Српско-црногорски унионизам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Српско-црногорски унионизам или црногорско-српски унионизам је словенска политичка идеологија која се залаже за недјељивост савеза Србије и Црне Горе. Она признаје Црну Гору као дио политичке заједнице са Србијом и противи се покрету незавиности Црне Горе и њеном постојање ван те заједнице.[1]

Историја[уреди]

Крај 19. и почетак 20. вијека[уреди]

Српска православна црква у црногорском граду Котору

Однос међу Срба и Црногораца, био је најближи међу народима Југослације[2], а своје коријене је вукао из 19. вијека. Као резултат руско-турског рата 1878. године званично су признате независноти Србије, Црна Горе и Румуније. Црна Гора и Србија су играле главну улогу Балканском савезу током Првог балканског рата, такође су се борили против Тројног савеза током Првог свјетског рата. Током Крфске конференције доњета је Крфска декларација која је потврдила будуће сједињење Црне Горе и Србије.

Прва Југославија[уреди]

Од 24. до 26. новембра 1918. у састав Србије ушле су Срем, Банат, Бачка и Барања, и Црна Гора такође - одлука је донешена на Подгоричкој скупштини. Убрзо након присаједињења и осталих јужнословенских земаља дошло је до стварања Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Међутим црногорска краљевска породица на челу са краљем Николом Петровићем, није прзинала новостворену државу, била је приморана да емигрира у Италију, а краљ Никола је претендовао на црногорски пријесто до краја живота. Зеленаши су 7. јануара 1918. године организовали Божићну побуну уз италијанску помоћ како би повратили суверенитет Црне Горе, али устанак није био успјешан и већина устаника је лишена слободе.

У самој краљевини се међутим није смирио сепаратистички и федералистички елемент. Идеолог равноправног савеза Црне Горе и Србије био је црногорац Секула Дрљевић, предсједник Црногорске федералистичке странке. На почетку, за вријеме Првог свјетског рата залагао се за стварање јединствене државе Срба и Црногораца, али је на крају своје ставове промјенио у сепаратистичке.

Други свјетски рат[уреди]

Вермахт је напао Југославију 6. априла 1941. године: Њемачка није опростила Југославији војни пуч којим је поништено потписивање Силама Осовине. За неколико дана држава је поражена, а њена територија је или подијељена околним државама или су створени марионетске државе. На територији Црне Горе је створена марионектске краљевина, чији је де факто владар био италијански краљ Емануел, постављајући свог гувернера. Сви претенденти на црногорски пријесто су одбили круну, укључујући ту и Михаила Петровића Његоша унука краља Николе. Премијер је био Секула Дрљевић.

Јово Поповић је 12. јула 1941. званично најавио оснивање државе, која је наводно додјељена Италијанима. Црногорци су сутра „захвалили“ Италијанима устанком у цијелој земљи: у борби је ступила Комунистичка партија Југославије којом је у Црној Гори командовао Милован Ђилас. Иако је борба ступли веома брзо, италијани и црногорски квислинзи су претрпјели велике губитке, а у земљи је ступио герилски рат. У септембру 1943. године Италијани су капитулирали

  1. ^ Morrison, 2009, стр. 218.
  2. ^ Roberts, 2007, стр. 37