Рабровац

Рабровац
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Младеновац
Географски подаци
Географске координате	44° 21′ 20" СГШ 20° 45′ 05" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	164 m
Становништво (2002)
број становника	1400
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG
Рабровац  Рабровац на мапи Србије

Рабровац је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 1400 становника (према попису из 1991. било је 1555 становника).

Историја

Удаљено је 60 км југоисточно од Београда, поред пруге Београд-Ниш. Уједно је и тромеђа подручја три града: Београда, Смедерева и Крагујевца. Рабровац није од увек на данашњем месту. Село је раније било северније, у Старом Рабровцу, где је било само неколико кућа, и где има трагова од старог гробља које зову «маџарско гробље». И у Класову се, приликом копања, наилази на плоче од неког старог гробља. Данашњи Рабровац постао је пресељавањем из Старог Рабровца и досељавањем нових досељеника.

Село се помиње у арачки спискова и имало је 1818. г. 26, а 1822. г. 34 куће. Године 1846. г. село је имало 58 кућа, а по попису из 1921. године у селу је било 251 кућа са 1375 становника.
Најстарије су породице: Кујанџићи (данас са разним презименима) Миловановићи (данас са разним презименима). И Јовановићи (данас са разним презименима). Предак Кујунџића, Станимир кујунџија, дошао направио колибу у Старом Рабровцу, Па је касније прешао на данашње место. Ова породица доста разграната и има доста кућа. Миловановићи не знају од куда су и када су њихови стари овамо дошли. Знају само толико, да су за време збега три брата из Јагњила прешла овамо на своја трла и да је један брат остао у Јагњило, од кога су тамошњи Александрићи. И Јанковићи су стара породица; њихов предак Јанко дошао је овамо пре Карађорђевог Устанка из Јагњила. Остале су породице млаши досељеници. Николић, Ракићи, Блажићи, Мирковићи, Чолићи, и Стевановић су досељени из јасеничких села, затим има досељеника из Груже, од Пирота, Чачка, и Крајине и т. д.. (подаци крајем 1921. године).

Једно је од првих села у општини које је давне 1989. године добило телефонску инфраструктуру, која није измењена до данас. Највећи део села је и даље неосветљен, а само мали део центра има улично светло. У селу постоји фудбалски клуб од 1945. године. Усешно се такмичи у општинској лиги Младеновца.

Рабровачко језеро је познато излетиште Шумадије. Обилује рибом (најзаступљеније рибе су шаран, амур, деверика), а тренутно се ради на изградњи бунгалова и уређењу плаже. Најзаступљенија привредна грана су пољопривреда (90%) и трговина. 99% становништва су Срби.

Демографија

У насељу Рабровац живи 1124 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,8 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 338 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,14.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 1632 1953. 1683 1961. 1634 1971. 1537 1981. 1512 1991. 1555 1524 2002. 1429 1400

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			1.347	96,21%
Црногорци			1	0,07%
Македонци			1	0,07%
непознато			16	1,14%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	9			12
80+	18			18
75-79	27			46
70-74	36			41
65-69	47			43
60-64	38			40
55-59	43			29
50-54	54			50
45-49	62			59
40-44	56			41
35-39	33			30
30-34	51			42
25-29	49			51
20-24	42			31
15-19	34			35
10-14	44			48
5-9	49			39
0-4	34			19
просек	40.8			42.9

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 334 349 356 353 346 345 338

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 34 51 46 66 48 50 28 12 2 1 4.14

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	599	134	402	41	19	3
Женски	568	63	400	91	11	3

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	359	153	-	-	100	7	3	16	2	51
Женски	174	94	-	-	33	1	1	9	3	4
Оба	533	247	-	-	133	8	4	25	5	55
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	5	8	6	4	1	-	-	1
Женски	-	1	1	4	22	-	-	-	1
Оба	2	6	9	10	26	1	-	-	2

Литература

• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
• „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.) Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  
• Напомена
  

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)