Алуминијум оксид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алуминијум оксид
Идентификација
CAS регистарски број 1344-28-1 YesY
PubChem[1][2] 9989226
ChemSpider[3] 8164808 YesY
MeSH aluminium+oxide
СМИЛЕС
InChI
Својства
Моларна маса 101.96 g/mol
Густина 3.97 g cm−3, основно
Тачка топљења

2054 °C

Тачка кључања

2980 °C

Растворљивост у води нерастворан
Структура
Геометрија молекула октаедар
Термохемија
Стандардна енталпија стварања једињења ΔfHo298 −1675.7 kJ mol−1
Стандардна моларна ентропија So298 50.92 J mol−1 K−1
Опасност
ЕУ-класификација Није на листи
Тачка паљења не гори
Сродна једињења
Други анјони алуминијум-хидроксид
Други катјони бор-триоксид
галијум-оксид
индијум-оксид
талијум-оксид



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Алуминијум оксид (Al2O3) је неорганско хемијско једињење алуминијума које се јавља у две модификације:[4][5]

  • α-Al2O3 (корунд) је постојанија модификација, која се одликује великом тврдоћом (9 степени у Мосовој скали. Његова температура топљења износи 2040°C, а температура кључања 3300°C. Добро проводи топлоту, отпоран је на дејство хемијских супстанција, не раствара се у киселинама. Настаје услед пржења на 1000°C модификације &gamma.
  • γ-Al2O3 је бели прах нерастворљив у води а растворљив у јаким киселинама. Добија се пржењем алуминијум хидроксида. Има амфотерне особине. Из њега се електрохемијском методом добија метални алуминијум.

Алуминијум оксид је главни састојак боксита најважније руде алуминијума.

Његов алаун се користе као абразив код шмиргл папира.

Особине[уреди]

Особина Вредност
Партициони коефицијент[6] (ALogP) 0,0
Растворљивост[7] (logS, log(mol/L)) 2,2
Поларна површина[8] (PSA, Å2) 170,6

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  5. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  6. ^ Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods“. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o. 
  7. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices“. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  8. ^ Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties“. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Литература[уреди]

  • Holleman&Wiberg1st
  • Housecroft3rd;

Спољашње везе[уреди]