Велимир Михаило Теодоровић
| Велимир Михаило Теодоровић | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 8. мај 1849. |
| (Аустријско царство, данас Словенија) | |
| Датум смрти: | 31. јануар 1898. |
| Место смрти: | Минхен (Немачка) |
Велимир Михаило Теодоровић (Словенија, 8. мај/20. мај 1849 – Минхен, 31. јануар 1898) је био ванбрачни син кнеза Михаила и Марије Бергхаус, из Рогашке Слатине. Првобитно име му је било Виљем Бергхауз. Када је напунио седамнаест година, на захтев оца прешао је у православну веру, на крштењу добио је име Велимир, а за презиме узео Теодоровић, старо презиме Обреновића. 1867. године, послат у Швајцарску, да заврши школовање. Тад се последњи пут видео са оцем, јер је наредне кнез Михаило убијен у атентату у Топчидеру. Након смрти кнеза Михаила Обреновића Намесништво је решило да Велимир Теодоровић добије имање у Румунији и 35.000 дуката.
Умро је 1898. године. Након Првог светског рата пренет је у Београд и покопан на Новом гробљу. Тестаментом је целокупну имовину оставио Србији. Задужбина коју је успоставио, названа је ”Велимиријанум”. Први управник ”Велимиријанума” био је председник Владе Никола Пашић. Касније је задужбином располагало Српско привредно друштво Привредник[1].
[уреди] Извори
- ^ Никола Гаћеша, Српско привредно друштво Привредник (1814-1997), Матица српска, Нови Сад, 2004
