Гупта царство
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Гупта царство је било једно од највећих политичких и војних царстава античке Индије. Династија Гупта је владала од 240. до 550. већином северне Индије, делом Пакистана и Бангладешом. Време Гупта царства сматра се индијским "златним раздобљем" у науци, математици, астрономији, религији и филозофији. У Индији је тада измишљен декадни систем укључујући концепт нуле. У време свога највећег успона, Гупта царство је било модел класичне цивилизације заједно са династијом Хан, Танх и античким Римом. Бели Хуни или Хефталити су допринели пропасти царства.
Садржај |
Успон Гупти [уреди]
Најприхватљивија теорија о Гуптама је да је њихово порекло из Бенгала. Почетком 4. века Гупте су владале малим хинду краљевством у Магади у данашњем Утар Прадешу. Гупте су владале Индијом северно од Виндија планина у 4. и 5. веку. Иако нису имали тако огромно царство, какво је било Маурја царство, раздобље Гупти је оставило дубоки културни траг не само на индијском потконтиненту, него и код суседних азијских култура. Владари Гупти су били велики освајачи и добри администратори. Књижевност на санскриту досегло је врхунац током Гупта раздобља. И будистичка књижевност се почиње појављивати на санскриту. Из тога периода је већина Аџанта пећина. Књиге из медицине, ветерине, математике, астрономије и астрофизике су биле писане у томе периоду. Прекоморска трговина је цветала, хиндуистичка и будистичка митологија и архитектура се раширила заједно са религијом на Бурму, Камбоџу, Тајланд, Индонезију и друге земље.
То раздобље се сматра златним раздобљем индијске културе. Зидно сликарство Аџанта пећина на централном Декану сматрају се најснажнијим изразом индијске уметности. Слике у пећинама представљају различите животе Буде, али представљају и најбољи извор информација о свакодневном животу у Индији у то време.
Гупте су успоставиле снажну централну власт са одређеним степеном локалне контроле. У складу са хиндуистичким веровањима друштво је било изразито класно, засновано на систему каста. Гупта царство је почело пропадати због лоших владара и серије инвазија. Инвазија Белих Хуна је допринела пропасти царства. Међутим многа интелектуална и културна достигнућа сачувана су и прослеђена другим културама.
Главни Гупта владари [уреди]
Чандрагупта [уреди]
Гатокача (око 280—319) је имао сина Чандрагупту (не сме се помешати са Чандрагуптом Маурјом, оснивачем Маурја царства). Чандрагупта је женидбом као мираз добио краљевство Магаду. Главни град Магаде је био Паталипутра(данашња Патна). Чандрагупта је раширио царство до 320. од реке Ганг до Прајаге (данашњег Алахабада).
Самудрагупта [уреди]
Самудрагупта је од 335. до 380. проширио Гупта царство освојивши око 20 краљевина. Царство Гупта је тада било од Хималаја до реке Нармада и од Брахмапутре до Јамуне. Није био само освајач, него и мецена за уметност и књижевност. Био је хиндуиста, а највише је веровао у хиндуско божанство Вишну. Био је толерантан и према другим религијама, па је дозволио будистичком краљу Шри Ланке да сагради манастир у Бод Гаји. Наслеђује га син Рамагупта, који је био заробљен од Кшатрапаса, па га наслеђује Рамагуптин брат Чандрагупта II.
Чандрагупта II [уреди]
Чандрагупта II је владао је до 413. године. Удајом ћерке за краља Вакатака на Декану добио је моћног савезника. Чандрагупта II је ширио краљевство на западу побеђујући неколико противника. Његово краљевство се простирало од једне до друге обале. Раздобље његове власти карактерише значајна хинду уметност, књижевност, култура и наука. Гупте су подржавале и будистичку културу.
Скандагупта [уреди]
Скандагупта се сматра последњим од великих владара. Био је суочен са инвазијом Белих Хуна познатих као Хефталити. Успешно је одбио напад Хуна 455. године. Међутим трошкови рата су исцрпли царство и допринели су његовом пропадању.
Војна организација [уреди]
Гупте су се највише ослањале на стрелце пешадинце. Дугачка бамбусова стрела би носила металну главу. Индијска дуга стрела је била моћно оружје великог досега и продорности. Била је ефикасно средство против коњаника са стрелама. Гвоздена стрела је могла пробијати и дебљи оклоп. Стрелце би обично штитила пешадија са штитовима и копљима. Гупте су такође имале знање о опсадним справама, катапултима и другим софистицираним ратним оружјима. Гупте су располагале и морнарицом.
Инвазија Хуна и крај царства [уреди]
Хунски краљ Торамана се пробио кроз одбрамбени појас Гупта царства на северозападу током 480их година. Хуни су успели да прегазе добар део Гупта царства до 500. године. Царство се распало под нападима Хуна. Хунски вођа Торамана и његов наследник Михиракул освојили су неколико провинција царства, укључујући Малву, Гуџарат и Танесар. Иако се смањила моћ Гупти, успевали су да се опиру Хунима. Уз помоћ независних краљевстава истерали су Хуне из већине северне Индије до 530их година. Задњи владар из династије Гупта владао је од 540. до 550. године.
Спољашње везе [уреди]
