| Антонов Ан-124 Руслан |
|

Антонов Ан-124
|
| Општи подаци |
| Намена |
теретни |
| Посада |
6 члана |
| Број путника |
0 |
| Порекло |
СССР |
| Произвођач |
АНТК Антонов |
| Пробни лет |
26. децембра 1982. |
| Уведен у употребу |
1986. |
| Статус |
у продукцији |
| Број примерака |
54 |
| Димензије |
| Дужина |
69,10 m |
| Висина |
20,78 m |
| Размах крила |
73,3 m |
| Површина крила |
628 m² |
| Маса |
| Празан |
175.000 kg |
| Нормална полетна |
405.000 kg |
| Погон |
| Мотори |
Лотарев |
| Број мотора |
4 мотора |
| Потисак |
229,50 kN |
| Физичке особине |
| Перформансе |
| Макс. брзина на Hopt |
865 km/h |
| Долет |
4.500 km |
| Плафон лета |
12.000 m |
| Портал:Ваздухопловство |
Полет ерлајнс Ан-124 „гута“ труп авиона Ербас А380
Антонов Ан-124 Руслан (рус. Ан-124 («Руслан»)) је стратешки млазни авион. Развио га је Совјетски АНТК Антонов. Највећи је серијски произведен теретни ваздухоплов и други највећи теретни авион. По дименѕијама и носивости надмашио га је авион који је настао у истом пројектном бироу – AN-225 “MРИJA”, али је он iѕрађен у само јендом примерку. Иако то у совјетском ваѕдухоплоству није пркаса, уѕ оѕнаку AН-124 добио је i службено име. Наѕван је по Руслану, џину иѕ руских бајки. Престиж “Руслана” потврђен је обарањем 21 светског рекорда u раѕним дисциплинама лета. Подигао је терет од 171219 kg на висину од 2000m i прелетао је без слетања 20150,92km
Први лет се догодило током 1982. године, и примила је цивилна дозвола дана 30. децембра 1992. године. Данас, преко 40 ових авиона лети.
Историјат [уреди]
Совјетски политички и војни лидери су 1977. године наложили бироу “Антонов” да пројектује тешки транспортни авион од 150 тона корисног терета.Амбициозни планови експлоатације сибирских природних богастава могли су се остварити само ако се непрегледна, готово ненасељена пространства повежу ваздушним путевима путевима. “Самаљот 400” је била шифра авиона који је требао да надмаши све до тада створене транспортере, a нарочито америчког конкурентна C-5 “Galaxy”.Тим предвођен главним конструктором Пјотром Балабујевим обликовао је авион складних линија погоњен најмоћнијим постојећим млазним моторима D-18T. Нос се подиж да bi се олакшао утовар воѕила. Хидраулучни систем може да промени висину стајног трапа тако да предњи део авиона “клекне” за три степена. За манипулацију кабастим теретом уграђене су две диѕалице носивости по 10 тона i два витла по 3 tone вучне силе. Под теретне кабине је у целости иѕрађен од титанијума. Горња палуба са простором за 80 путника је под притиском.
Варијанте [уреди]
 |
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
Корисници [уреди]
Спецификације [уреди]
 |
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
Видите још [уреди]
Сличних авиона [уреди]
Спољашње везе [уреди]