Списак језика по броју говорника

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тренутна распрострањеност највећих породица људских језика

Следеће табеле представљају списак језика по броју говорника, процењен на различите начине, од стране различитих извора, у различито време.

Пошто је дефиниција језика донекле дискутабилна, неки узајамно разумљиви идиоми са различитим националним стандардима, или различитом самоидентификацијом су наведени заједно (нпр. Индонезијски и Малајски; Хрватски, Бошњачки и Српски итд.)

Nationalencyklopedin[уреди]

Следећи списак садржи 100 језика са највећим бројем говорника 2007. године. Националенциклопедин се сматра најутицајнијом енциклопедијом на шведском језику.[1]


Пошто се пописне методе значајно разликују у различитим државама и неке државе у својим пописима не наводе језик, сваки списак језика по броку изворних говорника или укупном броју говорника је базиран на претпоставкама.

Ethnologue[уреди]

У следећем списку наведени су језици по броју говорника, како су процењени од стране сајта Етнологуе.[2]

Тај сајт садржи податке о 1300 језика са 100 или више хиљада говорника, 750 са 300 или више хиљада, око 400 са милион и више говорника, 200 са најмање 3 милиона, 80 са око 10 милиона и 40 са 30 или више милиона. Бројке су у већини случајева пропраћене датумима прикупљања; за неке језике стари датум прикупљања може значити да је тренутни број говорника значајно другачији од наведеног.

Више од 100 милиона изворних говорника[уреди]

Језик Породица Изворних говорника Друге претпоставке Ранк
Кинески Мандарински Сино-тибетанска 858 милиона (2000.) Све варијанте: 1,2 милијарде 1
Шпански Индоевропска, Романска 406 милиона (1995-2011) 420 мил. изворних, 500 милиона укупно 2
Енглески Индоевропска, Германска 355 милиона (2003-2011) 375 мил. Л1, 375 мил. Л2 и око 750 мил. као страни језик 3
Хинди Индоевропска, Индоријевска 260 милиона (2001) 490 милиона (Хинди и Урду заједно) 4
Арапски Афроазијска, Семитска 206 милиона 280 милиона 5
Португалски Индоевропска, Романска 202 милиона (1998-2005) 220 милиона (240 укупно) 6
Бенгалски Индоевропска, Индоаријевска 193 мил. 250 мил. укупно 7
Руски Индоевропска, Словенска 162 милиона (2010.) 272 укупно 8
Јапански Јапанска (језички изолат) 122 милиона 123 милиона укупно 9

Од 50 до 100 милиона изворних говорника[уреди]

Језик Породица Изворни говорници Укупно Друге претпоставке
Јавански Аустронезијска, Малајско-полинезијска 84,3 милиона / 85 мил.
Немачки Индоевропска, Германска 83,8 милиона (стандардни, 1990.) 111,8 милион 99 милиона изворних, 5-20 мил. широм света
Лахнда Индоевропска, Индоаријевска 82,7 милиона (1998-2000) / /
Корејски језички изолат 78,1 мил. (2013.) / 82.1 мил.
Ву (Шангајски дијалект) Сино-тибетанска 77,2 милиона (1984.) / 90 мил. (Шангајски није разумљив неким говорницима других Ву језика)
Телугу Дравидска 74,0 милиона (2001) 79 милиона 84,6 милиона (цензус из 2011.)
Марати Индоевропска, Индоаријевска 71,8 милиона (2001.) / 72 милиона (цензус из 2001.)
Тамилски Дравидска 68,8 милиона (2001) 76,8 мил. /
Француски Индоевропска, Романска 68,5 милиона (1987-2011) 118,5 мил. 128 мил. (65 мил. изворних + 72 мил. билингуалних), више од 200 мил. Л2
Вијетнамски Аустроазијска, Вијет-муонг 67,8 мил. / /
Урду Индоевропска, Индоаријевска 63,4 мил. (1998.) / /
Јуе (Кантонски) Сино-тибетанска 62,2 мил. / 70 мил.
Малајски Аустронезијска, Малајско-Полинезијска 59,4 мил. / /
Персијски (Персијки) Индоевропска, Иранска 56,6 мил. / /
Турски Турска, Огузка 50,7 мил. / /
Италијански Индоевропска, Романска / 61,1 мил. Бројка укључује говорнике италијанских дијалеката који не говоре стандардни италијански као матерњи, а који чино око пола укупног броја становника Италије

Од 30 до 50 милиона изворних говорника[уреди]

Језик Породица Број изворних говорника Укупно Остале претпоставке
Мин нан (Тајвански, Хокиен) Синотибетанска 46,8 мил. (1988-2001) /
Гуџарати Индоевропска, Индоаријевска 46,6 мил. /
Боџпури Индоевропска, Индоаријевска 39,8 мил. (потцењен, многи говорници се убрајају под Хинди) /
Пољски Индоевропска, Словенска 39 мил. (1986) /
Канада Дравидска 37,3 мил. 46,7 мил.
Украјински Индоевропска, Словенска 36 мил. /
Шијанг (Хунански) Синотибетанска 36 мил. /
Сундски Аустронезијска, Малајско-полинезијска 34 мил. /
Малајалам Дравидска 34 мил. /
Маитхили Индоевропска, Индоаријевска 32,8 мил. /
Орија Индоевропска, Индоаријевска 32,1 мил. /
Бурмански Синотибетанска, Тибетско-бурманска 32 мил. 42 мил. 50-56 мил. укупно, укључујући 18 до 23 мил. Л2 говорника (Језичка комисија Мјанмара)
Хака Синотибетанска 30,1 мил. /

Од 10 до 30 милиона изворних говорника[уреди]

Језик Породица Број изворних говорника (у милионима) Укупно говорника (у милионима) Остале претпоставке
Источни Пенџабски Индоевропска, Индоаријевска 29.5 (2001)
Пашто Индоевропска, Иранска 26,9 (1993-2008.)
Таи Таи-Кадаи, Таи 26 (2000.) 60 (2001.) Постоје различите дефиниције око тога који дијалекти тј. језици чине Таи
Хауса Афроазијска, Чадска 25 (1991.) 40
Тагалог (Филипино) Аустронезијска, Малајско-полинезијска 24 (2000. (као Тагалог)), 25 (2007. (као Филипино)) До 85% становништва Филипина има знање Тагалога/Филипина
Румунски Индоевропска, Романска 23 (2002.) Латинска унија наводи 28 милиона говорника, од којих су 24 изворни
Холандски Индоевропска, Германска 22 (2007.) (+10 мил. Африканс)
Ган Сино-тибетанска 21 (1984.)
Синди Индоевропска, Индоаријевска 21 (2001.) Значајан број Л2 говорника
Узбечки Турска, Ујгурска 20 (1995.)
Азерски Турска, Огузка 20 (2001-2006.) 28 Подаци о говорницима у Ирану су су веома несигурни. ЦИА: 26 мил. изворних (2010.)
Раџастани Индоевропска, Индоаријевска 20 (2000-2003.)
Лао-Исан Таи-Кадаи, Таи 19 (1983-1991.) 20
Јоруба Нигер-конгоанска, Волта-нигерска 19 (1993.) 21
Игбо Нигер-конгоанска, Волта-нигерска 18 (1999.) 18-25 мил.
Северни Берберски Афроазијска, Берберска 15-22
Амхарски Афроазијска, Семитска 17,5 (1994.) 22 Значајан број Л2 говорника
Оромо Афроазијска, Кушитска 17 (1994.) 30 милиона људи са Оромо етничким пореклом, Значајан број Л2 говорника.
Чатисгари Индоевропска, Индоаријевска 17,5 (2002.) Често се убраја у Хинди
Асамски Индоевропска, Индоаријевска 16,8 (2000.) Доста Л2 говорника
Курдски Индоевропска, Иранска 16 (1980-2004.)
Српскохрватски (Српско-Хрватско-Бошњачки) Индоевропска, Словенска 16 Понекад се поред три наведена додаје и црногорски.
Синхалски Индоевропска, Индоаријевска 16 (2007.) 18
Себуано Аустронезијска, Малајско-полинезијска 15,8 (2000.) Значајан број Л2 говорника
Рангпури Индоевропска, Индоаријевска око 15 (2007.)
Малагаси Аустронезијска, Малајско-полинезијска 15 (2006.) 22
Кмерски Аустроазијска, Мон-кмерска 15 (2006.) 16
Сото-Тсвана Нигер-конгоанска, Банту 15 (2006.)
Непалски Индоевропска, Индоаријевска 14 (2001.) Већина становника Непала (око 32 мил.) зна Непалски.
Руанда-Рунди Нигер-конгоанска, Банту 14 (1986-1998.) Укупан број говорника је вероватно близу 23 милиона
Сомалски Афроазијска, Кушитска 14 (2006.)
Мадурски Аустронезијска, Малајско-полинезијска 14 (2000.)
Харјанви Индоевропска, Индоаријевска 13 (1992.) Често се убраја под Хинди
Фулани Нигер-конгоанска, Сенегамбијска 13 (1991-2007.) Значајан број Л2 говорника
Баварски Индоевропска, Германска 13 (2005.)
Магахи Индоевропска, Индоаријевска 13 (2002.) Често се убраја под Хинди
Грчки Индоевропска, Грчка 13 (2002.)
Читагонијски Индоевропска, Индоаријевска 13 (2006.) Понекад се матра дијалектом бенгалског, али нису узајамн разумљиви
Декански Индоевропска, Индоаријевска 12,8 (2000.)
Мађарски Уралска, Угрофинска 12,5 (2001.)
Шона Нигер-конгоанска, Банту 10,8 (2000.) 11,6
Мин Беи Сино-тибетанска 10,3 (1984.)
Зулу Нигер-конгоанска, Банту 10,3 (2006.)
Силхети Индоевропска, Индоаријевска 10

До 10 милиона изворних говорника[уреди]

Језик Породица Број изворних говорника (у милионима) Укупан број говорника (у милионима) Друге претпоставке
Чешки Индоевропска, Словенска 9,5 15 мил. (Чешки-словачки)
Кануаји Индоевропска, Иноаријевска 9,5 (2001.) Обично се убраја под Хинди
Бугарски Индоевропска, Словенска 9,1 (1986.)
Мин Донг (Фуџоу) Сино-тибетанска 8,6 (2000.)
Ујгурски Турска, Ујгурска 8,9 (2000.)
Чева (Нјања) Нигер-конгоански, Банту 8,7 (2001.)
Белоруски Индоевропска, Словенска 8,6 (2001.)
Казашки Турска, Ујгурска 8,3 (1979.) 10 милиона у Казахстану (Попис из 2009.)
Шведски Индоевропска, Германска 8,3 (1998.)
Акан (Тви, Фанте) Нигер-конгоанска, Ква 8,3 9,3 10 милиона изворних (око 20 мил. укупно)
Макува (Ломве) Нигер-конгоанска, Банту 8,0 (2006.)
Багхели Индоевропска, Индоаријевска 7,9 (2004.) Обично се убраја под Хинди
Ксоса Нигер-конгоански, Банту 7,8 (2006.)
Хаићански креолски Креол француског 7,7 (2001.)
Конкани Индоевропска, Индоаријевска око 7,6 (2001.)
Албански Индоевропска, Албанска 7,5 (1989-2007.)
Гикују Нигер-конгоански, Банту 7,9
Африканс Индоевропска, Германска 7,1 (2011.) 15,2 Види: Холандски
Илокано Аустронезијски, Малајско-полинезијски 7,0 (2000.) Значајан број Л2 говорника
Балочи Иноевропска, Иранска 7,0 (1998.)
Јужни Кечуа Кечуански 6,9 (1987-2002.)
Батак Аустронезијски, Малајско-полинезијски 6,85 (1991-2000.)
Туркменски Турска, Огузка 6,6 (1995-1997.)
Моси-Дагомба Нигер-конгоанска, Гур 6,4 (1991-2003.) Не уклјучујући Фрафра
Јерменски Индоевропска, Јерменска 6,4 (2001.)
Сукума-Њамвези Нигер-конгоанска, Банту 6,4 (2006.)
Тсилуба (Луба-Касаи) Нигер-конгоанска, Банту 6,3 (1991.) 7,0
Сантали Аустроазијска, Мунда 6,2 (1997.)
Конго Нигер-конгоанска, Банту око 6 (2007.) око 11 Бројке су приближне
Хилигајнон Аустронезијска, Малајско-полинезијска 5,8 (2000.) Значајан број Л2 говорника
Тигриња Афро-азијска 5,8 6,0
Монголски Монголска 5,7 (1982-1995.) Мањи број Л2 говорника
Наполитански Индоевропска, Романска 5,7 (1976.)
Бхили (Вагди) Индоевропска, Индо-аријанска 5,6 (1998-2007.)
Дански Индоевропска, Германска 5,6 (2007.)
Минангкабау Аустронезијска 5,5 (2007.)
Кашмирски Индоевропска, Индо-аријанска 5,6 подаци су наводно из периода после 2000.
Татарски Турска, Кипчак 5,5 (2010.)
Хебрејски Афро-азијска, Семитска 5,3 (1998.) Бројка представља изворне говорнике. Значејна Л2 употреба
Фински Уралска, Финска 5,0 (1993.)
Словачки Индоевропска, Словенска 5,0 (2001.) Видети и: Чешки

Референце[уреди]

  1. ^ Nationalencyklopedin "Världens 100 största språk 2007" The World's 100 Largest Languages in 2007. In parentheses are the 2010 estimates for the top languages.
  2. ^ „Ethnologue“. SIL Haley.