Антун Блажић

С Википедије, слободне енциклопедије
антун блажић
Антун Блажић
Лични подаци
Датум рођења(1916-05-28)28. мај 1916.
Место рођењаГлобочец, код Лудбрега, Аустроугарска
Датум смрти20. септембар 1943.(1943-09-20) (27 год.)
Место смртиМарушевец, код Вараждина, НД Хрватска
Професијаземљорадник
Деловање
Члан КПЈ одфебруара 1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од5. јула 1951.

Антун Блажић (Глобочец, код Лудбрега, 28. мај 1916Марушевец, код Вараждина, 20. септембар 1943) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 28. маја 1916. године у Глобочцу код Лудбрега. Пре Другог светског рата бавио се земљорадњом. Као левичар, за време Краљевине Југославије припадао је Удруженој опозицији. Нешто пре рата постао је симпатизер Комунистичке партије Југославије (КПЈ), а фебруара 1941. и њен члан.

Након окупације Југославије, био је један од организатора устанка у лудбрешком крају и на Калнику. Када је у лето 1941. године формирана прва партизанска група у његовом крају, Блажић је постао њен борац. Истакао се у нападу на посаду домобрана у месту Велико Тројство, када је група ликвидирала стражара и разоружала посаду. Учествовао је и у акцији против усташа у Мартијанцу, 1942. године учествује у уништавању Францетићеве Црне легије, а јесени исте године са два друга је напао жандармеријску станицу.

Био је помоћник политичког комесара одреда, а 1943. године постао је члан Окружног комитета Комунистичке партије Хрватске за Вараждин. Средином 1943. године, као члан ОК КПХ за Вараждин, формирао је ударне групе у Кузминцу, Хржени, Сеговини, те Великом Буковцу у лудбрешком крају. Нешто касније, са групом другова прешао је Драву и у Међимурју напао жандармеријску станицу. Затим се вратио у Загорје и у котару Вараждин се укључио у организацију партизанских група. Био је већник Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске (ЗАВНОХ).

Једног дана у септембру 1943. године, напале су га усташе у селу Марушевцу и раниле. Након што је потрошио муницију, убио се последњим метком да не би жив пао непријатељу у руке.

Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 5. јула 1951. проглашен је за народног хероја.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 65.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]