Влашка (Младеновац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте Влашка (вишезначна одредница).
Влашка
Пошаљи фотографију
Административни подаци
Држава Flag of Serbia.svg Србија
Град Београд
Општина Младеновац
Географски подаци
Географске
координате
44° 29′ 28" СГШ
20° 41′ 09" ИГД
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Становништво (2002)
број становника 2547
Остали подаци
Поштански број 11406
Позивни број 011
Регистарска ознака BG
Mapa Srbije.svg
Red pog.svg
Влашка

 Влашка на мапи Србије


Координате: 44° 29′ 28" СГШ, 20° 41′ 09" ИГД
Влашка је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 2547 становника (према попису из 1991. било је 2938 становника).

Садржај

[уреди] Историја

Ево шта каже предање о постанку овога места: „ У потесу кокорину, који припада атару Влашке, постојало је село Кокорин, из кога је за време Косовске Битке отишло седамдесет коњаника, који су тада изгинули. Село је после опустело и било пусто 200 година. После Косовског Боја, на 200 година, први се досељавају три брата: Владислав (Влајко), Младен и Рајко. Дошли су са Косова и настанили се у крају који се данас зове Шишмански Крај. Влајко ту остане и по њему село добије име. Младен и Рајко крену даље, и Младен оснује село Младеновац, а Рајко Рајковац. Не памти се како су се ова браћа презивала и од њих данас нема потомака.

После Влајка у Влашку долази преци Оџаковића (данас Вујићићи). И они су дошли са Косова и лутајући овим крајевима наишу на Влајкову кућу и ту се задрже. У исто време су дошли и преци Ракића који су се раније презивали Рисимовићи. И они старином од Косова. Из истога краја и у исто време су дошли и Пејовићи, који су раније презивали Ивковићи. Затим су долазиле и насељавале се и остале породице.

За Влашку имамо најстарије писане податке тек од почетка 18.века. На карти из доба аустриске владавине (1718.-39.г) унето је ово село као насељено место под именом Vlaska. Од тога доба се Влашка чешче помиње. У арачким списковима из 1818. и 1822.г у кнежевини Вићентијевој помиње се село Влашка која је 1818.г. имала 51 и 1822.г. 61 кућу. Године 1846. Влашка је припадала срезу космајском и имала је 85 кућа. По попису из 1921.г. ( Државна статистика ) Влашка је имала 369 кућа са 2370 [[становник]а.

Предак данашњих Јанковића, Тодор, који је трговао „преком“ (Банат) први је у влашку довео учитеља Негована и у једној својој кућици основао школу. Стара школа је служила до 1905.г. када је подигнута нова школа.. село је имало цркву брвнару, која се 1717.г. срушила и тада саградили нову цркву. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

[уреди] Демографија

У насељу Влашка живи 2011 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,8 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 793 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2913 [3]
1953. 2941
1961. 2949
1971. 2800
1981. 2808
1991. 2938 2757
2002. 2697 2547
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
2.483 97,48%
Роми
  
12 0,47%
Југословени
  
4 0,15%
Македонци
  
2 0,07%
Хрвати
  
1 0,03%
Румуни
  
1 0,03%
непознато
  
26 1,02%



[уреди] Референце

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26.др.Б.М. Дробњаковић:Космај и из „Летописа“ општине села Влашке, Бр.545.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[уреди] Литература

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

[уреди] Спољашње везе


Координате: 44° 29' 47" СГ Ш, 20° 41' 15" ИГД


Насељена места Градске општине Младеновац

Амерић • Белуће • Бељевац • Велика Иванча • Велика Крсна • Влашка • Границе • Дубона • Јагњило • Ковачевац • Кораћица • Мала Врбица • Марковац • Међулужје • Младеновац (варош) • Младеновац (село) • Пружатовац • Рабровац • Рајковац • Сенаја • Црквине • Шепшин

Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици