Ђерђ Поја

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђерђ Поја
Ђерђ Поја, фотографија из 1973. године
Лични подаци
Датум рођења(1887-12-13)13. децембар 1887.
Место рођењаБудимпешта, Аустроугарска
Датум смрти7. септембар 1985.(1985-09-07) (97 год.)
Место смртиПало Алто, САД
ОбразовањеУниверзитет Лоранд Етвош
Научни рад
Пољевероватноћа
математичка анализа
теорија бројева
геометрија
комбинаторика
математичка физика
Познат поПојиној теореми означавања
Појиној хипотези
књизи „Како решити математички задатак“

Ђерђ Поја (мађ. Pólya György; Будимпешта, 13. децембар 1887Пало Алто, 7. септембар 1985) је био мађарски математичар.

Био је активан у много различитих математичких области, као што су редови, теорија бројева, комбинаторика, и вероватноћа.

У каснијем периоду живота се активно бавио покушајима да карактеризује опште методе које људи користе у решавању проблема, и да опише како се решавање проблема треба учити и предавати. Написао је три књиге на ову тему: How to Solve It, Mathematics and Plausible Reasoning Volume I: Induction and Analogy in Mathematics, и Mathematics and Plausible Reasoning Volume II: Patterns of Plausible Reasoning.

У делу How to Solve It, Поја представља општу хеуристику за решавање проблема свих типова, не само математичких. Књига садржи савете за предавање математике студентима, и мини енциклопедију хеуристичких израза. Преведена је на неколико језика, и продата у преко милион примерака. Руски физичар Жорес Иванович Алферов, (нобеловац из 2000) ју је похвалио, рекавши да му се ова чувена књига врло свидела.

1976, Математички савез Америке је успоставио награду Ђерђ Поја, „за чланке који одлично објашњавају, објављене у часопису College Mathematics Journal."

У делу Mathematics and Plausible Reasoning Volume I, Поја разматра индуктивно резоновање у математици, под чим подразумева резоновање од појединачних случајева ка општем правилу. (Такође, једно поглавље је о техници математичке индукције, али ова техника није главна тема књиге.) У књизи Mathematics and Plausible Reasoning Volume II, разматра општије форме индуктивне логике, које се могу користити да се грубо одреди у ком степену је хипотеза (специфично математичка хипотеза) прихватљива.

Неки цитати:

  • How I need a drink, alcoholic of course, after the heavy chapters involving quantum mechanics. (превод: Како ми је потребно пиће, алкохолно наравно, после тешких поглавља која се тичу квантне механике) (Ово је мнемоничка реченица која помаже у памћењу првих петнаест цифара броја пи; број слова у свакој речи представља цифру)
  • Ако не можеш да решиш проблем, онда постоји лакши проблем који можеш да решиш: нађи га.
  • Велико откриће решава велики проблем, али постоји зрнце открића у решењу сваког проблема. Твој проблем може бити скроман, али ако он изазива твоју радозналост, и изводи на сцену твоје инвентивне способности, и ако га решиш својим снагама, можеш искусити напетост, и уживати у тријумфу открића.
  • Жељно размишљање је замишљање добрих ствари које немаш... Оно може бити лоше као што је превише соли лоше у супи или као што је чак и мало белог лука лоше у чоколадном пудингу. Мислим, жељно размишљање може бити лоше ако га је превише или ако је на погрешном месту, али оно је добро по себи и може бити од велике помоћи у животу и у решавању проблема.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Pólya, George (1990). How to Solve It. . Penguin Books. ISBN 978-0-14-012499-6. . Предговор Јана Стјуарта
  • Pólya, George (1954). Mathematics and plausible reasoning.
  • Pólya, George (1962). Mathematical discovery.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]