Манастир Соколица
| Манастир Соколица | |
|---|---|
 Манастирска црква | |
| Опште информације | |
| Место | Бољетин |
| Општина | Звечан |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 14. век |
| Тип културног добра | Споменик културе од изузетног значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Покрајински завод за заштиту споменика културе Косова и Метохије |
Манастир Соколица се налази у атару села Бољетин, на територији општине Звечан, на Косову и Метохији. Припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве. Као целина представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
Прошлост[уреди | уреди извор]
Првобитно је подигнута од неког властелина из околине града Звечана, у 14. или 15. веку, као црква посвећена Богородичином Покрову. Позната и под називом Соколица, по називу брда у чијем се подножју налази. Ранг манастира је вероватно стекла захваљујући скулптури Богородице са Христом која је ту пренета са западног портала манастира Бањске да би се сачувала од Турака. Култ Соколичке Богородице имао је до скора велик углед у народу, без обзира на конфесију.
Године 1899. Митрополит је поставио за настојатеља манастира оца Доситеја Ђуровића, који је до тада био у месту Св. Тројица код Призрена. Претходно су ту управљала тројица побожних сељака из места.[1]
Манастирска црква[уреди | уреди извор]
Манастирска црква је грађевина малих димензија, са касније додатом пространа припратом, а између два рата изграђен је звоник. Зидана је од вешто обрађеног камена, са плитком апсидом, засведена полуобличасто. На фасадама, нарочито северној, урезани су примитивни цртежи људи и животиња као и стари записи. Тешко оштећени живопис из периода турске власти сачувао је неколико представа: Христа Пантократора у своду, Успење Богородице на западном зиду, Поклоњење архијереја у апсиди.
На јужном зиду видљиви су фрагменти фигура одевених у одећу лаика, за које се сматра да би могли представљати ктиторе. У цркви се чувају три старе и вредне књиге: Руски Псалтир из 17. века, „Завомаје огледало” на бугарском језику из 1816, и Молитвеник из 1838.
Санација и конзервација архитектуре изведена је 1995/96. Нови конак саграђен је осамдесетих година двадесетог века.
Игуманија манастира од 1991. до 2022. године била је Макарија Обрадовић.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Манастирски комплекс -
Манастирски комплекс
Види још[уреди | уреди извор]
- Списак споменика културе у Косовском округу
- Списак споменика културе од изузетног значаја
- Списак манастира Српске православне цркве
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Цариградски гласник”, Цариград 1899. године
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Манастир Соколица — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- Републички завод за заштиту споменика културе — Београд
- Листа споменика
- [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (19. децембар 2016)
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.
