Велика Иванча
| Велика Иванча | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Град | Београд |
| Општина | Младеновац |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
44° 25′ 21" СГШ 20° 34′ 29" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 1796 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11414 |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
|
Велика Иванча на мапи Србије |
|
Координате: 44° 25′ 21" СГШ, 20° 34′ 29" ИГД Велика Иванча је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 1796 становника (према попису из 1991. било је 2073 становника).
Садржај |
[уреди] Географски положај
Велика Иванча се налази југозападно од вароши Младеноваца, на југоисточним падинама планине Космај.Зузима простор од 3 226 хектара од чега је обрадивих површина 2520 хектара, док је преостали део под шумама или необрађеним површинама.
[уреди] Историја
Велика Иванча се први пут помиње у Турским пописима из 1528год.,1530год.,1536год. и 1560године, са насељима:Бесна,Сланичар и Турчић. Прве податке о величини Иванче имамо из почетка 19. века. У арачким списковима помиње се Иванча, која је тада припадала Вићентијевој кнежини. Године 1818. у селу је било 62, а 1822. г. 68 кућа. Године 1846. Иванча је припадала космајском срезу и имала је 108 кућа са 2355 становника.
За најстарију породицу у селу сматрају се Миловановићи. Најстарији човек из ове породице не зна од куда старином. Стара су породица и Чојанивићи (данас имају разна презименима) који исто тако не знају своје порекло ни Максимовићи, Степићи и Терзићи. (подаци датирају од 1718-1925. г).[1] [2]
[уреди] Природне одлике
Клима је карактеристична шумадијска, умерено-ќонтинентална, са доста атмосферских падавина и високим летњим температурама (39С). Јесен се често продужује до децембра, блага је и влажна и погодује земљорадњи и воћарству.
Велика Иванча је на удару северног и југоисточног ветра, који понекад достиже брзину и до 100км/ч. Вертикална струјања ваздуха су слаповита, па чак и олујног карактера.
Од рудног богатства важно је нпоменути да постоје завидне залихе угља лигнита који је некада експлоатисан у засеоку Рудник-Турчић,али се са тим престало половином прошлог века. Такође су евидентиране и наслаге квалитетне глине, која се користи у керамичкој производњи, али до експлоатације никада није дошло.
Кроз село протиче једна река и неколико мањих потока који су сиромашни водом, јер су њихови извори каптирани за водоводе. Међутим, неретко се дешава да за време великих атмосферских падавина и топљењна снега, плављењем изазову штете на пољопривредним имањима. Највећа је река Бесна (која протиче кроз центар села), затим потоци као што су: Сленичар, Стублић, Турчић, Мали и Велики Луг и сви се уливају у реку Милатовицу.
Конфигурација терена, имајући у виду близину Косамаја, креће се од благо валовитог до брдовитог. Надморска висина терена на коме се село налази, је у просеку од 150-300 метара. Структура земљишта се креће од врло плодног, у равници поред река и потока, до мање плодног, на коме успевају само шуме, пре свега - букве, храста и јасена - што и опредељује занимање мештана у селу.
[уреди] Демографија
У насељу Велика Иванча живи 1467 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (42,2 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 564 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.787 | 99,49% | ||
| Хрвати | 3 | 0,16% | ||
| Црногорци | 2 | 0,11% | ||
| Чеси | 1 | 0,05% | ||
| Мађари | 1 | 0,05% | ||
| Македонци | 1 | 0,05% | ||
| Југословени | 1 | 0,05% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 8 | 3 | ||
| 80+ | 17 | 28 | ||
| 75-79 | 38 | 47 | ||
| 70-74 | 70 | 90 | ||
| 65-69 | 49 | 68 | ||
| 60-64 | 42 | 61 | ||
| 55-59 | 46 | 38 | ||
| 50-54 | 74 | 57 | ||
| 45-49 | 85 | 73 | ||
| 40-44 | 69 | 52 | ||
| 35-39 | 42 | 55 | ||
| 30-34 | 62 | 43 | ||
| 25-29 | 56 | 54 | ||
| 20-24 | 49 | 47 | ||
| 15-19 | 53 | 52 | ||
| 10-14 | 46 | 53 | ||
| 5-9 | 52 | 52 | ||
| 0-4 | 30 | 35 | ||
| просек | 42.2 | 44.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 760 | 193 | 482 | 61 | 22 | 2 |
| Женски | 768 | 98 | 482 | 177 | 10 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 426 | 153 | - | 11 | 158 | 13 | 15 | 26 | 2 | 18 |
| Женски | 223 | 99 | - | - | 45 | - | - | 23 | 2 | 2 |
| Оба | 649 | 252 | - | 11 | 203 | 13 | 15 | 49 | 4 | 20 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 4 | 10 | 3 | 9 | - | - | - | 4 | |
| Женски | - | 4 | 2 | 15 | 28 | 3 | - | - | - | |
| Оба | - | 8 | 12 | 18 | 37 | 3 | - | - | 4 |
[уреди] Референце
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летописа“ општине села Иванча.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Литература
- Извор: Монографија Подунавске области 1812—1927, објављено (1927. г.) „Напредак Панчево,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999. г.).
Летопис период 1812—2009. године. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине »Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
[уреди] Спољашње везе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места Градске општине Младеновац |
|---|
|
Амерић • Белуће • Бељевац • Велика Иванча • Велика Крсна • Влашка • Границе • Дубона • Јагњило • Ковачевац • Кораћица • Мала Врбица • Марковац • Међулужје • Младеновац (варош) • Младеновац (село) • Пружатовац • Рабровац • Рајковац • Сенаја • Црквине • Шепшин |
