Вараждин
| Вараждин |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Жупанија | Вараждинска |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 38.746 |
| Агломерација (2011) | 47.055 |
| Положај | |
| Координате | |
| Надморска висина | 173 m |
| Остали подаци | |
| Поштански код | 42000 |
| Позивни број | 042 |
| Регистарска ознака | VŽ |
| Веб-страна | www.varazdin.hr |
Вараждин је град у Хрватској и административно средиште Вараждинске жупаније. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 47.055 становника, а у самом насељу је живело 38.746 становника.[1] Налази се уз обале реке Драве.
Садржај |
Историја[уреди]
Према археолошким налазима, подручје града било је насељено још у римско доба, о чему су до скора сведочила и имена двају улица - Виа Милитум и Виа Петовиа (данашње улице Браће Радић и Оптујска). Први пут се спомиње давне 1181. године у предмету свађе око неких имања. Краљ Бела IV доделио му је повељу слободног и краљевског града 1209. године. Од 1756. до 1776. године био је седиште генералата и главни град Хрватске. У великом пожару 1776. године град је изгорео скоро до темеља.
Становништво[уреди]
Град Вараждин[уреди]
Број становника по пописима[уреди]
| Националност[2] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 49.075 | 48.834 | 45.844 | 39.383 | 31.243 | 23.743 | 21.602 | 17.112 | 17.441 | 16.925 | 14.931 | 13.021 | 12.116 | 12.188 | 11.560 |
- напомене:
Настао из старе општине Вараждин. У 1910. и 1921. садржи део података за општину Горњи Кнегинец.
Вараждин (насељено место)[уреди]
Број становника по пописима[уреди]
| Националност[2] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 41.434 | 41.846 | 39.545 | 34.312 | 26.460 | 19.341 | 17.314 | 13.467 | 14.123 | 13.844 | 12.130 | 10.410 | 9.789 | 10.014 | 9.699 |
- напомене:
У 1981. смањено издвајањем насеља Храшћица (до 1971. тај део био је ненасељен). У 1991. смањено издвајањем ненасељених делова подручја насеља који су припојени насељима Гојанец, Недељанец (општина Видовец), Нова Вес Петријанечка (општина Петријанец), Свибовец Подравски (општина Срачинец), Срачинец (општина Срачинец), Трновец (општина Трновец Бартоловечки) и Царговец (општина Видовец) те повећано припајањем делова подручја насеља Гојанец, Јалковец, Кућан Мароф и Чрнец Бишкупечки који су до 1981. били ненасељени. Садржи податке за насеља Ново Село на Драви (град Чаковец, Међимурска жупанија) у 1910. и Шандоровец (град Чаковец, Међимурска жупанија) од 1890. до 1921. те за насеље Вараждин Брег (општина Горњи Кнегинец) у 1910. и 1921. Од 1857. до 1948. садржи податке за бивше насеље Бишкупец које је у том раздобљу било одвојено исказано.
Попис 1991.[уреди]
На попису становништва 1991. године, насељено место Вараждин је имало 41.846 становника, следећег националног састава:
| Попис 1991. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати | 38,545 | 92,11% | ||
| Срби | 980 | 2,34% | ||
| Југословени | 637 | 1,52% | ||
| Словенци | 292 | 0,69% | ||
| Албанци | 134 | 0,32% | ||
| Муслимани | 109 | 0,26% | ||
| Црногорци | 75 | 0,17% | ||
| Македонци | 56 | 0,13% | ||
| Мађари | 33 | 0,07% | ||
| Бугари | 14 | 0,03% | ||
| Чеси | 11 | 0,02% | ||
| Немци | 9 | 0,02% | ||
| Роми | 9 | 0,02% | ||
| Руси | 9 | 0,02% | ||
| Украјинци | 9 | 0,02% | ||
| Италијани | 8 | 0,01% | ||
| Турци | 8 | 0,01% | ||
| Словаци | 7 | 0,01% | ||
| Аустријанци | 2 | 0,00% | ||
| Грци | 2 | 0,00% | ||
| Јевреји | 2 | 0,00% | ||
| Пољаци | 2 | 0,00% | ||
| Румуни | 2 | 0,00% | ||
| Русини | 2 | 0,00% | ||
| остали | 10 | 0,02% | ||
| неопредељени | 505 | 1,20% | ||
| регион. опр. | 38 | 0,09% | ||
| непознато | 336 | 0,80% | ||
| укупно: 41.846 | ||||
Администрација и политика[уреди]
Вараждин је административно средиште Вараждинске жупаније.
Економија[уреди]
Вараждин је индустријско средиште региона (Виндија, Вартекс, МИВ, Мундус), препуно великих трговачких центара.
Култура[уреди]
Од познатих културних догађања, у Вараждину се одржавају Вараждинске барокне вечери те Шпанцир фест.
Образовање[уреди]
Осим шест основних школа, на подручју града постоји неколико средњих школа, факултета, више школе, и врло позната музичка школа.
Средње школе[уреди]
- Гимназија Вараждин
- Рударска и хемијска школа
- Електромашинска школа Вараждин
- Средња медицинска школа
- Машинска и саобраћајна школа
- Техничка школа
- Привредна школа
Више школе[уреди]
- Виша текстилна
- Виша геотехничка
- Висока електротехничка школа
- Виша саобраћајна школа
Факултети[уреди]
Знаменитости[уреди]
Барокни центар и стара тврђава су туристичке атракције.
Референце[уреди]
- ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.“. Државни завод за статистику Републике Хрватске Приступљено 28. 8. 2012.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Извор[уреди]
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Спољашње везе[уреди]
|
|||||
|
|||||||||||||