Атлетика на Летњим олимпијским играма 1900 — скок удаљ за мушкарце

Из Википедије, слободне енциклопедије
Olympic flag.svg
Olympic pictogram Athletics.png

Такмичење у скоку удаљ било је на програму атлетских дисциплина на Олимпијских игара 1900. у Паризу.

Квалификације су одржане 14. јула, а финале 15. јула, уз учешће дванаест такмичара из шест земаља. У финале се пласирало 5 првопласираних у квалификацијама.

Садржај

[уреди] Земље учеснице

[уреди] Рекорди пре почетка такмичења

Најбољи резултат на свету 7,50 * Мајер Принстајн US flag 45 stars.svg Филаделфија, САД 28. април 1900.
Олимпијски рекорд 6,35 Елери Кларк US flag 45 stars.svg Атина Грчка 7. април, 1896.
  • = незванично

[уреди] Победници

Злато: Сребро: Бронза:
Алвин Крензлајн US flag 45 stars.svg САД Мајер Принстајн US flag 45 stars.svg САД Патрик Лихи Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство

[уреди] Нови рекорди после завршетка такмичења

Олимпијски рекорд 7,185 Алвин Крензлајн US flag 45 stars.svg САД Париз, Француска 15. јул 1900.

[уреди] Резултати

[уреди] Квалификације

Свих дванаест стакача удаљ су се такмичили 14. јула у квалификацијама, а у финале се пласирало пет најбољих. У квалификацијама је оборен и важећи олимпијски рекорд.

Место Атлетичар Резултат
1 Мајер Принстајн US flag 45 stars.svg САД 7.175 м (ОР)
2 Алвин Крензлајн US flag 45 stars.svg САД 6,930 м
3 Алберт Деланоа Flag of France.svg Француска 6,755 м
4 Вилијам Ремингтон US flag 45 stars.svg САД 6,725 м
5 Патрик Лихи Велика Британија Уједињено Краљевство 6,710 м
6 Џон Маклејн US flag 45 stars.svg САД 6,655 м
7 Тадијус Маклејн US flag 45 stars.svg САД 6,435 м
8 Валдемар Штефен Flag of the German Empire.svg Немачко царство 6,300 м
9 Ерне Шуберт Flag of Hungary (1867-1918).svg Мађарска 6,050 м
10 Ђула Штраус Flag of Hungary (1867-1918).svg Мађарска 6,010 м
11 Торе Блом Swedish norwegian union flag.svg Шведска 5,770 м
12 Ерик Леминг Swedish norwegian union flag.svg Шведска 5,500 м

[уреди] Финале

Финале је одржано 15. јула у којем су се такмичила петорица првопласираних из квалификација. Принстајн је поштовао договор између Кренцлајна и њега да се не такмиче у недељу и није се такмичио у финалу у недељу 15. јула. Кренцлајн, се такмичио и постигао резултат бољи од Принстејновог олимпијског рекорда у квалификацијама првог дана и освојио злато. Принстајну је признат резултат из квалификација и заузео је друго место. Деланоа није скакао као првог дана и пао је на пето место.

Место Атлетичар Резултат Квалификације
1 Алвин Крензлајн US flag 45 stars.svg САД 7.185 м (ОР) 6,930 м
2 Мајер Принстајн US flag 45 stars.svg САД НУ 7,175 м
3 Патрик Лихи Велика Британија Уједињено Краљевство 6.950 м 6,710 м
4 Вилијам Ремингтон US flag 45 stars.svg САД 6,825 м 6.725 м
5 Албер Деланоа Flag of France.svg Француска непознато 6,755 м

НУ = није учествовао

[уреди] Биланс медаља

Држава Злато Сребро Бронза Укупно
1 US flag 45 stars.svg САД 1 1 0 2
1 Велика Британија Велика Британија Уједињено Краљевство 0 0 1 1
Укупно (2) 3 0 0 3

[уреди] Занимљивисти

Игре у Паризу обележили су бројни протести америчких спортиста, којима из верских разлога, није одговарало што се такмичења одржавају у недељу. У историји олимпизма остао је, тим поводом, забележен сукоб америчких атлетичара Алвина Крензлајна и Мајера Принстајна, који су се након освајања прва два места у квалификацијама скока удаљ, договорили да не наступе у финалу, зато што је било заказано за недељу.

Крезцлајн је, међутим, прекршио договор, изашао на скакалиште и за један сантиметар надмашио Принстајнов резултат из квалификација и освојио златну медаљу. Љут зато што је Крензлајн прекршио договор Принстајн је на церемонији доделе медаља напао свог ривала и ударио га шаком у главу.

[уреди] Спољашње везе

Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици