Булевар ослобођења (Нови Сад)
|
БУЛЕВАР ОСЛОБОЂЕЊА
|
|
|---|---|
| Почетак | Булевар Јаше Томића |
| Крај | Улица Народног фронта |
| Дужина | 2700 m |
| Ширина | 25 до 50 m |
| Створена | 1962–1964. |
| Названа | по ослобођењу Новог Сада (23. октобар 1944.) |
| Стари називи | Булевар 23. октобра |
|
Булевар ослобођења ноћу
|
|
Булевар ослобођења (често само Булевар) је булевар у Новом Саду, који се простире од Железничке станице до Моста слободе. Новосађани такође користе појам „Булевар“ да би означили не само ову улицу, већ и њену ширу околину, тако да овај назив означава и неформалну градску четврт у Новом Саду.
Садржај |
[уреди] Положај Булевара
Булевар ослобођења се простире између Булевара Јаше Томића и Железничке станице на северу до Моста слободе на југу и дужине је око 3 километра. Значајније улице са којима се Булевар ослобођења укршта су: Булевар Јаше Томића, Булевар краља Петра I, Новосадског сајма, Павла Папа, Футошка, Јеврејска, Браће Рибникар, Максима Горког, Булевар цара Лазара и Народног фронта.
Као неформална градска четврт, Булевар обухвата делове следећих традиционалних градских четврти: Банатића, Сајмишта, Роткварије, Грбавице, Старог Града и Лимана, односно делове месних заједница "Омладински покрет", "Сава Ковачевић", "Народни хероји", "Житни трг", "Вера Павловић", "Прва војвођанска бригада", "Лиман 3" и "Бошко Буха".
[уреди] Историја
Булевар ослобођења је саграђен између 1962. и 1964. године, а на простору где се данас налази Булевар раније су се налазиле претежно старе куће (сам део града у ком се Булевар ослобођења налази почео је да се развија у 19. веку). До 1991. године Булевар ослобођења је носио име Булевар 23. октобра, у част 23. октобра 1944. године, дана ослобођења Новог Сада од окупације у Другом светском рату односно дана уласка у град јединица Новосадског одреда и Седме војвођанске ударне бригаде.
[уреди] Карактеристике
Булевар ослобођења је данас најважнија саобраћајна и пословна улица у Новом Саду, а многи га сматрају и главном улицом у граду, као и неформалним градским центром. Иако се најважније политичке, јавне и културне установе Новог Сада налазе у традиционалном градском центру познатом као Стари Град, Булевар предњачи са пословним и забавним садржајима. На самом Булевару, као и у његовој широј околини, налазе се модерне пословне и стамбене зграде, а дуж Булевара су уређене и простране пешачке стазе, бициклистичке стазе и дрвореди.
[уреди] Привреда и пословање
Неки од важнијих привредно-пословних и јавних објеката (и субјеката) на Булевару су:
- Зграда Нафтне индустрије Србије - Газпром Нефт-а
- Зграда Електровојводине
- Зграда Дневника
- Зграда Агровојводине
- Тржни центар Меркатор
- Кинески тржни центар Еркер
- Александар Булевар центар
- Тржни центар Далтон
- Футошка пијаца
- Зграда Полицијске управе
- Национална служба за запошљавање
- Радио Сигнал
На Булевару се такође налазе и филијале многих банака, као и разни кафићи, ресторани и продавнице.
[уреди] Образовање
На Булевару се налази школа за основно образовање одраслих "Свети Сава".
[уреди] Спорт и рекреација
На јужном делу Булевара налази се стадион Карађорђе (игралиште фудбалског клуба Војводина), а ту су лоцирани и тениски терени. Нешто јужније, код Моста слободе, налази се Лимански парк, као и игралиште фудбалског клуба Кабел.
[уреди] Саобраћај
Булевар ослобођења има укупно шест саобраћајних трака, а на раскрсницама седам. На северном крају Булевара налазе се Железничка станица и Међуградска аутобуска станица. Самим Булеваром или улицама са којима се Булевар укршта пролази и већина аутобуских линија градског саобраћаја, што утиче на добру повезаност Булевара са осталим деловима града.
Линије градског превоза које пролазе Булеваром ослобођења су:
- 7, 68, 71, 71А, 72, 73, 74, 76, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84 (целом дужином)
- 4, 5, 5Н, 10, 10А, 10Б, 12, 14, 15, 15А, 52, 53, 54, 55, 56, 61, 62, 64, 69 (делом)
[уреди] Литература
- Јован Миросављевић, Бревијар улица Новог Сада 1745-2001, Нови Сад, 2002.
- Јован Миросављевић, Нови Сад - атлас улица, Нови Сад, 1998.
- Милорад Грујић, Водич кроз Нови Сад и околину, Нови Сад, 2004.
- Зоран Рапајић, Нови Сад без тајни, Београд, 2002.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Делови Новог Сада
- Детаљна мапа Новог Сада и Булевара ослобођења
- Детаљна мапа Новог Сада и Булевара ослобођења
Бачки део града (јужно од канала ДТД)
Авијатичарско насеље • Адамовићево насеље • Адице • Алмашки крај • Банатић • Булевар • Ветерничка рампа1 • Грбавица • Депресија • Детелинара • Југовићево • Кампус новосадског универзитета • Лиман • Ново Насеље (Бистрица) • Первазово насеље • Подбара • Рибарско острво • Роткварија (Житни трг) • Сајлово1 • Сајмиште • Салајка (Славија) • Сателит • Стари Град (Центар) •
Напомене: (1) Ветерничка рампа и Сајлово су делом градска, а делом приградска насеља.
Бачки део града (северно од канала ДТД)
Велики Рит • Видовданско насеље • Горње Ливаде • Клиса • Мали Београд • Мишин Салаш • Римски Шанчеви2 • Слана бара •
Напомене: (2) Римски Шанчеви су делом градско, а делом приградско насеље.
Сремски део града
Петроварадин3 (Алибеговац • Буковачки плато • Везирац • Карагача • Мишелук • Нови Мајур • Петроварадинска тврђава • Подграђе тврђаве • Рибњак • Садови • Стари Мајур • Текије • Транџамент • Ширине • Широка Долина)
Напомене: (3) Петроварадин и Сремска Каменица су статистички посебна насеља, али се сматрају делом ужег градског подручја Новог Сада.
Приградска насеља
Бангладеш • Бегеч • Будисава • Буковац • Ветерник • Камењар • Каћ • Кисач • Ковиљ • Лединци • Липов Гај • Немановци • Пејићеви Салаши • Руменка • Стари Лединци • Степановићево • Танкосићево • Футог • Ченеј
Индустријске зоне
Индустријске зоне у Новом Саду
