Каћ
| Каћ | |
Светосавски дом и православна црква |
|
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Покрајина | |
| Управни округ | Јужнобачки |
| Град | Нови Сад |
| Градска општина | Нови Сад |
| Географски подаци | |
| Географске координате | 45° 18′ 09" СГШ 19° 56′ 19" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Површина | 73,0 km² |
| Надморска висина | 86 m |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 11166 |
| густина насељености | 153 ст./km² |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 21241 |
| Позивни број | 021 |
| Регистарска ознака | NS |
|
Каћ на мапи Србије |
|
Координате: 45° 18′ 09" СГШ, 19° 56′ 19" ИГД
Каћ је насеље у градској општини Нови Сад града Новог Сада у Јужнобачком округу. Насеље се налази у Шајкашкој области. Према попису из 2002. било је 11166 становника (према попису из 1991. било је 9755 становника).
Садржај |
[уреди] Историја
Први помен насеља датира из 13. века, тачније 1232. године у списку Папског десетка. Сматра се да име места потиче од келтске речи Katy што значи "насип", "утврђење" јер Каћ гледан с јужне стране делује као да је на насипу. У околини Каћа пре неколико столећа била су још два села, Бикач, између Каћа и Новог Сада, и Куждин, између Каћа и Ђурђева.
Према попису из 2002. године, у Каћу живи 11.151 становника, мада је број знатно већи, јер у селу живи много избезлица из ратом захваћених крајева бивше Југославије, које нису евидентиране. У етничком погледу, у селу велику већину чине Срби, а има и Мађара. Пре Другог светског рата у Каћу је живео велики број Немаца.
[уреди] Образовање и култура
У Каћу се од 1783. налази ОШ Ђура Јакшић Каћ. Постоје две предшколске установе, као и неколико приватних школа страних језика.
У центру места се, од 1844. године, налази Црква Светог Николе, а преко пута ње спортско-пословно-културни објекат Светосавски дом, на чијем се месту, до 1999. налазио Дом културе.
Већ дуги низ година постоје три културно-уметничка друштва: Стеван Мокрањац, Свети Сава и Петефи Шандор.
У склопу зграде месне канцеларије се налази огранак Градске библиотеке.
[уреди] Инфраструктура и саобраћај
Каћ је електрифициран 1953. године, а аутоматска телефонска централа је монтирана у зграду месне канцеларије 15. јануара 1971.
У Каћу ради неколико оператера АДСЛ интернета, као и кабловске телевизије.
Кроз Каћ пролази регионални пут Нови Сад - Тител, а место се надовезује на магистрални пут Нови Сад - Зрењанин, док, паралелно са Партизанском улицом пролази железничка пруга.
Каћ је са Нови Садом повезан линијама јавног превоза бр. 22, 23 и 24.
У току су радови на повезивању Каћа на канализациону мрежу.
[уреди] Спорт
Рукометни клуб Југовић из Каћа се такмичи у Супер лиги Србије, а 2001, године освојио је ЕХФ Челенџ куп. У Каћу се налазе још и фудбалски клуб, шаховски клуб, као и неколико приватних фитнес и плесних клубова.
[уреди] Спортски објекти
У Каћу се налази Спортски центар Сигет, који чине:
- Стадион ОФК Југовић
- Помоћни фудбалски терен
- Рукометни стадион
У Каћу се налазе и две спортске дворане. Прву, чији је капацитет 1000 гледалаца и коју сада користи основна школа, је користио РК Југовић, све док није прешао у нову, дворану "Храм" која се налази у оквиру Светосавског дома. Нова хала може да прими више од 2000 гледалаца, рачунајући и вип-ложе.
2010. године, направљен је и баскет терен у Виноградарској улици.
[уреди] Медији
Од 1994. године редовно излазе Каћке новине. У Каћу, такође, постоји и Радио "Југовић" (88.2). Од лета 2010. отворен је и аматерски Интернет-портал Каћ-инфо, који има за циљ да испрати све битније догађаје у овом месту.
[уреди] Споменици
- Споменик палим борцима у НОР - у центру места
- Споменик погинулим фудбалерима у НОР - на Сигету
- Биста Милеве Марић - испред Основне школе
- Крст - на улазу у Петровданско насеље
[уреди] Манифестације
Сваке године, 22. маја у Каћу се окупи на десетине хиљада људи како би обележили Каћку славу. Поред тог спектакла, Каћ је познат и по привредно-забавној манифестацији Чварак фесту.
[уреди] Трговина и привреда
Каћ има огроман привредни и индустријски потенцијал, због свог феноменалног положаја-налази се на раскршћу путева Нови Сад-Тител и Нови Сад-Зрењанин, тако да се формирао читав низ предузећа који праве производне хале, складишта, као и управне зграде. Такође, у Каћу постоје два супермаркета, као и огроман број продавница, пекара, месара, апотека, бутика, хамбургерија, пицерија, посластичарница, интернет-кафеа, продавница ауто-делова, продавница спортске опреме, продавница рачунара и мобилних телефона, итд. У Каћу се налази огроман покривен пијачни простор, а пијачни дани су среда и субота.
[уреди] Насеља
[уреди] Сунчани брег
Сунчани брег је четврт у Каћу. Налази се на крајњем истоку Каћа, на путу према Будисави. У њему се налази манастир Васкрсења Христова. Према подацима из 2008. године, у овом насељу има 139 станова, а у плану је још 136.
[уреди] Петровданско насеље
Петровданско насеље се налази на око километар и по, северно, од најужег центра Каћа. У њему, према незваничним подацима живи нешто мање од 500 људи. Насеље је основано 1997. године, мада су неке куће саграђене и 1996. Становништво је претежно пореклом из Славоније, Барање и Републике Српске. Насеље има и своју славу - Петровдан (12. јул) која се слави од 1998. године. Петровданско насеље пружа пун комфор својим становницима, јер поседује прикључке за струју, воду, гас, Интернет, а ускоро се очекује и канализација.
Започета је изградња парка са баскет теренима, чији је завршетак планиран за 2011. годину.
[уреди] Демографија
У насељу Каћ живи 8771 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,2 година (36,3 код мушкараца и 38,2 код жена). У насељу има 3350 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 10.094 | 90,39% | ||
| Мађари | 456 | 4,08% | ||
| Југословени | 155 | 1,38% | ||
| Хрвати | 60 | 0,53% | ||
| Муслимани | 34 | 0,30% | ||
| Словаци | 30 | 0,26% | ||
| Роми | 27 | 0,24% | ||
| Црногорци | 26 | 0,23% | ||
| Русини | 18 | 0,16% | ||
| Македонци | 9 | 0,08% | ||
| Украјинци | 5 | 0,04% | ||
| Румуни | 5 | 0,04% | ||
| Чеси | 4 | 0,03% | ||
| Руси | 4 | 0,03% | ||
| Немци | 4 | 0,03% | ||
| Бугари | 4 | 0,03% | ||
| Словенци | 3 | 0,02% | ||
| Албанци | 2 | 0,01% | ||
| Буњевци | 1 | 0,00% | ||
| непознато | 90 | 0,80% | ||
| м | ж | |||
| ? | 19 | 7 | ||
| 80+ | 57 | 103 | ||
| 75-79 | 75 | 134 | ||
| 70-74 | 162 | 195 | ||
| 65-69 | 233 | 280 | ||
| 60-64 | 291 | 316 | ||
| 55-59 | 269 | 268 | ||
| 50-54 | 420 | 407 | ||
| 45-49 | 528 | 519 | ||
| 40-44 | 430 | 438 | ||
| 35-39 | 396 | 381 | ||
| 30-34 | 372 | 385 | ||
| 25-29 | 422 | 405 | ||
| 20-24 | 463 | 441 | ||
| 15-19 | 414 | 411 | ||
| 10-14 | 346 | 337 | ||
| 5-9 | 334 | 279 | ||
| 0-4 | 329 | 300 | ||
| просек | 36.3 | 38.2 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 4551 | 1430 | 2831 | 165 | 124 | 1 |
| Женски | 4690 | 1051 | 2855 | 640 | 143 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2326 | 292 | 1 | 5 | 752 | 60 | 272 | 367 | 41 | 203 |
| Женски | 1727 | 160 | 1 | 1 | 448 | 17 | 49 | 328 | 66 | 48 |
| Оба | 4053 | 452 | 2 | 6 | 1200 | 77 | 321 | 695 | 107 | 251 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 18 | 60 | 66 | 34 | 35 | 81 | - | - | 39 | |
| Женски | 44 | 90 | 51 | 105 | 242 | 65 | 1 | - | 11 | |
| Оба | 62 | 150 | 117 | 139 | 277 | 146 | 1 | - | 50 |
[уреди] Галерија
[уреди] Види још
[уреди] Референце
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Литература
Каћ кроз векове - Радивој Малиша Пољаков
[уреди] Спољашње везе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Незванични сајт
- Фејсбук презентација
- Фејсбук презентација рукометног клуба Југовић
Бачки део града (јужно од канала ДТД)
Авијатичарско насеље • Адамовићево насеље • Адице • Алмашки крај • Банатић • Булевар • Ветерничка рампа1 • Грбавица • Депресија • Детелинара • Југовићево • Кампус новосадског универзитета • Лиман • Ново Насеље (Бистрица) • Первазово насеље • Подбара • Рибарско острво • Роткварија (Житни трг) • Сајлово1 • Сајмиште • Салајка (Славија) • Сателит • Стари Град (Центар) •
Напомене: (1) Ветерничка рампа и Сајлово су делом градска, а делом приградска насеља.
Бачки део града (северно од канала ДТД)
Велики Рит • Видовданско насеље • Горње Ливаде • Клиса • Мали Београд • Мишин Салаш • Римски Шанчеви2 • Слана бара •
Напомене: (2) Римски Шанчеви су делом градско, а делом приградско насеље.
Сремски део града
Петроварадин3 (Алибеговац • Буковачки плато • Везирац • Карагача • Мишелук • Нови Мајур • Петроварадинска тврђава • Подграђе тврђаве • Рибњак • Садови • Стари Мајур • Текије • Транџамент • Ширине • Широка Долина)
Напомене: (3) Петроварадин и Сремска Каменица су статистички посебна насеља, али се сматрају делом ужег градског подручја Новог Сада.
Приградска насеља
Бангладеш • Бегеч • Будисава • Буковац • Ветерник • Камењар • Каћ • Кисач • Ковиљ • Лединци • Липов Гај • Немановци • Пејићеви Салаши • Руменка • Стари Лединци • Степановићево • Танкосићево • Футог • Ченеј
Индустријске зоне
Индустријске зоне у Новом Саду
| Насељена места града Новог Сада |
|---|
|
Бегеч • Будисава • Буковац • Ветерник • Каћ • Кисач • Ковиљ • Лединци • Нови Сад • Петроварадин • Руменка • Сремска Каменица • Стари Лединци • Степановићево • Футог • Ченеј |
