Каћ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Каћ
Kać, Main street and the Orthodox Church.jpg
Светосавски дом и православна црква
Blason de Kać.jpg
Административни подаци
Држава Flag of Serbia.svg Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобачки
Град Нови Сад
Градска општина Нови Сад
Географски подаци
Географске координате 45° 18′ 09" СГШ
19° 56′ 19" ИГД
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Површина 73,0 km²
Надморска висина 86 m
Становништво (2002)
број становника 11166
густина насељености 153 ст./km²
Остали подаци
Поштански број 21241
Позивни број 021
Регистарска ознака NS
Mapa Srbije.svg
Red pog.svg
Каћ

 Каћ на мапи Србије


Координате: 45° 18′ 09" СГШ, 19° 56′ 19" ИГД

Каћ је насеље у градској општини Нови Сад града Новог Сада у Јужнобачком округу. Насеље се налази у Шајкашкој области. Према попису из 2002. било је 11166 становника (према попису из 1991. било је 9755 становника).

Садржај

[уреди] Историја

Први помен насеља датира из 13. века, тачније 1232. године у списку Папског десетка. Сматра се да име места потиче од келтске речи Katy што значи "насип", "утврђење" јер Каћ гледан с јужне стране делује као да је на насипу. У околини Каћа пре неколико столећа била су још два села, Бикач, између Каћа и Новог Сада, и Куждин, између Каћа и Ђурђева.

Према попису из 2002. године, у Каћу живи 11.151 становника, мада је број знатно већи, јер у селу живи много избезлица из ратом захваћених крајева бивше Југославије, које нису евидентиране. У етничком погледу, у селу велику већину чине Срби, а има и Мађара. Пре Другог светског рата у Каћу је живео велики број Немаца.

[уреди] Образовање и култура

У Каћу се од 1783. налази ОШ Ђура Јакшић Каћ. Постоје две предшколске установе, као и неколико приватних школа страних језика.

У центру места се, од 1844. године, налази Црква Светог Николе, а преко пута ње спортско-пословно-културни објекат Светосавски дом, на чијем се месту, до 1999. налазио Дом културе.

Већ дуги низ година постоје три културно-уметничка друштва: Стеван Мокрањац, Свети Сава и Петефи Шандор.

У склопу зграде месне канцеларије се налази огранак Градске библиотеке.

[уреди] Инфраструктура и саобраћај

Каћ је електрифициран 1953. године, а аутоматска телефонска централа је монтирана у зграду месне канцеларије 15. јануара 1971.

У Каћу ради неколико оператера АДСЛ интернета, као и кабловске телевизије.

Кроз Каћ пролази регионални пут Нови Сад - Тител, а место се надовезује на магистрални пут Нови Сад - Зрењанин, док, паралелно са Партизанском улицом пролази железничка пруга.

Каћ је са Нови Садом повезан линијама јавног превоза бр. 22, 23 и 24.

У току су радови на повезивању Каћа на канализациону мрежу.

[уреди] Спорт

Рукометни клуб Југовић из Каћа се такмичи у Супер лиги Србије, а 2001, године освојио је ЕХФ Челенџ куп. У Каћу се налазе још и фудбалски клуб, шаховски клуб, као и неколико приватних фитнес и плесних клубова.

[уреди] Спортски објекти

У Каћу се налази Спортски центар Сигет, који чине:

  • Стадион ОФК Југовић
  • Помоћни фудбалски терен
  • Рукометни стадион

У Каћу се налазе и две спортске дворане. Прву, чији је капацитет 1000 гледалаца и коју сада користи основна школа, је користио РК Југовић, све док није прешао у нову, дворану "Храм" која се налази у оквиру Светосавског дома. Нова хала може да прими више од 2000 гледалаца, рачунајући и вип-ложе.

2010. године, направљен је и баскет терен у Виноградарској улици.

[уреди] Медији

Од 1994. године редовно излазе Каћке новине. У Каћу, такође, постоји и Радио "Југовић" (88.2). Од лета 2010. отворен је и аматерски Интернет-портал Каћ-инфо, који има за циљ да испрати све битније догађаје у овом месту.

[уреди] Споменици

  • Споменик палим борцима у НОР - у центру места
  • Споменик погинулим фудбалерима у НОР - на Сигету
  • Биста Милеве Марић - испред Основне школе
  • Крст - на улазу у Петровданско насеље

[уреди] Манифестације

Сваке године, 22. маја у Каћу се окупи на десетине хиљада људи како би обележили Каћку славу. Поред тог спектакла, Каћ је познат и по привредно-забавној манифестацији Чварак фесту.

[уреди] Трговина и привреда

Каћ има огроман привредни и индустријски потенцијал, због свог феноменалног положаја-налази се на раскршћу путева Нови Сад-Тител и Нови Сад-Зрењанин, тако да се формирао читав низ предузећа који праве производне хале, складишта, као и управне зграде. Такође, у Каћу постоје два супермаркета, као и огроман број продавница, пекара, месара, апотека, бутика, хамбургерија, пицерија, посластичарница, интернет-кафеа, продавница ауто-делова, продавница спортске опреме, продавница рачунара и мобилних телефона, итд. У Каћу се налази огроман покривен пијачни простор, а пијачни дани су среда и субота.

[уреди] Насеља

[уреди] Сунчани брег

Сунчани брег је четврт у Каћу. Налази се на крајњем истоку Каћа, на путу према Будисави. У њему се налази манастир Васкрсења Христова. Према подацима из 2008. године, у овом насељу има 139 станова, а у плану је још 136.

[уреди] Петровданско насеље

Петровданско насеље се налази на око километар и по, северно, од најужег центра Каћа. У њему, према незваничним подацима живи нешто мање од 500 људи. Насеље је основано 1997. године, мада су неке куће саграђене и 1996. Становништво је претежно пореклом из Славоније, Барање и Републике Српске. Насеље има и своју славу - Петровдан (12. јул) која се слави од 1998. године. Петровданско насеље пружа пун комфор својим становницима, јер поседује прикључке за струју, воду, гас, Интернет, а ускоро се очекује и канализација.

Започета је изградња парка са баскет теренима, чији је завршетак планиран за 2011. годину.

[уреди] Демографија

У насељу Каћ живи 8771 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,2 година (36,3 код мушкараца и 38,2 код жена). У насељу има 3350 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 4406 [1]
1953. 4478
1961. 5640
1971. 6701
1981. 8551
1991. 9755 9491
2002. 11593 11166
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
10.094 90,39%
Мађари
  
456 4,08%
Југословени
  
155 1,38%
Хрвати
  
60 0,53%
Муслимани
  
34 0,30%
Словаци
  
30 0,26%
Роми
  
27 0,24%
Црногорци
  
26 0,23%
Русини
  
18 0,16%
Македонци
  
9 0,08%
Украјинци
  
5 0,04%
Румуни
  
5 0,04%
Чеси
  
4 0,03%
Руси
  
4 0,03%
Немци
  
4 0,03%
Бугари
  
4 0,03%
Словенци
  
3 0,02%
Албанци
  
2 0,01%
Буњевци
  
1 0,00%
непознато
  
90 0,80%



[уреди] Галерија

[уреди] Види још

[уреди] Референце

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[уреди] Литература

Каћ кроз векове - Радивој Малиша Пољаков

[уреди] Спољашње везе

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Каћ


Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици