Љубомир Тадић
Из Википедије, слободне енциклопедије
Љубомир Тадић професор филозофије и члан САНУ.
Рођен је 14. маја 1925. године у селу Смријечно, код Плужина у Црној Гори. Његов отац Павле био је поручник црногорске војске.
Основну школу је завршио у родном месту. Пошто је у међувремену избио Други светски рат, прекинуо је школовање и 1941. са 16 година отишао у партизане. Носилац Партизанске споменице 1941.
Гимназију је завршио у Сарајеву 1946. године, а право је студирао у Сарајеву и Београду. Дипломирао је 1952, а докторирао 1959. године.
Каријеру је почео 1954. године као асистент на Прваном факилтету у Сарајеву, а убрзо је постао и ванредни професор. Године 1962. постао је виши саветник и Институту друштвених наука у Београду.
Године1968. био је један од предводника студентског протеста, а 1974. је због "неподобности" удаљен са факултета.
Стални је члан Српске акакдемије наука и уметности. Један је од 13 оснивача Демократске странке у децембру 1989. године, а уз др Драгољуба Мићуновића једини од њих који је још члан ДС-а.
Љубомир Тадић је отац Бориса Тадића, председника Србије од 2004.
Године 2006. издао је први од шест томова своје књиге "Филозофија права".

