Аустенит

Лична карта:
Име: челик; Датум рођења: почетак 1. века п. н. е.; Годишња производња: 1,13 милијарди тона (у 2005. години);
Физичко-хемијске особине:
Специфична тежина: 7850 kg/m³;
Алотропске модификације железа:
α-железо (ПРОСТЦК — Просторно центрирана кубна решетка); γ-железо (ПОВЦК — Површински центрирана кубна решетка); δ-железо (ПРОСТЦК — Просторно центрирана кубна решетка); ξ-железо (ХГР — Хаксагонална густосложена решетка);
Микроконституенти у челику и гвожђу:
	Аустенит; ; Бeинит; Мартензит; ; Цементит (Fe-карбид; Fe3C); Ледебурит (еутектичка фаза са 4,3% угљеника; карактеристична само за гвожђе); ; Ферит; ; Перлит;

Аустенит (по енгл. Sir William Chandler Roberts-Austen 1843-1902) је интерстицијски чврсти раствор угљеника у површински центрираној кубној решетки железа, (ПОВЦК) (енгл. face-centred cubic - FCC). Настаје перитектичком реакцијом: L+δ→γ.

Структура и својства[уреди | уреди извор]

Алотропи гвожђа; алфа гвожђе и гама гвожђе

Аустенит кристалише у површински центрираној кубној решетки, и поседује максималну растворљивост угљеника до 2.14 масених процената (зависно од литературе максимална растворљивост угљеника варира од 2 до 2,14 масених процената). Микроструктурно Аустенит поседује релативно ниску тврдоћу и немагнетичан је. Врсте челика које поседују аустенитну микроструктуру на собној температури су Нерђајући челици.

Легирајући елементи који фаворизују стварање аустенита[уреди | уреди извор]

Легирајући елементи који стабилизују аустенитну модификацију поређани према свом утицају су: никл (Ni), угљеник (C), кобалт (Co), манган (Mn) и азот (N). Код челика код којих је утуцај легирајућих елемената који фаворизују стабилизацију аустенита умањен присуством елемената који фаворизују стварање ферита долази од распада аустенита на око 723°C у перитектичкој реакцији.