Flora Sands

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Flora Sands
Flora Sands
Lični podaci
NadimakNaša Engleskinja
Datum rođenja(1876-01-22)22. januar 1876.
Mesto rođenjaJorkšir, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti24. novembar 1956.(1956-11-24) (80 god.)
Mesto smrtiIpsvič, Ujedinjeno Kraljevstvo
Vojna karijera
Služba1914—1922.
VojskaKraljevina Srbija
Kraljevina SHS
ČinKapetan prve klase
OdlikovanjaOrden Karađorđeve zvezde

Flora Sands (Jokšir, 22. januar 1876 — Ipsvič, 24. novembar 1956)[1] bila je britanska bolničarka, a kasnije i jedina žena oficir srpske vojske za vreme Prvog svetskog rata.[2]U početku kao dobrovoljac Hitne pomoći Svetog Jovana, otputovala je u Kraljevinu Srbiju, gde je dočekana i zvanično regrutovana u srpsku vojsku. Potom je unapređena u čin narednika, a posle rata u kapetana prve klase.[3] Odlikovana je sa sedam medalja[4][5][6]

Život i karijera[uredi | uredi izvor]

Rani život[uredi | uredi izvor]

Rođena je 22. januara 1876. godine, kao najmlađe dete, u malom mestu Neder Popiton, u istoimenoj parohiji u Jorkširu u Engleskoj, u dobrostojećoj svešteničkoj porodici iz Korka. Njen otac Semjuel Dikson Sends bio je uvaženi londonski građanin. 1885. godine sa porodicom se preselila u Marlsford opština Safok[7], gde je provela detinjstvo i mladost. Dve godine se obrazovala u Švajcarskoj devojačkoj školi.[8] Uz dosta čitanja i zalaganja, tokom školovanja je naučila da tečno govori francuski i nemački jezik,[a] a dosta dobro i srpski, te da savlada sviranje violine.[9]Mimo škole, još kao mlada devojka naučila je da jaše konje, puca iz vatrenog oružja i vozi automobil, a jednom prilikom je izjavila da je poželela da je rođena kao dečak. Radila je kao sekretarica.[10] Uoči Prvog svetskog rata završila je kurs za bolničarke.[11]

U slobodno vreme, Sands se obučavala u organizaciji First Aid Nursing Yeomanry (FANY), koja je osnovana 1907. godine kao paravojna organizacija koja se sastoji samo od žena, gde je savladala prvu pomoć, konjaništvo i signalizaciju. Napustila je FANI 1910. godine, pridruživši se Mejbl Sent Kler Stobart, u formiranju Konvoja za bolesnike i ranjene žene. Konvoj je služio u Srbiji i Bugarskoj 1912. tokom Prvog balkanskog rata. [12]

Vojna karijera[uredi | uredi izvor]

Podstaknuta pobedama Kraljevine Srbije u ratovima 1912. i 1913. godine, tridesetosmogodišnja Flora Sends je posle objave rata Velike Britanije Nemačkoj, avgusta 1914. godine, odlučila da krene u Srbiju i pruži pomoć Srbiji. Međutim u Odredu dobrovoljne pomoći u Londonu bila je odbijena zbog nedostatka kvalifikacija. Razočarana ovom odlukom uspela je da stupi u kontakt sa Mejbel Grujić, suprugom Slavka Grujića, načelnika Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Srbije, koja je tih dana za anglo-američku jedinicu okupljala bolničarke i hirurge za pomoć Srbiji. Grujić je prihvatila Florin predlog da je stavi na spisak bolničarki jedinice hitne pomoći Svetog Džona, te je sa ostalih 36 žena, 12. avgusta 1914. godine vozom, sa perona železničke stanice Čering Kros, krenula sa anglo-američkom jedinicom u pravcu Srbije.

Stigli su u Kragujevac, bazu srpskih snaga koje su se borile protiv austrougarske ofanzive. Sands se pridružila Crvenom krstu Srbije i radila u ambulanti za 2. pešadijski puk Vojske Srbije. 1914. godine otišla je na jahanje sa srpskim vojnikom koji joj je, impresioniran njenim konjičkim veštinama, rekao da je njen izbor bolničarskog zanimanja pogrešan i da treba da se prijavi u vojsku kao vojnik. Svojoj doktorki, Izabel Emsli, je saopštila kako je uvek želela da bude vojnik i da se bori.

Maketa Flore Sands u srpskom rovu, Britanski ratni muzej

Godine 1915. Sands se uporno borila da stigne do fronta (uprkos odvraćanjima mnogih, poput britanskog konzula, koji joj je savetovao da se vrati na bezbedno), te se na kraju pridružila ambulantnim kolima Drugog puka na prevoju Babuna. Tokom Velikog povlačenja kroz Albaniju, sve ostalo osoblje Hitne pomoći je pobeglo ili poginulo. Sandsova više nije mogla da bude korisna kao bolničarka i u redove ju je upisao general Miloš Vasić. Brzo je napredovala do čina kaplara. Kasnije je ispričala da je, da bi formalizovala promenu svog položaja, skinula značku Crvenog krsta i zamenila je mesinganim pukovskim figurama sa epoletom. 1916. godine, tokom srpskog napredovanja do Bitolja, teško ju je povredila granata, dok se borila prsa u prsa sa neprijateljskim vojnikom. Potom je dobila najviše odlikovanje srpske vojske, Orden Karađorđeve zvezde, a istovremeno je unapređena u čin narednika.

1916. godine, Sands je objavila svoju autobiografiju, Engleskinja u srpskoj vojsci, zasnovanu na njenim pismima i dnevnicima, delom koje je upoređeno sa spisima dr Kerolajn Metjuz pod nazivom Iskustva žene doktorke u Srbiji. Od prihoda dobijenih prodajom autobiografije, prikupljala je sredstva za Vojsku Srbije. Sa Evelinom Haverfild, osnovala je Fond Eveline Haverfild i narednika Flore Sands za unapređenje udobnosti srpskih vojnika i zatvorenika. Usled nemogućnosti da nastavi borbu zbog povrede, provela je ostatak rata vodeći bolnicu. U junu 1919. u Srbiji je donet poseban skupštinski akt kojim je postala prva žena oficir srpske vojske. U oktobru 1922. je demobilisana.

Pozni život[uredi | uredi izvor]

U maju 1927. Sands se udala za Jurija Judeniča, bivšeg generala ruske Bele armije. Par je jedno vreme živeo u Francuskoj, ali se potom vratio u Srbiju koja je postala deo Kraljevine Jugoslavije i nastanila se u Beogradu, na Pašinom brdu, u Ulici gospodara Vučića 91. Između ostalih poslova, Sands je vozila prvi beogradski taksi. Takođe, 1927. objavila je drugu autobiografiju. Održala je opsežna predavanja o svojim ratnim iskustvima u Ujedinjenom Kraljevstvu, Australiji, Novom Zelandu, Francuskoj, Kanadi i Sjedinjenim Državama. Dok je držala svoja predavanja, nosila je vojnu uniformu. Kada je, tokom Drugog svetskog rata, Nemačka započela napad na Jugoslaviju u aprilu 1941. godine, Sands i Judenič su pozvani u vojnu službu, ali je invazija izvršena pre nego što su mogli da preuzmu bilo kakve vojne dužnosti. Nemci su ih nakratko uhapsili i zadržali, nakon čega su pušteni na uslovnu slobodu. Judenič se u međuvremenu razboleo, prebačen je u bolnicu i tamo umro u septembru 1941.

Sands se kasnije vratila u Englesku. Poslednje godine svog života provela je u Safoku, živeći u Lover Hečstonu u blizini Vikhem Marketa. Umrla je u bolnici u Ipsviču 24. novembra 1956. godine. Kremirana je u krematorijumu u Ipsviču, a njen pepeo je prosut u Vrtu sećanja. U crkvi Svetog Andreja u Marlsfordu,postavljena je spomen-ploča na južnom zidu, u njenu čast.

Zaostavština[uredi | uredi izvor]

U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

  • Naša engleskinja, televizijski film zasnovan na biografiji Flore Sands u režiji Slobodana Radovića snimljen je 1997. godine u produkciji RTB-a.[13][14]
    Flora Sands na seoskoj svadbi u Srbiji
  • U Tornton Hitu je ranije postojao pab koji je nosio njen naziv. Zatvoren je 2018.godine.
  • Na poslednjem snimljenom albumu pod nazivom „Zelena Engleska i Siva Engleska“ iz 2014. godine Redža Mjurosa nalazi se pesma Balada Flore Sandes, koja predstavlja interpretaciju njenog života.[15]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Flora Sands je autor sledeća dva autobiografska dela:

  • Sandes, Flora. An English Woman-Sergeant in the Serbian Army — London: Hodder & Stoughton, 1916.
  • Sandes, Flora. The Autobiography of a Woman Soldier: A Brief Record of Adventure with the Serbian Army 1916–1919 — London: H.F. & G. Witherby, 1927.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ U personalnom dosijeu pripadnika Vojske Kraljevine Jugoslavije, u Kartonu ličnih i službenih odnosa oficira Flore Sends u rubrici koje jezike govori, piše: engleski, srpski, francuski i nemački.[8]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Britanka Flora Sands, prvi stranac oficir u srpskoj vojsci („Blic“, 25. jun 2012), Pristupljeno 27. 4. 2013.
  2. ^ Mitrović Andrej, Srbija u Prvom svetskom ratu, Beograd 1984.
  3. ^ „Nova Evropa, 1. 4. 1921.”. 
  4. ^ „Medalje Flore Sandes”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2015. g. Pristupljeno 25. 11. 2015. 
  5. ^ Flora Sandes, An English Woman-Sergeant in the Serbian Army / with an Introduction by Slavko Y. Grouitch / London 1916
  6. ^ Miler Luiz, Naš brat: život kapetana Flore Sends, Beograd 2013.
  7. ^ Hartley, Cathy (2003). A Historical Dictionary of British Women (na jeziku: engleski). Psychology Press. ISBN 978-1-85743-228-2. 
  8. ^ a b VA, K. 1566, br. 614
  9. ^ Mis Flora Sandres U: Srpske novine, br. 109, 17. decembar 1916, str. 2
  10. ^ Hazen, Walter A. (2006). World War I (na jeziku: engleski). Good Year Books. ISBN 978-1-59647-074-3. 
  11. ^ https://books.google.com/books?id=1ib-zK8OEBQC
  12. ^ Allcock, John B.; Young, Antonia (2000). Black Lambs & Grey Falcons: Women Travellers in the Balkans (na jeziku: engleski). Berghahn Books. ISBN 978-1-57181-744-0. 
  13. ^ Naša Engleskinja na IMDB
  14. ^ Naša Engleskinja na sajtu YouTube, Zvanični kanal RTS Kulturno-umetnički program.
  15. ^ Chilton, Martin (4. 9. 2014). „Reg Meuross, England Green & England Grey, album review”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 15. 9. 2014. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Flora Sands na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Флора_Сандс&oldid=27100528”