18. март
Из Википедије, слободне енциклопедије
18. март (18.03) је 77. дан у години по грегоријанском календару (78. у преступној години). До краја године има још 288 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 18. март
- 1229. — Римско-немачки цар Фридрих II крунисао се за краља Јерусалима, током Шестог крсташког рата.
- 1241. — Монголи разорили Краков.
- 1314. — Жак де Моле, 23. и последњи велики мајстор Темпларског реда спаљен на ломачи.
- 1848. — У Милану избила побуна против Аустрије. Аустријски фелдмаршал Јохан Јозеф Радецки морао да повуче трупе из града.
- 1850. — Кнез Александар Карађорђевић одобрио Пројекат устројења артиљеријске школе. Реорганизацијом артиљеријске школе 1880. године створена је Војна академија са Нижом и Вишом школом. До Другог светског рата тај датум је обележаван као празник војних школа. Данас је 18. март Дан Војне академије.
- 1871. — У Паризу, радници почели прву пролетерску револуцију, познату као Париска комуна, чији је непосредан повод био француско-пруски рат. Наоружани радници, "комунари", створили Националну гарду, Централни комитет као врховно тело, расписали изборе и прогласили комуну. Побуна угушена крајем маја.
- 1919. — Основан фудбалски клуб ФК Валенсија.
- 1921. — Бољшевици војном интервенцијом окончали побуну морнара у Кронштату, главној бази руске Балтичке флоте. Кронштатски морнари и лучки радници, који су 1917. снажно подржали Октобарску револуцију, побунили се крајем фебруара 1921. против бољшевичке власти захтевајући економске реформе.
- 1922. — Британске колонијалне власти осудиле Махатму Гандија, вођу индијског покрета за независност, на шест година затвора због кампање грађанске непослушности.
- 1948. — Совјетска влада опозвала војне стручњаке из Југославије, наредног дана и цивилне, што је био први јавни знак разилажења југословенског комунистичког лидера Јосипа Броза Тита и совјетског Јосифа Стаљина.
- 1962. — Потписан Евијански мировни споразум којим је окончан осмогодишњи рат за независност Алжира од француске колонијалне власти.
- 1965. — Током лета васионског брода "Васход 2" совјетски космонаут Алексеј Леонов изашао из летелице и постао први човек који је "прошетао" свемиром.
- 1967. — Брод "Тори кањон" испустио 80.000 тона нафте близу обале Велике Британије.
- 1970. — Генерал Лон Нол извео државни удар у Камбоџи док је шеф државе, принц Нородом Сиханук, био у посети Москви.
- 1993. — Српске снаге су у босанском рату блокирале хуманитарне конвоје Уједињених нација за Сребреницу и извршиле један од најтежих артиљеријских напада на опкољено Сарајево.
- 1994. — Босна и Херцеговина и Хрватска у Вашингтону, у присуству председника САД Била Клинтона, потписале споразум о муслиманско-хрватској федерацији у БиХ, која је касније, Дејтонским споразумом, постала један од два ентитета у бившој југословенској републици БиХ.
- 1999. — Косовски Албанци потписали, на преговорима у Рамбујеу код Париза, мировни споразум. Српска делегација одбила војни део споразума. Шест дана касније снаге НАТО почеле ваздушне операције против Југославије.
- 2000. — У поплавама у Мозамбику живот изгубило 700 људи, око два милиона остало без домова.
- 2003. — Скупштина Србије, после убиства Зорана Ђинђића, за новог премијера Србије изабрала тадашњег функционера Демократске странке, Зоран Живковић.
- 2004. — Хашки трибунал осудио пензионисаног адмирала Југословенске народне армије Миодрага Јокића на седам година затвора због гранатирања Дубровника у децембру 1991.
- 2006. — У Пожаревцу сахрањен Слободан Милошевић.
Рођења [уреди]
- 1780. — Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка, обновитељ државности Србије. Српски кнез. (†1860).
- 1842. — Стефан Маларме, француски песник. (†1898).
- 1844. — Николај Римски-Корсаков је био руски композитор
- 1874. — Николај Александрович Берђајев, руски филозоф († 1948).
- 1963. — Ванеса Лин Вилијамс, афроамеричка певачица и глумица.
- 1983. — Стефани Коен-Алоро, бивша француска тенисерка.
Смрти [уреди]
- 1584. — Иван IV Грозни, руски цар. (*1533).
- 1768. — Лоренс Стерн, енглески књижевник ирског порекла.
- 1913. — Ђорђе I, грчки краљ данског порекла.
- 1956. — Николај Велимировић, владика охридски и жички. (*1880).
- 1965. — Фарук I, бивши египатски краљ.
- 1980. — Ерих Фром, немачки филозоф.
- 1983. — Умберто II, бивши италијански краљ.
- 2000. — Јелена Шантић, примабалерина, теоретичар балета и борац за мир
- 2008. — Живојин Жика Миленковић, српски глумац (*1927).
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
