Петроварадин

Петроварадин
Петроварадинска тврђава

Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Град	Нови Сад
Градска општина	Петроварадин
Становништво
Становништво (2011)	13973
Густина становништва	514 ст/km²
Положај
Координате	45°14′29″N 19°52′28″E / 45.241333, 19.874333
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	85 m
Површина	27,2 km²
Петроварадин Петроварадин на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	21131 21132 21133
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS

Координате: 45° 14′ 29" СГШ, 19° 52′ 28" ИГД

Петроварадин (мађ. Pétervárad, нем. Peterwardein), је градско насеље и седиште градске општине Петроварадин, града Новог Сада у Јужнобачком округу и некадашњи утврђени град поред Дунава. Данас је део ужег градског подручја Новог Сада. Према попису из 2002. било је 13973 становника (према попису из 1991. било је 11285 становника)

Садржај

1 Географија
- 1.1 Природне карактеристике
2 Демографија
3 Школе у Петроварадину
4 Пијаца у Петроварадину
5 Сакрални објекти у Петроварадину
6 Гробља у Петроварадину
7 Галерија
8 Референце
9 Литература
10 Види још
11 Спољашње везе

Географија [уреди]

Налази се на десној обали Дунава, настало уз истоимену тврђаву, које са Мајуром, као и Сремском Каменицом, Лединцима и Буковцем чини једну градску општину у саставу Новог Сада. Кроз насеље пролазе међународни пут и железничка пруга, који повезују средњу са југоисточном Европом, а туда иду и путеви од транзитног значаја Нови Сад - Рума и Нови Сад - Беочин - Илок.

Природне карактеристике [уреди]

Главна улица у Петроварадину

Атар насеља заузима површину од 2.591 хектар. У рељефу се издвајају три морфолошке целине: Фрушка гора, лесна зараван и алувијална раван Дунава. Огранак фрушкогорске планине завршава се Петроварадинском стеном на којој се налази Тврђава. Према Сремској Каменици је клизна зона звана Транџамент, а према Сремским Карловцима Пуцкарош.

Лесна зараван има највећу ширину, преко два километра, јужно од града на подручју Мишелука и Алибеговца, док се према Карловцима сасвим сужава и већ код Текија пружа у виду усле траке. Алувијална раван јавља се поред Дунава у виду фрагмената. Кроз Петроварадин пролазе два потока, Роков и Буковички, поред неколико мањих, а постоје и баре и мочваер.

Дунав овде прави велики меандар око тврђавске стене и ту се његова ширина смањује на 300 метара, што је и најмања на јужном делу Паноније.

Демографија [уреди]

Храм свете Петке

У насељу Петроварадин живи 11267 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,6 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 4832 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Број житеља Петроварадина стално расте у новијој историји, што је последица досељавања, једно време и природног прираштаја, јачања привреде, а пре свега близине великог града. Већина житеља Петроварадина ради у Новом Саду. Број дневних миграната 1991. године износио је 2.270 колико је људи свакодневно одлазило на посао у Нови Сад. Осим тога, у Нови Сад свакодневно одлазе ученици средњих школа и студенти.

По попису из 1991. године, Петроварадин као град имао је 11.285 становника, тај број се касније повећао захваљујући највише досељеницима из западних крајева бивше Југославије. 2005 Петроварадин је имао 15.266 становника, од којих су већину чинили Срби са бројним националним мањинама.^{[тражи се извор од 09. 2009.]}

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника




1948.	5719	^[1]
1953.	6428
1961.	8408
1971.	10477
1981.	10338
1991.	11285	11004
2002.	14318	13973

Етнички састав према попису из 2002.^[2]

Срби	9.708	69,47%
Хрвати	1.364	9,76%
Југословени	779	5,57%
Мађари	396	2,83%
Црногорци	228	1,63%
Русини	141	1,00%
Словаци	92	0,65%
Македонци	47	0,33%
Украјинци	41	0,29%
Муслимани	39	0,27%
Горанци	35	0,25%
Роми	34	0,24%
Румуни	30	0,21%
Албанци	30	0,21%
Словенци	27	0,19%
Буњевци	22	0,15%
Немци	21	0,15%
Руси	18	0,12%
Чеси	6	0,04%
Бугари	6	0,04%
Бошњаци	2	0,01%
Власи	1	0,00%
непознато	113	0,80%

Становништво према полу и старости ^[3]


	м	ж
?	27	31
80+	73	121
75-79	115	204
70-74	216	301
65-69	325	336
60-64	373	375
55-59	345	368
50-54	596	601
45-49	600	736
40-44	469	521
35-39	490	480
30-34	466	486
25-29	558	518
20-24	545	575
15-19	493	472
10-14	408	399
5-9	362	352
0-4	307	329
просек	37.6	39.2

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	2029	2325	2879	3546	3711	3901	4832

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	894	1199	1026	1199	356	114	30	9	2	3	2.89

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	5691	1854	3389	221	224	3
Женски	6125	1457	3427	875	358	8

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2677	83	9	14	635	54	256	533	85	278
Женски	2324	48	4	3	408	19	55	542	112	96
Оба	5001	131	13	17	1043	73	311	1075	197	374
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	46	119	200	81	78	149	-	-	57
Женски	84	132	106	207	315	152	6	-	35
Оба	130	251	306	288	393	301	6	-	92

Историја [уреди]

Петроварадинска тврђава

За више информација видети Петроварадинска тврђава и Историја Новог Сада

Петроварадин данас [уреди]

Делови Петроварадина [уреди]

За више информација погледајте чланак Градске четврти Новог Сада

Школе у Петроварадину [уреди]

У Петроварадину се налази Основна школа „Јован Дучић“ у Прерадовићевој улици и одељење те школе које се налази у улици Фрање Малина.

Пијаца у Петроварадину [уреди]

Петроварадинска пијаца се налази између Прерадовићеве улице и улице Рачког. Пијаца је потпуно уређена и налази се у систему предузећа „Тржница“ Нови Сад.

Сакрални објекти у Петроварадину [уреди]

Гробља у Петроварадину [уреди]

Галерија [уреди]

Нови део Петроварадина
Главна улица и подграђе Петроварадинске тврђаве
Црква светог Павла
Петроварадинска тврђава ноћу
Петроварадинска тврђава

Референце [уреди]

^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература [уреди]

Звонимир Вуковић, Игор Новаковић, Петроварадин јуче, данас, сутра, Нови Сад, 2005.
Марко Кљајић, Свети Јурај у Петроварадину, Петроварадин, 2004.
Велимир Вукмановић, Нови Сад на Дунаву: Скеле и понтонски мостови: 294-2001, Нови Сад, 2001.
Петроварадин, Енциклопедија Новог Сада, бр. 20 ПЕТ-ПОК, Нови Сад, 2000.
Стари Нови Сад I, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1991.
Живко Марковић, Нови Сад и Петроварадин, Нови Сад, 1984.
"Културно-привредни преглед Дунавске бановине" бр. 5 и 6, Нови Сад, 1939.
Милош Лукић, Петроварадин у прошлости, Историјски музеј Војводине и институт за историју, Нови Сад, 1992.