Алуминијум оксид
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Алуминијум оксид | |
|---|---|
| Идентификација | |
| CAS регистарски број | 1344-28-1 |
| MeSH | |
| Својства | |
| Моларна маса | 101.96 g/mol |
| Густина | 3.97 g cm−3, основно |
| Тачка топљења |
2054 °C |
| Тачка кључања |
2980 °C |
| Растворљивост у води | нерастворан |
| Структура | |
| Геометрија молекула | октаедар |
| Термохемија | |
| Стандардна енталпија стварања једињења ΔfH |
−1675.7 kJ mol−1 |
| Стандардна моларна ентропија S |
50.92 J mol−1 K−1 |
| Опасност | |
| ЕУ-класификација | Није на листи |
| Тачка паљења | не гори |
| Сродна једињења | |
| Други анјони | алуминијум-хидроксид |
| Други катјони | бор-триоксид галијум-оксид индијум-оксид талијум-оксид |
| Осим уколико није наведено другачије, информације су дате за једињења при стандардним хемијским условима (на 25 °C, 100 kPa) |
|
Алуминијум оксид (Al2O3) је неорганско хемијско једињење алуминијума које се јавља у две модификације:[1][2]
- α-Al2O3 (корунд) је постојанија модификација, која се одликује великом тврдоћом (9 степени у Мосовој скали. Његова температура топљења износи 2040°C, а температура кључања 3300°C. Добро проводи топлоту, отпоран је на дејство хемијских супстанција, не раствара се у киселинама. Настаје услед пржења на 1000°C модификације &gamma.
- γ-Al2O3 је бели прах нерастворљив у води а растворљив у јаким киселинама. Добија се пржењем алуминијум хидроксида. Има амфотерне особине. Из њега се електрохемијском методом добија метални алуминијум.
Алуминијум оксид је главни састојак боксита најважније руде алуминијума
Види још [уреди]
Литература [уреди]
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Алуминијум оксид
- ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
|
|||||