zauzvrat je Španija izgubila posede u Italiji, Holandiji, izgubila je Menorku, Gibraltar koji je prisvojila Velika Britanija, te je Portugaliji prepustila koloniju Sakramento.

Do sredine druge decenije 18. veka, politika Filipa V bila je obiležena snažnim francuskim uticajem. Za vreme njegove vladavine započela je kulturna obnova Španije, razvoj nauke, književnosti, filozofije, umetnosti, politike, religije i ekonomije. Godine 1712, iako nije završio Rat za špansku baštinu, utemeljena je Nacionalna biblioteka, godinu dana kasnije Akademija za jezik, te kasnije medicinska akademija, istorijska, itd. Sve su one bile imitacija francuske Akademije.

U unutrašnjoj politici, nastojao je da privede kraju centralizaciju i upravnu unifikaciju sa svojim Dekretima o novoj osnovi (Decretos de Nueva Planta), čime je nastojao da ukine aragonske i valencijske privilegije.

Nakon smrti svoje prve žene, Marije Luize Savojske, Filip je sklopio novi brak 1714. sa Elizabetom Farneze, s kojom je imao sedmoro dece. Novi je brak doneo i prevlast italijanskog uticaja nad francuskim, što je rezultiralo politikom koja je želela da revidira Utreški mir i vrati italijanske posede. Kardinal Alberoni vodio je jedno vreme takvu politiku, međutim alijansa Velike Britanije, Francuske, Holandije i Austrije je to okončala. Takođe je doživeo neuspeh u pokušaju povratka Menorke i Gibraltara.

U januaru 1724. Filip V iznenada je abdicirao u korist svoga sina Luisa I, prvorođenog iz njegovog prvog braka sa Marijom Luizom Savojskom, međutim nakon prerane smrti Luiza I (vladao je samo sedam meseci), u avgustu se iste godine vratio na prestolje.

Savez s Francuskom doveo je do toga da je španska vojska pomogla francuskoj u ratovima za poljsku i austrijsku baštinu.

S vremenom je Filip postao sve više podložan živčanim poremećajima i nesposobniji za obavljanje vladarskih dužnosti. Uglavnom se bavio lovom, molitvama i muzikom. Državnu politiku je vodila uglavnom njegova supruga Elizabeta Farneze, koja je 1714. stekla sa svoja dva sina, Karlom i Filipom, Napuljsko kraljevstvo i Parmu. Karlo je kasnije postao Karlos III, španski kralj.

Dana 9. jula 1746. Filip V je umro u Madridu. Nasledio ga je sin Fernando VI. Po njegovoj izričitoj želji, sahranjen je u palati La Granja u San Ildelfonsu (Segovija).

Rane godine

Rođenje i porodica

Luj od Francuske, le Grand Dauphin, i njegova supruga Marija Ana Viktorija od Bavarske sa svoja tri sina: Lujem, le Petit Dauphin, Filipom, vojvodom od Anžua i Karlom, vojvodom od Berija. Slika Pjera Minjara, 1687.

Filip je rođen 19. decembra 1683. u Versajskoj palati u Francuskoj, kao drugi sin Luja, velikog dofena, naslednika francuskog prestola, i njegove supruge Marije Ane Viktorije od Bavarske, poznate kao dofin Viktorija. Njegov otac je bio najstariji sin Luja XIV od Francuske i Marije Tereze od Španije.

Filip je bio mlađi brat Luja, vojvode od Burgundije, oca Luja XV od Francuske. Po rođenju, Filip je postao vojvoda od Anžuja, tradicionalna titula za mlađe sinove u francuskoj kraljevskoj porodici. On je bio poznat pod ovim imenom sve dok nije postao kralj Španije. Pošto je Filipov stariji brat, vojvoda od Burgundije, bio drugi u redu za francuski presto posle svog oca, bilo je malo očekivanja da će on ili njegov mlađi brat Karl, vojvoda od Berija, ikada vladati Francuskom.

Vaspitanje i obrazovanje

Filip je svoje prve godine proveo pod nadzorom kraljevske guvernante Luiz de Pri, a nakon toga ga je sa njegovom braćom podučavao Fransoa Fenelon, nadbiskup Kambrea. Njih troje je takođe obrazovao Paul de Bovilije.

Pretenzije na španski presto

Proglašenje Filipa V za kralja Španije u Versajskoj palati 16. novembra 1700.

Godine 1700, španski kralj Karlo II, poslednji Habzburg koji je vladao Španijom, umro je bez dece. Njegov testament imenovao je kao naslednika Filipa, unuk Šarlove polusestre Marije Tereze, prve žene Luja XIV. U slučaju eventualnog odbijanja, kruna Španije bi bila ponuđena Filipovom mlađem bratu, vojvodi od Berija, zatim nadvojvodi Karlu od Austrije, kasnije caru Svetog rimskog carstva Karlu VI. Filip je imao bolje genealoško potraživanje na španski presto, jer su mu španska baka i prabaka bile starije od predaka nadvojvode Karla od Austrije. Međutim, Austrijanci su tvrdili da se Filipova baka odrekla španskog prestola za sebe i svoje potomke kao deo svog bračnog ugovora. To odricanje je bilo uslov da joj se plati miraz. Francuski zahtevi prema Španiji nastali su zbog toga što miraz nikada nije plaćen.

Posle dugog sastanka Kraljevskog saveta u Francuskoj na kome se dofen izjasnio u korist prava svog sina, dogovoreno je da se Filip popeče na presto, ali će se on zauvek odreći svog prava na presto Francuske za sebe i svoje potomke. Kraljevski savet je odlučio da prihvati odredbe testamenta Karla II kojim je Filip imenovan kraljem Španije, i španski ambasador je pozvan i predstavljen novom kralju. Ambasador je zajedno sa sinom kleknuo pred Filipom i održao dug govor na španskom, koji Filip nije razumeo. (Luj XIV, sin i muž španskih princeza, je govorio španski, ali je Filip naučio jezik tek kasnije.)

Porodično stablo

Anri IV

Luj XIII

Marija Mediči

Luj XIV

Filip III od Španije

Ana od Habzburga

Margareta Austrijska

Luj Veliki Dofen od Francuske

Filip III od Španije (=18)

Filip IV od Španije

Margareta Austrijska (=19)

Marija Terezija od Španije

Anri IV (=16)

Elizabeta od Francuske

Marija Mediči (=17)

Filip V od Španije

Vilijam V, vojvoda bavarski

Maksimilijan I, izbornik Bavarske

Renata od Lorejna

Ferdinand Marija, izbornik Bavarske

Ferdinand II Štajerski

Marija Ana Austrijska

Marija Ana Bavarska

Marija Ana od Bavarske

Karlo Emanuel I

Vitorio Amedeo II

Katarina Mihaela od Španije

Henrijeta Adelaida Savojska

Anri IV (=16)

Kristina Francuska

Marija Mediči (=17)

Literatura

• Armstrong, Edward (1892). Elizabeth Farnese: "The Termagant of Spain". London: Longmans, Green, and Co. 
• Kamen, Henry (2001). Philip V of Spain: The King Who Reigned Twice. New Haven, Conn.: Yale University Press. ISBN 978-0-300-08718-5. 
• Lynch, John. Bourbon Spain 1700–1808 (1989)
• Petrie, Sir Charles (1958). The Spanish Royal House. London: Geoffrey Bles. 
• Agustin Gonzalez Enciso: Philip V – Economic and Social Reform in Spain. Lambert Academic Publishers (LAP) , Saarbrücken. 2012. ISBN 978-3-8484-9470-5.
• Calvo, José (1988). La guerra de Sucesión. Madrid: Anaya. 
• Fayard, Janine (1980). La Guerra de Sucesión (1700—1714)». En Jean-Paul Le Flem; Joseph Pérez; Jean-Marc Perlorson; José Mª López Piñero y Janine Fayard. La frustración de un Imperio. Vol. V de la Historia de España, dirigida por Manuel Tuñón de Lara. Barcelona: Labor. ISBN 978-84-335-9425-9. 
• Graullera, Sanz Vicente (1987). Los notarios de Valencia y la guerra de Sucesión. Valencia: Colegio Notarial de Valencia y Universitat de Valencia. 
• Kamen, Henry (1974). La guerra de Sucesión en España, 1700–1715. Barcelona: Ediciones Grijalbo. 
• León, Sanz Virginia (1993). Entre Austrias y Borbones. El archiduque Carlos y la Monarquía de España (1700–1714). Madrid: Sigilo. 
• Voltes, Pedro (1990). La guerra de Sucesión. Barcelona: Planeta. 
• Antonio, Béthencourt (1954). Patiño en la política de Felipe V. Valladolid: CSIC. 
• Fernández, Durán Reyes. Gerónimo de Uztáriz (1670–1732). 
• García, Cárcel Ricardo (2002). Felipe V y los españoles. Una visión periférica del problema de España. Barcelona: Plaza & Janés. ISBN 978-84-01-53056-2. 
• Gómez, Molleda, D. (1953). Gibraltar: una contienda diplomática en el reinado de Felipe V. Madrid: CSIC. 
• Kamen, Henry Felipe V (2000). El rey que reinó dos veces Madrid: Editorial Temas de Hoy. 
• John, Lynch (1989). El siglo XVIII, Crítica. Barcelona. 
• Voltes, Pedro (1998). La vida y la época de Fernando VI. Barcelona: Planeta. ISBN 978-84-08-02617-4. 
• Anderson, M. S. (1995). The War of Austrian Succession 1740–1748. Routledge. ISBN 978-0-582-05950-4. 
• Atkinson, C. T. (1944). „The Peninsula Second Front in the War of the Spanish Succession”. Journal of the Society for Army Historical Research. JSTOR 44228346. 
• Bromley, J. S. (1979) [1970]. The New Cambridge Modern History. 6, The Rise of Great Britain and Russia. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-29396-9. 
• Burke, Kathleen. „At War with the French: Louis XIV and Napoleon”. Gresham College. Pristupljeno 25. 7. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Carlos, Ann; Neal, Larry; Wandschneider, Kirsten (2006). „The Origins of National Debt: The Financing and Re-financing of the War of the Spanish Succession”. International Economic History Association. 
• Childs, John (2013) [1991]. The Nine Years' War and the British Army, 1688–1697: The Operations in the Low Countries. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-8996-1. 
• Clodfelter, M. (2008). Warfare and Armed Conflicts: A Statistical Encyclopedia of Casualty and Other Figures, 1492–2015 (3rd izd.). McFarland. ISBN 978-0-7864-7470-7. 
• Colville, Alfred (1935). Studies in Anglo-French History During the Eighteenth, Nineteenth and Twentieth Centuries. Forgotten Books. ISBN 978-1-5280-2239-2. 
• Cowans, Jon (2003). Modern Spain: A Documentary History. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-1846-6. 
• Craig, Gordon A. (1964). The Politics of the Prussian Army: 1640–1945. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-500257-7. 
• de Vries, Jan (2009). „The Economic Crisis of the 17th Century”. Journal of Interdisciplinary Studies. 40 (2). 
• Dhondt, Frederik (2015). De Ruysscher, D.; Capelle, K., ur. History in Legal Doctrine; Vattel and Réal De Curban on the Spanish Succession; the War of the Spanish Succession in Legal history; moving in new directions. Maklu. ISBN 978-90-466-0758-9. 
• Dwyer, Philip G. (2014). The Rise of Prussia 1700–1830. Taylor & Francis. ISBN 978-0-582-29268-0. 
• Elliott, John (2014). Dadson, Trevor, ur. The Road to Utrecht in Britain, Spain and the Treaty of Utrecht 1713–2013. Routledge. ISBN 978-1-909662-22-3. 
• Falkner, James (2015). The War of the Spanish Succession 1701–1714. Pen & Sword. ISBN 978-1-78159-031-7. 
• Fernández-Xesta y Vázquez, Ernesto (2012). „La Heráldica Familiar” (PDF). Emblemata (na jeziku: španski). 18: 243—257. 
• Francis, David (maj 1965). „Portugal and the Grand Alliance”. Historical Research. 38 (97): 71—93. doi:10.1111/j.1468-2281.1965.tb01638.x. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Frey, Linda; Frey, Marsha, ur. (1995). The Treaties of the War of the Spanish Succession: An Historical and Critical Dictionary. Greenwood. ISBN 978-0-313-27884-6.