Рабровац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рабровац
Пошаљи фотографију
Административни подаци
Држава Flag of Serbia.svg Србија
Град Београд
Општина Младеновац
Географски подаци
Географске координате 44° 21′ 20" СГШ
20° 45′ 05" ИГД
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 164 m
Становништво (2002)
број становника 1400
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG
Mapa Srbije.svg
Red pog.svg
Рабровац

 Рабровац на мапи Србије


Координате: 44° 21′ 20" СГШ, 20° 45′ 05" ИГД
Рабровац је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 1400 становника (према попису из 1991. било је 1555 становника).

Садржај

[уреди] Историја

Удаљено је 60 км југоисточно од Београда, поред пруге Београд-Ниш. Уједно је и тромеђа подручја три града: Београда, Смедерева и Крагујевца. Рабровац није од увек на данашњем месту. Село је раније било северније, у Старом Рабровцу, где је било само неколико кућа, и где има трагова од старог гробља које зову «маџарско гробље». И у Класову се, приликом копања, наилази на плоче од неког старог гробља. Данашњи Рабровац постао је пресељавањем из Старог Рабровца и досељавањем нових досељеника.

Село се помиње у арачки спискова и имало је 1818. г. 26, а 1822. г. 34 куће. Године 1846. г. село је имало 58 кућа, а по попису из 1921. године у селу је било 251 кућа са 1375 становника.
Најстарије су породице: Кујанџићи (данас са разним презименима) Миловановићи (данас са разним презименима). И Јовановићи (данас са разним презименима). Предак Кујунџића, Станимир кујунџија, дошао направио колибу у Старом Рабровцу, Па је касније прешао на данашње место. Ова породица доста разграната и има доста кућа. Миловановићи не знају од куда су и када су њихови стари овамо дошли. Знају само толико, да су за време збега три брата из Јагњила прешла овамо на своја трла и да је један брат остао у Јагњило, од кога су тамошњи Александрићи. И Јанковићи су стара породица; њихов предак Јанко дошао је овамо пре Карађорђевог Устанка из Јагњила. Остале су породице млаши досељеници. Николић, Ракићи, Блажићи, Мирковићи, Чолићи, и Стевановић су досељени из јасеничких села, затим има досељеника из Груже, од Пирота, Чачка, и Крајине и т. д.. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]


Једно је од првих села у општини које је давне 1989. године добило телефонску инфраструктуру, која није измењена до данас. Највећи део села је и даље неосветљен, а само мали део центра има улично светло. У селу постоји фудбалски клуб од 1945. године. Усешно се такмичи у општинској лиги Младеновца.

Рабровачко језеро је познато излетиште Шумадије. Обилује рибом (најзаступљеније рибе су шаран, амур, деверика), а тренутно се ради на изградњи бунгалова и уређењу плаже. Најзаступљенија привредна грана су пољопривреда (90%) и трговина. 99% становништва су Срби.

[уреди] Демографија

У насељу Рабровац живи 1124 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (40,8 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 338 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,14.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1632 [3]
1953. 1683
1961. 1634
1971. 1537
1981. 1512
1991. 1555 1524
2002. 1429 1400
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.347 96,21%
Црногорци
  
1 0,07%
Македонци
  
1 0,07%
непознато
  
16 1,14%



[уреди] Референце

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[уреди] Литература

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.) Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

[уреди] Спољашње везе



Насељена места Градске општине Младеновац

Амерић • Белуће • Бељевац • Велика Иванча • Велика Крсна • Влашка • Границе • Дубона • Јагњило • Ковачевац • Кораћица • Мала Врбица • Марковац • Међулужје • Младеновац (варош) • Младеновац (село) • Пружатовац • Рабровац • Рајковац • Сенаја • Црквине • Шепшин

Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици