Ђорђе Бошан (сликар)
| Ђорђе Бошан | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 17. октобар 1918. |
| Место рођења | Суботица, Аустроугарска |
| Датум смрти | 23. септембар 1984. (65 год.) |
| Место смрти | Београд, СФР Југославија |
| Уметнички рад | |
| Поље | Сликарство |
Ђорђе Бошан (Суботица, 17. октобар 1918 — Београд, 23. септембар 1984) био је српски сликар и универзитетски професор.
Одрастање и почетак студирања[уреди | уреди извор]
Рођен је у Суботици. Отац Самуел био је адвокат адвокат, мајка Ела, рођена је Малко.[1] Породица Бошан била је једна од најистакнутијих породица јеврејске заједнице на северу Бачке. Ђорђе је био под јаким утицајем својих стричева, изразитих левичара који су потпомагали прве радничке штрајкове у Суботици.[2]
После завршене средње школе у Суботици, уписује 1936. Уметничку школу у Београду. Наставник цртања била му је сликарка Бета Вукановић. Истовремено је похађао и курс вечерњег цртања код Петра Добровића, на Коларчевом народном универзитету. Академију ликовних уметности у Београду, у класи професора Јеролима Мишеа, уписао је 1937.[1]
Други светски рат[уреди | уреди извор]
Студије сликарства прекинуло је избијање рата. 1941. се као добровољац јавља да учествује у априлском рату, а након његовог слома, са породицом одлази у Будимпешту. Овде га хапсе и 1943. одводе на присилни рад у области Карпата, где гладује и смрзава се уз тежак физички рад. У исто време, велики део његове породице нестаје у Холокаусту.[2] Из заробљеништва је ослобођен 1945. По повратку у Суботицу, радио је у војсци у пропагандном сектору. Убрзо је демобилисан. [1]
Завршетак студија и почетак педагошког рада[уреди | уреди извор]
У Београду је наставио започете студије, прво у класи Ђорђа Андрејевића Куна, а затим Петра Лубарде. По добијању дипломе 1946. усавршавање је наставио на загребачкој Уметничкој академији, код професора Љубе Бабића. После годину дана вратио се у Београд на специјализацију код Марка Челебоновића. Педагошку каријеру, по окончању студија, започео је на Градском курсу цртања и вајања у Центру за ликовно образовање у Шуматовачкој улици на Врачару. На Академији ликовних уметности у Београду 1949. постао је асистент а потом и редовни професор.[1] Учествовао је у изради првог Статута Академије (1957).[3] Пензионисао се 1978. године.[2]
Уметнички опус[уреди | уреди извор]
Бошанов сликарски опус може се поделити у три фазе: реалистичку, конструктивно-симболистичку и романтичну. У свакој од ових фаза бавио се мотивима мртве природе, сликао је пејзаже, портрете и фигуралне композиције.[1] Развијао је реалистички израз према геометријској стилизацији. У композицијама исказује ангажовану тематику хероизираним фигурама динамично постављеним у чврсто организоване целине. Колорит је пригушен, у скали земљаних тонова, фактура рустична и опора.[4]
Самостално је излагао у Београду (1952, 1955, 1957 и 1972), Новом Саду (1957) и Суботици (1954, 1973). Колективно је излагао на више од сто групних изложби, укључујући и изложбе са Београдском групом и Самосталнима.[4] Осим сликарством, бавио се вајарством и фотографијом. Добитник је „Форум“-ове награде која се додељује сликарима Војводине.[1]
Поклон збирка Ђорђа Бошана[уреди | уреди извор]
Постхумно 1986. године др Нада Бошан поклања 26 сликарских дела свог супруга Градском музеју у Суботици формирајући тако Поклон збирку Ђорђа Бошана.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
- Видео са репродукцијама слика Ђорђа Бошана (Градски музеј Суботица)
- Мртва природа са корама од поморанџе на сајту Матице Српске
- Списак српских сликара
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ „Đorđe Bošan | Autori | Aukcijska Kuća Srbinovski”. srbinovski-art.com. Приступљено 2024-04-29.
- ^ а б в г Исаков, Александра. „Бескомпромисни уметник, велики педагог и ангажовани левичар”. Politika Online. Приступљено 2024-04-29.
- ^ „Art magazin - Đorđe Bošan - Izložba povodom 100 godina od rođenja slikara”. www.artmagazin.info. Приступљено 2024-04-29.
- ^ а б Матић-Панић, Радмила (1984). Ликовна енциклопедија Југославије, 1 А-Ј. Загреб: Југославенски лексикографски завод "Мирослав Крлежа". стр. 179.
