Атлас (планине)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сателитска слика Африке са означеним Атласким планинама
Планине Марока

Планине Атлас или Атласке горе (арап. جبال أطلس) су планински ланац у северозападној Африци, који се простире дужином од 2300 километара кроз Мароко, Алжир и Тунис. Највиши врх Атласа је Тубкал са 4165 метара, који се налази у јужном Мароку. Планине Атласа граде климатску разделницу између подручја влажне климе северозапада Африке и екстремно сушне пустиње Сахара.

Подела[уреди]

Планинска област Атласа дели се на следеће планинске ланце:

  • Мали Атлас планине уз медитеранску обалу Алжира, максималне висине 2308 метара
  • Риф планине на северној обали Марока уз Средоземно море, максималне висине 2456 метара
  • Средњи Атлас у централном Мароку, висине до 3737 метара
  • Високи Атлас на југу централног Марока, висина до 4165 метара
  • Сахарски Атлас на северу Алжира, јужно од Малог Атласа, до 2008 метара висине
  • Антиатлас на југозападу Марока, висине до 2531 метра
  • Вулкански Џебел Сархро у центру јужног Марока, висине до 3304 метра

У Тунису се простиру само ниже падине Малог и Сахарског Атласа.

Топографска и политичка карта подручја Атласа

Опасност од земљотреса[уреди]

Тектонска граница

Планине Атласа представљају тектонску границу између евроазијске плоче на северу и афричке плоче на југу. Када се ове плоче помере, долази до земљотреса. Град у средишту Атласа, Блида (265.000 становника 2005) била је у 19. веку два пута до темеља уништена земљотресима. Земљотрес јачине 7,3 по Рихтеровој скали који је 1980. погодио алжирски град Ех Шелиф изазвао је 5000 жртава.

Рудно богатство[уреди]

Планине Атласа богате су рудама: гвожђа, олова, бакра, камене соли, фосфатима, мермером, и нешто мање сребром, каменим угљем и земним гасом. По овоме, Атлас чини изузетак међу планинама северне Африке, јер планине Сахаре и Етиопије не садрже рудна богатства. Једино на југу континента наилазимо на слична рудом богата горја.

Становништво[уреди]

Кровови Маракеша са Атласким горјем у позадини

Сви велики градови Алжира налазе се у северном делу земље, дакле у региону планина Атлас, јер у јужном делу земље (Сахара) владају услови неповољни за развој људских насеља. Ситуација је слична у Тунису и Мароку. Највећа густина насељености влада у подручјима уз обалу Средоземног мора. Неки велики градови, попут Маракеша (850.000 становника), леже у подножју Атласа. Алжирски градови Константин (650 метара надморске висине, 500.000 становника) и Ел Ђелфа (преко 1.100 метара н. в, 235.000 становниика) су једини већи градови који се налазе на овим планинама.

Многа насеља се јављају тамо где се појаве привремени водотоци (вади).

Историја и мит[уреди]

Хомер и Херодот, антички грчки писац и историчар, видели су у Атласу западну границу тада познатог света.

Арапски географи из времена експанзије ислама сматрали су да је Атлас својеврсно острво између мора и пустиње. И за њих је Атлас био крајња тачка на западу познатог света, док су му на истоку приписивали и нека подручја која се данас не сматрају делом овог планинског ланца.

Види још: Атлас (митологија)

Спољашње везе[уреди]



Координате: 31° 3' 42" сгш, 7° 54' 57" згд