Велика Иванча

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велика Иванча
Пошаљи фотографију
Административни подаци
Држава Flag of Serbia.svg Србија
Град Београд
Општина Младеновац
Географски подаци
Географске
координате
44° 25′ 21" СГШ
20° 34′ 29" ИГД
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Становништво (2002)
број становника 1796
Остали подаци
Поштански број 11414
Позивни број 011
Регистарска ознака BG
Mapa Srbije.svg
Red pog.svg
Велика Иванча

 Велика Иванча на мапи Србије


Координате: 44° 25′ 21" СГШ, 20° 34′ 29" ИГД
Велика Иванча је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 1796 становника (према попису из 1991. било је 2073 становника).

Садржај

[уреди] Географски положај

Велика Иванча се налази југозападно од вароши Младеноваца, на југоисточним падинама планине Космај.Зузима простор од 3 226 хектара од чега је обрадивих површина 2520 хектара, док је преостали део под шумама или необрађеним површинама.

[уреди] Историја

Велика Иванча се први пут помиње у Турским пописима из 1528год.,1530год.,1536год. и 1560године, са насељима:Бесна,Сланичар и Турчић. Прве податке о величини Иванче имамо из почетка 19. века. У арачким списковима помиње се Иванча, која је тада припадала Вићентијевој кнежини. Године 1818. у селу је било 62, а 1822. г. 68 кућа. Године 1846. Иванча је припадала космајском срезу и имала је 108 кућа са 2355 становника.

За најстарију породицу у селу сматрају се Миловановићи. Најстарији човек из ове породице не зна од куда старином. Стара су породица и Чојанивићи (данас имају разна презименима) који исто тако не знају своје порекло ни Максимовићи, Степићи и Терзићи. (подаци датирају од 1718-1925. г).[1] [2]

[уреди] Природне одлике

Клима је карактеристична шумадијска, умерено-ќонтинентална, са доста атмосферских падавина и високим летњим температурама (39С). Јесен се често продужује до децембра, блага је и влажна и погодује земљорадњи и воћарству.

Велика Иванча је на удару северног и југоисточног ветра, који понекад достиже брзину и до 100км/ч. Вертикална струјања ваздуха су слаповита, па чак и олујног карактера.

Од рудног богатства важно је нпоменути да постоје завидне залихе угља лигнита који је некада експлоатисан у засеоку Рудник-Турчић,али се са тим престало половином прошлог века. Такође су евидентиране и наслаге квалитетне глине, која се користи у керамичкој производњи, али до експлоатације никада није дошло.

Кроз село протиче једна река и неколико мањих потока који су сиромашни водом, јер су њихови извори каптирани за водоводе. Међутим, неретко се дешава да за време великих атмосферских падавина и топљењна снега, плављењем изазову штете на пољопривредним имањима. Највећа је река Бесна (која протиче кроз центар села), затим потоци као што су: Сленичар, Стублић, Турчић, Мали и Велики Луг и сви се уливају у реку Милатовицу.

Конфигурација терена, имајући у виду близину Косамаја, креће се од благо валовитог до брдовитог. Надморска висина терена на коме се село налази, је у просеку од 150-300 метара. Структура земљишта се креће од врло плодног, у равници поред река и потока, до мање плодног, на коме успевају само шуме, пре свега - букве, храста и јасена - што и опредељује занимање мештана у селу.

[уреди] Демографија

У насељу Велика Иванча живи 1467 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (42,2 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 564 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2896 [3]
1953. 3053
1961. 2874
1971. 2443
1981. 2223
1991. 2073 1991
2002. 1878 1796
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.787 99,49%
Хрвати
  
3 0,16%
Црногорци
  
2 0,11%
Чеси
  
1 0,05%
Мађари
  
1 0,05%
Македонци
  
1 0,05%
Југословени
  
1 0,05%
непознато
  
0 0,0%




[уреди] Референце

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летописа“ општине села Иванча.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[уреди] Литература

  • Извор: Монографија Подунавске области 1812—1927, објављено (1927. г.) „Напредак Панчево,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999. г.).

Летопис период 1812—2009. године. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине »Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

[уреди] Спољашње везе



Насељена места Градске општине Младеновац

Амерић • Белуће • Бељевац • Велика Иванча • Велика Крсна • Влашка • Границе • Дубона • Јагњило • Ковачевац • Кораћица • Мала Врбица • Марковац • Међулужје • Младеновац (варош) • Младеновац (село) • Пружатовац • Рабровац • Рајковац • Сенаја • Црквине • Шепшин

Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици