Влашка (Младеновац)

За остале употребе, погледајте Влашка (вишезначна одредница).

Влашка
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Младеновац
Географски подаци
Географске координате	44° 29′ 28" СГШ 20° 41′ 09" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Становништво (2002)
број становника	2547
Остали подаци
Поштански број	11406
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG
Влашка  Влашка на мапи Србије

Влашка је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 2547 становника (према попису из 1991. било је 2938 становника).

Историја

Ево шта каже предање о постанку овога места: „ У потесу кокорину, који припада атару Влашке, постојало је село Кокорин, из кога је за време Косовске Битке отишло седамдесет коњаника, који су тада изгинули. Село је после опустело и било пусто 200 година. После Косовског Боја, на 200 година, први се досељавају три брата: Владислав (Влајко), Младен и Рајко. Дошли су са Косова и настанили се у крају који се данас зове Шишмански Крај. Влајко ту остане и по њему село добије име. Младен и Рајко крену даље, и Младен оснује село Младеновац, а Рајко Рајковац. Не памти се како су се ова браћа презивала и од њих данас нема потомака.

После Влајка у Влашку долази преци Оџаковића (данас Вујићићи). И они су дошли са Косова и лутајући овим крајевима наишу на Влајкову кућу и ту се задрже. У исто време су дошли и преци Ракића који су се раније презивали Рисимовићи. И они старином од Косова. Из истога краја и у исто време су дошли и Пејовићи, који су раније презивали Ивковићи. Затим су долазиле и насељавале се и остале породице.

За Влашку имамо најстарије писане податке тек од почетка 18.века. На карти из доба аустриске владавине (1718.-39.г) унето је ово село као насељено место под именом Vlaska. Од тога доба се Влашка чешче помиње. У арачким списковима из 1818. и 1822.г у кнежевини Вићентијевој помиње се село Влашка која је 1818.г. имала 51 и 1822.г. 61 кућу. Године 1846. Влашка је припадала срезу космајском и имала је 85 кућа. По попису из 1921.г. ( Државна статистика ) Влашка је имала 369 кућа са 2370 [[становник]а.

Предак данашњих Јанковића, Тодор, који је трговао „преком“ (Банат) први је у влашку довео учитеља Негована и у једној својој кућици основао школу. Стара школа је служила до 1905.г. када је подигнута нова школа.. село је имало цркву брвнару, која се 1717.г. срушила и тада саградили нову цркву. (подаци крајем 1921. године).

Демографија

У насељу Влашка живи 2011 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,8 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 793 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 2913 1953. 2941 1961. 2949 1971. 2800 1981. 2808 1991. 2938 2757 2002. 2697 2547

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			2.483	97,48%
Роми			12	0,47%
Југословени			4	0,15%
Македонци			2	0,07%
Хрвати			1	0,03%
Румуни			1	0,03%
непознато			26	1,02%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	6			8
80+	30			34
75-79	34			55
70-74	63			77
65-69	77			83
60-64	74			70
55-59	51			74
50-54	98			77
45-49	109			106
40-44	106			93
35-39	90			90
30-34	79			59
25-29	64			77
20-24	73			78
15-19	102			97
10-14	95			78
5-9	56			73
0-4	61			50
просек	39.8			41.3

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 590 623 711 708 726 759 793

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 127 214 121 163 80 61 19 2 1 5 3.21

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	1056	272	680	57	32	15
Женски	1078	178	672	183	25	20

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	580	119	-	-	234	8	20	49	3	68
Женски	308	81	-	-	88	3	3	30	9	13
Оба	888	200	-	-	322	11	23	79	12	81
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	17	24	9	14	9	-	-	2
Женски	1	12	3	18	39	4	1	-	3
Оба	5	29	27	27	53	13	1	-	5

Литература

• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
• „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  
• Напомена
  

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)