Букурештански мир 1812.
Из Википедије, слободне енциклопедије
Букурештански мир 1812. је назив за споразум, закључен 28. маја 1812. којим је завршен Руско-турски рат 1806—12, који је имао велики утицај на положај устаничке Србије. Мир је склопљан после Кутузовљевих војних успеха, пред директном претњом Наполеонове инвазије Русије.
Да би скратила преговоре Русија је ограничила своје захтеве према Турској. То је утицало на све услове, а нарочито на одредбе које говоре о Србији (чл.VIII). Предвиђена је општа амнестија, враћање градова Туркој с правом да у њима држи гарнизоне с артиљаријом и другом опремом, док се утврђења подигнута у време устанка морају порушити уколико нису потребна Турској. Требало је да се Порта договори с народом о његовом обезбеђењу од угњетавања од турских гарнизона. Порта је обећала Србима иста права која имају њени поданици на острвима Архипелага и другде, а да им „испољавајући великодушност“, даје унутрашњу управу и повластицу да сами прикупљају данак, с тим да се о свему овом Порта договара са српским народом.
Преко опунемоћеног делегата Карађорђе је поручио да је склопљени мир веома опасан за српски народ, а нарочито тачка која тражи предају градова и топова. Он је покушавао да поведе преговоре а Турцима да би добио у времену. Ни преговори које је српска делегација покушала да води с Портом нису дали резултате. Ослобођена рата с Русијом, Турска подузима рат против Србије.
Остали чланови уговора (16 чланова и додтак од два тајна члана) регулишу руско-турске односе, амнестију за учеснике у рату, разграничење, слободну пловидбу Дунавом, потврђују раније уговоре и конвенције, повластице за руске трговце и сл. У дипломатској историји Русије одредбе Букурештанског мира оцењују се као веома повољне.
[уреди] Литература
- Д. Матић, Јавно право Књажевине Србије, Београд 1851;
- С Жугарев, Рускаја политика в восточном вопросе, Москва 1896;
- М Вукићевић, Односи Русије према Србији, у време Првог српског устанка од краја 1808 до краја 1913, Дело 1902,23 и 24;
- Г. Јакшић, Европа и васкрс Србије (1804—1834), Београд 1934;
- „Дипломатическиј словар“, Москва 1948.
- Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1982
