Амерић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Амерић
Пошаљи фотографију
Административни подаци
Држава Flag of Serbia.svg Србија
Град Београд
Општина Младеновац
Географски подаци
Географске
координате
44° 28′ 12" СГШ
20° 38′ 23" ИГД
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Становништво (2002)
број становника 807
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG
Mapa Srbije.svg
Red pog.svg
Амерић

 Амерић на мапи Србије


Координате: 44° 28′ 12" СГШ, 20° 38′ 23" ИГД
Амерић је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 807 становника (према попису из 1991. било је 866 становника).

Садржај

[уреди] Историја

Амерић је старије насеље. Нема података а ни предање не зна ништа о томе када је ово село основано. Зна се само толико, да оно није увек било на данашњем месту. Предање вели да је село некад било у ,,селишту,, , где су данас њиве, али се о томе насељу ништа даље не зна. По предању, које се и до данас очовало, у село је некада живео спахија Омер и по њему је, веле, село добило име Омерић, од кога је постало данашње име.

Тек из првих десетина 19.века имамо података за ово насеље. Године 1818. Амерић је улазио у састав Вићентијеве кнежевине и имао је 30 кућа. Године 1822. у Америћу је било 40 кућа. [1]

[уреди] Порекло становништва

Као најстарија породица у селу сматрају се Чојановићи (поред овог имају данас и друга презимена) који веледа су њихови стари ,,одавно пребегли из Босне због крви,,. У старе породице рачунају се и Вујићи, који не знају од куда су старином, али знају да су њихови стари 1813. год. Бежали ,,преко,, (у Банат) , где имају рођаке Чикиризе. У старе породице убрајају се и Стевановићи са разним презименима, чији су преци дошли од Пећи. Стевановићи и њихови рођаци до скора су се презивали Васиљевићи. ([2]

До 1870. год. Деца из ових места ишла су у школу у Кораћицу. Године 1870. општини је поклонио Милош Вујићземљиште а Стеван Смиљанић једну зграду те је тако општина 1871.год. сазидала основну школу.

[уреди] Демографија

У насељу Амерић живи 675 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (42,8 код мушкараца и 46,3 код жена). У насељу има 272 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,97.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1032 [3]
1953. 1039
1961. 1008
1971. 925
1981. 882
1991. 866 846
2002. 838 807
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
792 98,14%
Роми
  
11 1,36%
Словенци
  
1 0,12%
Немци
  
1 0,12%
Македонци
  
1 0,12%
Бугари
  
1 0,12%
непознато
  
0 0,0%



[уреди] Референце

  1. ^ Монографија Подунавске област 1812-1927„НапредакПанчево,,(1927)
  2. ^ »Летопис«  Места Србије и обичаји Марина (Беч 1999).
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[уреди] Спољашње везе



Насељена места Градске општине Младеновац

Амерић • Белуће • Бељевац • Велика Иванча • Велика Крсна • Влашка • Границе • Дубона • Јагњило • Ковачевац • Кораћица • Мала Врбица • Марковац • Међулужје • Младеновац (варош) • Младеновац (село) • Пружатовац • Рабровац • Рајковац • Сенаја • Црквине • Шепшин

Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици