Велико Ропотово

Велико Ропотово
Административни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскопоморавски
Општина	Косовска Каменица
Географски подаци
Географске координате	42° 30′ 56" СГШ 21° 33′ 59" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	484 m
Становништво (2002)
број становника
Велико Ропотово  Велико Ропотово на мапи Србије

Велико Ропотово на албанском Rropotovë e Madhe је насеље у општини Косовска Каменица на Косову и Метохији. По законима самопроглашене Републике Косово насеље се налази у саставу општине Ранилуг. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Велико Ропотово површине 753 ha.

Порекло становништва по родовима

Ропотово се помиње 1530. године. Данас у непосредној близини постоје два села под именом Ропотово: Големо и Мало. Најстарији родови приликом досељавања око 1750. године нису овде затекли село. Село је расло прираштајем и досељавањем.

Подаци из 1929

• Марделићи (12 k., Св. Арханђео), досељени око 1750. године из Реткоцера код Медвеђе. Од овог рода се у криворечка села иселило око 1830. године и то: у Босце 3, у Беривојце 2, у Мочаре 1, и у Глоговце 2 куће, а око 1890. године се иселиле 4 куће у Двродељ код Лесковца.

• Паунићи (10 k., Св. Петка). Пореклом Лингури, Власи из Румуније, а овде досељени после Марделића као мечкари из кумановског краја. Од њих је 1 кућа исељена у Северну Србију.

• Ђечковићи или Стошићи (8 k., Св Никола), досељени око 1790. године из Велике Хоче у Метохији, због албанске освете. Прво су се настанили у Кололечу, па пређу у Братиловце и нешто доцније се настанили у Ропотову.

• Милићи (5 k., Св Никола), досељени кад и Ђечкови из Велике Хоче у Метохији. Њихове се три куће око 1890. године иселиле у Србију.

• Митковићи (1 k., Св. Петка). Старином су из Шумадије; живели су у вучитрнском крају, одакле су од албанске освете, пребегли у Церницу код Гњилана. У Ропотово су досељени око 1810. године.

• Врањци (2 k., Св. Никола), досељени из врањског округа око 1830. године. Њихове се 3 куће око 1890. године иселиле у Србију.

• Огњановци (3 k., Св. Никола), пресељени из Прилепнице око 1830. године.

• Качари (2 k., Св. Ђорђе), досељени из Качаника око 1830. године.

• Касаповићи (1 k., Св. Јован), пресељени из Добрчана око 1830. године. Старином су из Варшарице расељеног села код Кметовца. Као и њихови сродници у Малом Ропотову.

• Говедаровићи (2 k., Св. Мина), пресељени из Ранилуга од истоименог рода око 1870. године као пасторци код Огњановаца.

• Перчинковић (1 k., Св. Ђорђе Алимпије), досељен 1882. године из Башиног Села код Велеса у Македонији, и до 1922. године живео у Гњилану. У Ропотово досељен као бакалин.

Демографија

Насеље има српску етничку већину. Број становника на пописима:

• попис становништва 1948. године: 560
• попис становништва 1953. године: 620
• попис становништва 1961. године: 722
• попис становништва 1971. године: 796
• попис становништва 1981. године: 770
• попис становништва 1991. године: 829