Грбавица (Нови Сад)

За остале употребе, погледајте чланак Грбавица.

Грбавица
Грбавица
Град	Нови Сад
Грбавица Грбавица на мапи Новог Сада Координате: 45° 14′ 45" СГШ, 19° 49′ 59" ИГД

Грбавица градска четврт Новог Сада.

Садржај

1 Положај насеља
2 Становништво
3 Историја
4 Карактеристике насеља
5 Привреда, пословање, јавни објекти
6 Образовање
7 Верски објекти и гробља
8 Спорт
9 Улице и саобраћај
10 Извори
11 Литература
12 Види још
13 Спољашње везе

[уреди] Положај насеља

Грбавица, Булевар цара Лазара

Добродошли на Грбавицу - билборд на француском језику на Грбавици, постављен током музичког фестивала EXIT 2010

Источну границу Грбавице чини Булевар ослобођења, јужну границу чини Булевар цара Лазара, северну границу чини Футошка улица, док западну границу чине улице Војводе Книћанина, Атанасија Гереског и Ђорђа Сервицког.

Суседне градске четврти су: Стари Град на истоку, Сајмиште на северу, Лиман на југу и Адамовићево насеље на западу.

У административном смислу, Грбавица се налази у саставу месних заједница „Вера Павловић“ и „7. јули“. МЗ „Вера Павловић“ обухвата јужне и источне делове Грбавице, док МЗ „7. јули“ обухвата Адамовићево насеље и северозападне делове Грбавице.

[уреди] Становништво

Према подацима предузећа ЈКП Информатика Нови Сад, на подручју Грбавице живи 14.120 становника (2010. година). ^[1] МЗ „Вера Павловић“ има 8.958 становника, а МЗ „7. јули“ 11.802 становника. Већи део становника МЗ „7. јули“ живи на Адамовићевом насељу, а мањи део на Грбавици.

[уреди] Историја

Грбавица је један од старијих делова Новог Сада. У 19. веку, подручје Грбавице представљало је градску периферију, а ту је 1800. године отворено Јеврејско гробље, а затим 1860. године и Католичко гробље.

Данашњи назив насеља настао је почетком шездесетих година 20. века (1960-61), када су на овом простору, у данашњим улицама Војвођанској, Владимира Николића и Вере Павловић, подизани нови стамбени објекти. Пошто је требало убрзано градити станове, тадашњи урбанистички инжењер Милан Цветков преузео је, у оквиру сарадње између Новог Сада и Сарајева, готове пројекте израђене за сарајевски кварт Грбавицу. Тако је радни назив стамбених планова прихваћен међу грађанима као име за тај део града. Данас многи овдашњи становници и не знају порекло имена Грбавица.

[уреди] Карактеристике насеља

Грбавица је изграђена на алувијалној тераси Дунава, са надморским висинама од 76 до 78 м, на нижим деловима лежи на засутим мртвајама Дунава, а на вишим на обалским гредама, тако да је само симболично „грбава“. Ужи део Грбавице је претежно стамбено подручје, а некадашње ниске куће сада све више замењују нове вишеспратнице.

Улица браће Рибникар
Улица Данила Киша
Улица Мише Димитријевића
Улица Мише Димитријевића - октобар 2006

[уреди] Привреда, пословање, јавни објекти

На Грбавици се налазе следећи привредно-пословни и јавни објекти:

Електровојводина
Новосадска топлана
ЈКП Стан
Лиманска пијаца
Пошта 21102
Институт за тополарство
Дом здравља
Седиште месне заједнице "Вера Павловић"
Радио "Сигнал"

[уреди] Образовање

Висока техничка школа струковних студија у Футошкој улици

Електротехничка школа „Михајло Пупин“ у Футошкој улици

Техничка школа „Јован Вукановић“ у улици Браће Рибникар

У насељу постоје следеће образовне установе:

Висока техничка школа струковних студија
Средња Електротехничка школа "Михајло Пупин"
Средња Техничка школа "Јован Вукановић"
Средња Медицинска школа "7. април" (налази се на граници Грбавице и Адамовићевог насеља)
Основна школа "Соња Маринковић"
Основна школа "Бранко Радичевић"
Школа за основно и средње образовање "Др Милан Петровић", за децу ометену у развоју

[уреди] Верски објекти и гробља

На Грбавици се налазе два старија градска гробља: Јеврејско гробље (отворено 1800. године) и Католичко гробље (отворено 1860. године). У продужетку Католичког гробља налазе се Евангелистичко, Реформаторско и Авијатичарско гробље, а наведена гробља од Католичког раздваја такозвани славолук.

У насељу постоји Римокатоличка црква светог Рока из 1801. године, док се на Католичком и Јеврејском гробљу налазе Католичка односно Јеврејска капела. На Грбавици се такође налази седиште протестантске верске заједнице Црква Христа спаситеља, ^[2] а у плану је и изградња православне цркве.

[уреди] Спорт

У северном делу Грбавице деловала је "Стрељачка дружина 1790", а 1945. године је на теренима и простору стрелишта основано Спортско друштво "Еђшег-Јединство", са 15 разних спортских секција. Због разноврсности спортова и броја секција, ово друштво је сврставано у четири најмасовнија спортска друштва бивше Југославије, одмах иза Црвене звезде, суботичког Спартака и Партизана.

[уреди] Улице и саобраћај

Неке од значајнијих улица на Грбавици су:

Браће Рибникар
Булевар ослобођења
Булевар цара Лазара
Војводе Книћанина
Војвођанска
Гогољева
Данила Киша
Ласла Гала
Пушкинова
Футошка

Кроз саму Грбавицу не пролази ни једна аутобуска линија градском саобраћаја, али зато велик број аутобуских линија пролази границама насеља, Булеваром ослобођења, Футошком улицом и Булеваром цара Лазара.

Булевар цара Лазара
Толстојева улица
Пушкинова улица
Улица браће Рибникар

[уреди] Извори

[уреди] Литература

Др Душан Попов, Грбавица, Енциклопедија Новог Сада, свеска 6, Нови Сад, 1996.
Драгомир Љубинац, 30 година Месне заједнице „7. јули“ у Новом Саду 1974-2004, монографија, Нови Сад, 2004.
Јован Миросављевић, Бревијар улица Новог Сада 1745-2001, Нови Сад, 2002.
Јован Миросављевић, Нови Сад - атлас улица, Нови Сад, 1998.
Милорад Грујић, Водич кроз Нови Сад и околину, Нови Сад, 2004.
Зоран Рапајић, Нови Сад без тајни, Београд, 2002.