Антонов Ан-26

Из Википедије, слободне енциклопедије
Антонов Ан-26
Antonov An-26 of SAF.JPG

Антонов Ан-26

Опште
Намена средњи транспортни авион
Посада 3 до 5 (зависно од намене)
Први лет 21. маја 1969.
Димензије
Дужина 23,8 m
Размах крила 29,2 m
Висина 8,58 m
Површина крила 75 m²
Маса
Празан 15.400 kg
Макс. тежина при узлетању 24.400 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 1хРУ-19A300
Потисак ТММ 1 kN
Турбо-елисни мотор 2хАи-24ВТ
ТЕМ снага 2 х 2.103 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 540 km/h
Долет 1.100-2.330 km
Плафон лета 7.500 m
Портал:Ваздухопловство

Антонов Ан-26 је транспортни авион, средње носивости. Развијен је у оквиру бироа Антонова, а произведен је у кијевској фабрици авиона у Совјетском Савезу. Овај авион је првенствено осмишљен за војне потребе. НАТО назив му је Curl.

Ан-26 је двомоторни авион, с могућношћу трансформације у путничку и друге намене. Опремљен је с два турбоелисна мотора Аи-24ВТ, снаге 2х2800 ph и једним допунским турбомлазним мотором Ру-19-А300.

Настао је еволуцијом из Ан-24. Репројектовањем задњег дела трупа, обезбеђен је велики отвор с утоварно-истоварном рампом и пресоризованим (херметизованим) простором за терет. Преко утоварно-истоварне рампе се могу истоварати (десантирати) људи (падобранци) и терет и у току лета.

Произведено је укупно 1410 авиона овог типа, од којих су још увек неки у оперативној употреби у многим земљама света.[1][2]

Историја[уреди]

Развој војног транспортног авиона Ан-26 је започет 1964. године. Програм се базирао на даљем развоју постојећег транспортног авиона Ан-24Т. Програмом је руководио В. А. Гарвардт (заменик главног конструктора). Заменио га је, априла месеца 1969. године, Орлов.

Репројекат авиона Ан-24Т у Ан-26 се састојао у реконструкцији задњег дела трупа, хоризонталног репа, уградњом великог отвора (врата) с утоварно-истоварном рампом и у интеграцији нових мотора, веће снаге.

Захтевано је да Ан-26 има максималну полетну масу до 24000 kg. То је последично условило уградњу јачих мотора Аи-24ВТ и ојачање структуре крила.

До маја 1968. године је завршена и предата фабрици сва техничка документација за прототип авиона Ан-26.

Развој и производња првог прототипа су завршени 20. децембра 1968. године. Његов први лет је извршен 21. маја 1969. године, а истог лета је приказан на изложби авиона у Буржеу, крај Париза.

Његова детаљна испитивања су трајала до 21. септембра 1970. године. Донета је одлука и отпочела је серијска производња још 1968. године, без чекања на полетање и резултате испитивања прототипа. То је учињено на основу процене да не постоји ризик за успех развоја задатог репројекта авиона Ан-24 у Ан-26.

Серијска производња је организована у Кијевској фабрици авиона. Први серијски авион Ан-26 је завршен 29. августа 1969. године. У 1970-тој години је уходана серијска производња. Производња тога типа авиона је трајала све до 1986. године. Укупно је произведено 1410 авиона Ан-26.

У 1970-тој години је почело увођење Ан-26 у оперативну употребу у јединице Црвене армије Совјетског Савеза, а у Аерофлот 1973. год.

По подацима Федералне ваздухопловне службе (ФАС), првог маја 1998. године у Русији се у употреби налазило 276 цивилних авиона. По процени ФАС-а у 2005. године остало је свега 126 цивилних авиона Ан-26. Непознат је тачан податак колико се авиона Ан-26 налази у оружаним снагама.

Авион Ан-26 се масовно користи у ваздухопловствима 29 земаља света.

Опис[уреди]

Опис авиона[уреди]

Ан-26 је средњи транспортно-десантни авион, превасходно за тактички и оперативни војни ваздушни транспорт живе силе и војне опреме, у повољним и сложеним метеоролошким условима, дању и ноћу.

Авион Ан-26 је наследио аеродинамичку концепцију од Ан-24, слободноносећег висококррилца. Крило је у плану трапезног облика. Авион је потпуно метални, крило и репови кесонске а труп полумоноког конструкције. Механизација крила је од два центопланска закрилца и два закрилца с истовременом функцијом елерона (крилаца). Обезбеђено је управљање носном ногом, при вожњи по земљи. Погон авиона се састоји од два турбоелисна мотора Аи-24ТБ, с четворокраким елисама АБ-72Т и с помоћним турбомлазним мотором, уграђеним у правцу гондоле основног мотора.

У основној намени је обезбеђено да авион Ан-26 носи 39 војника или 30 падобранаца с личном опремом, 26 рањеника на носилима, самоходна средства АСУ-57 и СД-85, аутомобил ГАЗ-69, минобацач од 120 mm итд., што се све може избацити из ваздуха у току лета.

На труп авиона се може поставити 2-4 спољна носача подвесних терета (бомбе од по 2x1000 kg или 4x500 kg).

Репројектован је репни део трупа, с уграђеним великим отвором с рампом за утовар и истовар терета и за улазак и излазак војника и десантних падобранаца. Обезбеђено је херметично затварање отвора, тако да се у целом корисном простору трупа одржава потребан притисак ваздуха и на већим висинама лета. Искоришћена је рампа која је развијена за Ан-40 и служи као мост за улазак и излазак самоходних средстава, живе силе и транспорт терета у и из авиона.

Утоварно-истоварна рампа на авиону Ан-26.

Обезбеђен је истовар, десант људства и терета преко рампе у току лета. Омогућен је смештај терета у авион с димензијама до: ширине 2,1 m и висине 1,5 m.

Резултати испитивања, велики број сати налета и велики број реализованих задатака су потврдили успешну конструкцију утоварно-истоварне рампе, осавремењене кабине навигатора и система за избацивање њудства и терета с падобраном.

У функцији смањења отпора, на хоризонтални реп су уграђени гранични, терминезонски усмеривачи.

Због интеграције јачих мотора и повећања носивости авиона репројектом је ојачана структура крила.

На точкове стајног трапа су уграђене гуме већег профила због повећаног оптерећења при полетању, слетању и вожњи по земљи.

Авион Ан-26 се одликује с високим карактеристикама стабилности и управљивости, једноставном техником пилотирања, робусном структуром, лаком експлоатацијом и одличним прегледом и приступом товарном простору, што га сврстава у квалитетну категорију. Одличне полетно слетне карактеристике и отпоран стајни трап омогућују авиону употребу неприпремљених полетно-слетних земљаних, травнатих, глатких, пешчаних, снежних и мокрих стаза малих димензија.

У задацима помоћне намене, може се Ан-26 користити за борбено дејство бомбардовања. Имао је широку вишенаменску употребу приликом оружане интервенције Совјетског Савеза у Авганистану и у међуетничким и међуверским сукобима, у току рушења бивше Југославије.

Карактеристике[уреди]

  • Број чланова посаде 4-5
  • Погон, два турбоелисна мотора Ивченко Ал-24ВТ, снаге 2 x 2103 kW
  • Помоћни турбо-млазни мотор Ру-19-А300, потиска 1 kN
  • Количина горива 5500 kg
  • Максималан користан терет 5500 kg
  • Брзина крстарења 430 km/h
  • Потрошња горива 1000 kg/h
  • Експлатициона висина лета 7500 m
  • Дужина стазе полетања, с максималним теретом (пун горива и терета) 740 m
  • Потребна полетно-слетна стаза (на висини нивоа мора, по стандард атмосфери) је 1450 m[1][2][3]

Верзије[уреди]

  • Ан-26А - Основна верзија
  • Ан-26Б - Уведена верзија 1981. године за превоз робе у контејнерима.
  • Ан-26А-100 и Ан-26Б-100 - Модификован простор за терет, за пријем 48 путника.
  • Ан-26БРЛ - За истраживање и испитивање наслага леда у северном поларном региону.
  • Ан-26Л - Посебна намена, за калибрације уређаја.
  • Ан-26М - Медецинска верзија, за 24 пацијента (летећа амбуланта).
  • Ан-26П - Противпожарна верзија.
  • Ан-26РТР -Електронско ратовање (извиђање, ометање).
  • Ан-26СТ - Верзија за Источно немачко ваздухопловство, за специјалне намене.
  • Ан-26РР - Верзија за мерење радио-сигнала.
  • Ан-30 (1974. год.) - Верзија за аерофотоснимање, по класификацији НАТО је Clank.
  • Ан-32 (1977. год.) - Верзија авиона Ан-26 с турбо-вентилаторским мотором, повећане снаге, намењен за екстремне услове и топлу климу, по класификацији НАТО Cline.
  • Ан-32Б - Верзија с повећаном носивошћу за 500 kg.
  • Ан-32П - Противпожарна верзија.
  • Y-7Н-500 - Специјална верзија за Кинеску војску, командни авион и авион лабораторија за специјалну електронику.[1][3]

Авионски системи опреме[уреди]

Авионски системи опреме обезбеђују извршавање транспортно-десантних задатака дању и ноћу, у једноставним и сложеним метеролошким условима и при слабој видљивости. Системе сачињавају подсистеми пилотажне-навигације, радионагације, радиовезе, радиолокације, десантно-транспортна и висинска опрема, електроопрема и опрема за одлеђивање спољних површина авиона.

Пилотажно-навигацијска опрема се састоји из комплекса навигацијских уређаја и аутопилота.

Наменски оптички нишан за бомбардовање ОПБ-1П, се користи и за прецизно избацивање падобранаца и терета.

Опрему радиовезе, радионавигације и радиолокације сачињавају више кориснички увезаних уређаја: УКВ радио-станица, магнетофон, два радио-компаса, радиовисиномер, станице радио-техничких система за блиску навигацију, авионски одашиљач, станица за заштиту од електронског ометања и ренгенометар.

Десантно-транспортну опрему сачиљавају опрема за десант људи, терета, технике и превоз рањеника. Састоје се од трасе принудног отварање падобрана и механизма за вучу и померање терета, ужади итд.

У кабини, за терет, је уграђен уређај за кондиционирање с аутоматцком регулацијом температуре и притиска ваздуха у херматизованом простору.

Спољашње површине авиона су заштићене од залеђивања с наменским системом. Овај систем функционише на микроинјекторском принципу рада, са загрејаним ваздухом од авионских мотора.

Помоћна опрема се напаја с електричном енергијом, сачињавају је вентилатори за ваздух, грејачи чеоних стакала пилотске кабине, давач притиска ваздуха и пилотски сат.

Све авионске потребе електричном енергијом се обезбеђују, у лету с два стартер-генератора и три акумулаторске батерије, а за рад на земљи с помоћним турбомлазним мотором.[1]

Удеси и катастрофе[уреди]

Авион Ан-26 је масовни авион у земљама трећег света и у бившим чланицама Варшавског уговора. Реализован је велики број сати налета у веома тешким и хетерогеним условима експлоатације. У тешким условима експлоатације на простору од Северног до Јужног пола, у дијаметрално екстремним условима ниских и високих температура, у економски и технички неразвијеним земљама авион Ан.26 се показао као веома поуздан и толерантан на услове експлоатације. До 5. маја 2008. године је регистрован губитак 109 авиона Ан-26, који су трајно онеспособљени у удесима.[4] У оквиру тога је било и катастрофа с трагичним последицама по људске животе, а најтежа је у Киншанси, Република Конго, 4. октобра 2007. године. У тој катастрофи је страдало 52 особе.[5]

Корисници[уреди]

Корисници авиона Ан-2
Државе


World operators of the An-26.png


  Земље корисници авиона Ан-26.


An-26 71371 V i PVO VS, august 04, 2008.JPG
Ан-26Б српске Војске
Застава Авганистана Авганистан Застава Анголе Ангола
Застава Белорусије Белорусија Застава Бугарске Бугарска
Застава Чада Чад Flag of the Republic of the Congo Република Конго
Застава Замбије Замбија Застава Кубе Куба
Застава Чешке Републике Чешка Република Застава Етиопије Етиопија
Застава Казахстана Казахстан Застава Лаоса Лаос
Застава Либана Либан Застава Литваније Литванија
Застава Мадагаскара Мадагаскар Застава Малија Мали
Застава Монголије Монголија Застава Мозамбика Мозамбик
Застава Мађарске Мађарска Застава Никарагве Никарагва
Застава Нигера Нигер Застава Пољске Пољска
Застава Румуније Румунија Застава Русије Русија
Застава Србије Србија Застава Словачке Словачка
Застава Сирије Сирија Застава Украјине Украјина
Застава Вијетнама Вијетнам Застава Јерменије Јерменија
Polish AN-26.jpg Antonov.an-26.2409.czechaf.arp.jpg Lithuanian Air Force Antonov AN-26 (04).jpg
Ан-26 војске пољске војске.
Ан-26 чешке војске.
Ан-26 Литваније

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г „Ан-26 на сајту на Руском језику“ (на ((ru))). Aviaport.ru. 14. 12. 2010. Приступљено 30. 9. 2011.. 
  2. ^ а б ARG. „military-today“. military-today Приступљено 30. 9. 2011.. 
  3. ^ а б „Ан-26 у тексту и слици“ (на ((ru))). Rus.air.ru Приступљено 30. 9. 2011.. 
  4. ^ „Евиденција“. Aviation-safety.net Приступљено 30. 9. 2011.. 
  5. ^ „Катастрофа у Конгу“. Rambler.ru. 26. 9. 2011. Приступљено 30. 9. 2011.. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]