Велика Иванча

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велика Иванча

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Град Београд
Општина Младеновац
Становништво
Становништво (2011) 1532
Положај
Координате 44°25′21″N 20°34′29″E / 44.4225, 20.574833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Велика Иванча на мапи Србије
{{{alt}}}
Велика Иванча
Велика Иванча на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 11414
Позивни број 011
Регистарска ознака BG


Координате: 44° 25′ 21" СГШ, 20° 34′ 29" ИГД
Велика Иванча је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1532 становника.

Географски положај[уреди]

Велика Иванча се налази југозападно од вароши Младеноваца, на југоисточним падинама планине Космај. Зузима простор од 3.226 хектара од чега је обрадивих површина 2.520 хектара, док је преостали део под шумама или необрађеним површинама.

Клима је карактеристична шумадијска, умерено-континентална, са доста атмосферских падавина и високим летњим температурама (39С). Јесен се често продужује до децембра, блага је и влажна и погодује земљорадњи и воћарству.

Велика Иванча је на удару северног и југоисточног ветра, који понекад достиже брзину и до 100км/ч. Вертикална струјања ваздуха су слаповита, па чак и олујног карактера.

Од рудног богатства важно је нпоменути да постоје завидне залихе угља лигнита који је некада експлоатисан у засеоку Рудник-Турчић, али се са тим престало половином прошлог века. Такође су евидентиране и наслаге квалитетне глине, која се користи у керамичкој производњи, али до експлоатације никада није дошло.

Кроз село протиче једна река и неколико мањих потока који су сиромашни водом, јер су њихови извори каптирани за водоводе. Међутим, неретко се дешава да за време великих атмосферских падавина и топљењна снега, плављењем изазову штете на пољопривредним имањима. Највећа је река Бесна (која протиче кроз центар села), затим потоци као што су: Сленичар, Стублић, Турчић, Мали и Велики Луг и сви се уливају у реку Милатовицу.

Конфигурација терена, имајући у виду близину Косамаја, креће се од благо валовитог до брдовитог. Надморска висина терена на коме се село налази, је у просеку од 150-300 метара. Структура земљишта се креће од врло плодног, у равници поред река и потока, до мање плодног, на коме успевају само шуме, пре свега - букве, храста и јасена - што и опредељује занимање мештана у селу.

Историја[уреди]

Велика Иванча се први пут помиње у Турским пописима из 1528год.,1530год.,1536год. и 1560године, са насељима:Бесна, Сланичар и Турчић. Прве податке о величини Иванче имамо из почетка 19. века. У арачким списковима помиње се Иванча, која је тада припадала Вићентијевој кнежини. Године 1818. у селу је било 62, а 1822. г. 68 кућа. Године 1846. Иванча је припадала космајском срезу и имала је 108 кућа са 2355 становника.

За најстарију породицу у селу сматрају се Миловановићи. Најстарији човек из ове породице не зна од куда старином. Стара су породица и Чојанивићи (данас имају разна презименима) који исто тако не знају своје порекло ни Максимовићи, Степићи и Терзићи. (подаци датирају од 1718-1925. г).[1] [2]

У Великој Иванчи је рођен песник Милорад Петровић Сељанчица (1875—1921).

Дана 9. априла 2013. године, у раним јутарњим часовима, мештанин села Љубиша Богдановић убио је 13 особа и тај масакр сматра се највећим масовним убиством у новијој историји Србије.

Демографија[уреди]

У насељу Велика Иванча живи 1467 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (42,2 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 564 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2896 [3]
1953. 3053
1961. 2874
1971. 2443
1981. 2223
1991. 2073 1991
2002. 1878 1796
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.787 99,49%
Хрвати
  
3 0,16%
Црногорци
  
2 0,11%
Чеси
  
1 0,05%
Мађари
  
1 0,05%
Македонци
  
1 0,05%
Југословени
  
1 0,05%
непознато
  
0 0,0%



Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летописа“ општине села Иванча.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Извор: Монографија Подунавске области 1812—1927, објављено (1927. г.) „Напредак Панчево,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999. г.).

Летопис период 1812—2009. године. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине »Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]