Антонов Ан-124

Из Википедије, слободне енциклопедије
Антонов Ан-124 Руслан

Антонов Ан-124
Антонов Ан-124

Општи подаци
Намена теретни
Посада 6 члана
Број путника 0
Порекло Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Произвођач АНТК Антонов
Пробни лет 26. децембра 1982.
Уведен у употребу 1986.
Статус у продукцији
Број примерака 54
Димензије
Дужина 69,10 m
Висина 20,78 m
Размах крила 73,3 m
Површина крила 628 m²
Маса
Празан 175.000 kg
Нормална полетна 405.000 kg
Погон
Мотори Лотарев
Број мотора 4 мотора
Потисак 229,50 kN
Физичке особине
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 865 km/h
Долет 4.500 km
Плафон лета 12.000 m
Портал:Ваздухопловство
Полет ерлајнс Ан-124 „гута“ труп авиона Ербас А380
Антонов Ан-124

Антонов Ан-124 Руслан (рус. Ан-124 («Руслан»)) је стратешки млазни авион. Развио га је Совјетски АНТК Антонов. Највећи је серијски произведен теретни ваздухоплов и други највећи теретни авион. По димензијама и носивости надмашио га је авион који је настао у истом пројектном бироу – AN-225 “MРИJA”, али је он iѕрађен у само јендом примерку. Иако то у совјетском ваздухоплоству није пркаса, уз ознаку AН-124 добио је i службено име. Назван је по Руслану, џину из руских бајки. Престиж “Руслана” потврђен је обарањем 21 светског рекорда u разним дисциплинама лета. Подигао је терет од 171219 kg на висину од 2000m i прелетао је без слетања 20150,92km

Први лет се догодило током 1982. године, и примила је цивилна дозвола дана 30. децембра 1992. године. Данас, преко 40 ових авиона лети.

Историјат[уреди]

Совјетски политички и војни врх је 1977. године наложио бироу „Антонов“ да пројектује тешки транспортни авион од 150 тона корисног терета. Амбициозни планови експлоатације сибирских природних богастава могли су се остварити само ако се непрегледна, готово ненасељена пространства повежу ваздушним путевима. „Самаљот 400“ је била шифра авиона који је требао да надмаши све до тада створене транспортере, a нарочито америчког конкурентна C-5 „Galaxy“. Тим предвођен главним конструктором Петром Балабујевим обликовао је авион складних линија погоњен најмоћнијим постојећим млазним моторима D-18T. Нос се подиже да би се олакшао утовар возила. Хидраулучни систем може да промени висину стајног трапа тако да предњи део авиона „клекне“ за три степена. За управљање кабастим теретом уграђене су две дизалице носивости по 10 тона и два витла по 3 тоне вучне силе. Под теретне кабине је у целости израђен од титанијума. Горња палуба са простором за 80 путника је под притиском.

Варијанте[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Корисници[уреди]

Војни[уреди]

Цивилни[уреди]

Спецификације[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Видите још[уреди]

Сличних авиона[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Антонов Ан-124