Јагњило (Младеновац)

За остале употребе, погледајте чланак Јагњило.

Јагњило
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Младеновац
Географски подаци
Географске координате	44° 22′ 23" СГШ 20° 43′ 20" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Становништво (2002)
број становника	2279
Остали подаци
Поштански број	11412
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG
Јагњило  Јагњило на мапи Србије

Јагњило је насеље у општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 2279 становника (према попису из 1991. било је 2553 становника).

Историја

Нема података на основу којих би се могла утврдити старина овога села. По предању, на месту Кућеринама било је некада насеље, а у дворишту тада Томе Матијевића постојала је стара црква у чијој је близини извор Црквенац. Данас од те старе цркве нема никаквих трагова. Некада је у Јагњилу, а то су запамтили стари људи, било тако велика шума да се кроз њу ишло све до цркве у Маскару. Изгледа да су овде раније била трла где су се овце јагњиле, па је по томе и село добило име.

Јагњило се помиње у арачким списковима и имало је 1818.г. 50, а 1822.г. 79 кућа. Године 1846. село је имало 95 кућа, а по попису из 1921.г. у селу је било 340 кућа са 2118 становника.

Најстарије породице се сматрају: Бељаковићи, старином из Дробњака. Из ове породице био Стеван Филиповић који се помиње у Првом Устанку. Старе су породице и : Кнежевићи (Филиповићи) чији су преци пре устанка дошли од Сјенице. Из ове породице био кнез Ђука лепенички оборкнез; Лазићи, Матејићи и Радмиловићи су старином од Сјенице
До 1830.г. село је ишло у кусадачку црву, а те је године подигнута црква у Трстени. До 1912.г. школа је била код цркве и доста удаљена; те је године подигнута школска зграда у самом селу. (подаци крајем 1921. године).

Демографија

У насељу Јагњило живи 1843 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (40,7 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 619 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,68.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 2694 1953. 2785 1961. 2756 1971. 2513 1981. 2576 1991. 2553 2508 2002. 2319 2279

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			2.256	98,99%
Роми			4	0,17%
Македонци			2	0,08%
Југословени			2	0,08%
Хрвати			1	0,04%
Словенци			1	0,04%
непознато			4	0,17%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	11			6
80+	30			33
75-79	25			52
70-74	75			94
65-69	55			61
60-64	67			61
55-59	59			57
50-54	107			93
45-49	108			85
40-44	73			75
35-39	60			54
30-34	81			87
25-29	74			74
20-24	59			70
15-19	79			64
10-14	73			72
5-9	62			43
0-4	49			51
просек	40.7			42.5

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 520 561 620 597 620 588 619

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 73 131 94 134 79 59 27 13 7 2 3.68

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	963	245	635	56	26	1
Женски	966	147	631	163	25	-

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	545	195	-	3	177	13	9	18	7	58
Женски	308	144	-	-	59	1	-	18	6	10
Оба	853	339	-	3	236	14	9	36	13	68
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	14	20	8	17	4	-	-	1
Женски	2	3	10	20	34	1	-	-	-
Оба	3	17	30	28	51	5	-	-	1

Литература

• Коришћена Литература:
• „Насеља“ књ.13.др.Б.М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из «Летописа општине села Јагњила, Бр, 2030./927.
• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
• „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

• Напомена
  

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

• Јагњијада - привредна, културна и спортска манифестација
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)