Вилхелм Фукс
Вилхелм Фукс | |
|---|---|
 Курт Далуеге и Вилхелм Фукс (десно) | |
| Датум рођења | 1. септембар 1898. |
| Место рођења | Манхајм, Немачка |
| Датум смрти | 24. јануар 1947. (48 год.) |
| Место смрти | Београд, ФНРЈ |
Вилхелм Фукс (нем. Wilhelm Fuchs; Манхајм, 1. септембар 1898 — Београд, 24. јануар 1947), немачки је агроном, СС оберфирер, пуковник полиције, шеф Ајнзацгрупе "Србија", командант безбедносне полиције и СД у Србији, Литванији, Рајхскомесаријату Остланд, шеф Ајнзац команде 3, која је била део Ајнзац групе А.
Биографија[уреди | уреди извор]
Вилхелм Фукс је рођен 1. септембра 1898. у Манхајму. [1] Од 1914. до 1917. учествовао је у Првом светском рату, 1919. ступио је у добровољачки корпус. По завршетку школовања студирао је пољопривреду на Универзитету у Лајпцигу, где је и докторирао 1929. године. [2] Дана 1. априла 1932. ступио је у Нацистичку партију (улазница бр. 1 038 061), а 1. децембра 1932. - у СС (бр. 62 760). 11. јула 1933. постао је СС- унтерштурмфирер, 20. априла 1938. је унапређен у СС-стандартенфирер.
Након доласка нациста на власт, од априла 1933. био је други ађутант министра хране Рајха Ричарда Дареа. Од октобра 1937. био је на челу СС Оберабшнита у Дрездену. [2] Године 1939. постављен је за шефа СД у седишту Ајнзац групе В у Пољској. Од 1940. био је начелник одељења 2 (дирекције) при команданту безбедносне полиције и СД у Кракову. Затим је био инспектор полиције безбедности и СД у Брауншвајгу.[тражи се извор]
Током Балканске кампање, Фуцхс је добио задатак да води Ајнзацгрупу Србије која се користила за борбу против партизанског покрета који је предводио Тито. Након распуштања Ајнзац групе, Фукс је у касну јесен 1941. године постављен за команданта безбедносне полиције и СД у Србији [1], али га је већ у јануару 1942. заменио Емануел Шефер.
У јуну 1942. године премештен је за шефа СС и полиције у Летонији. Од 8. јула до 14. септембра 1943. био је виши СС и полицијски вођа „Центар“, са седиштем у Брауншвајгу.
Од 15. септембра 1943. до 6. маја 1944. био је на челу Ајнзац команде 3 у саставу Ајнзац групе А. Од маја до 17. октобра 1944. био је командант Ајнзац групе А и истовремено је био шеф безбедносне полиције и СД у Осталнду. са седиштем у Риги. Затим је кратко водио Ајнзацгрупу Е у Хрватској.
После рата је ухапшен и изручен Југославији. Војни суд у Београду га је 22. децембра 1946. осудио на смрт вешањем. Дана 24. јануара 1947. казна је извршена.
Референце[уреди | уреди извор]
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Ernst Klee. Das Personenlexikon zum Dritten Reich. Wer war was vor und nach 1945. — 2. Auflage. — Frankfurt am Main: Fischer-Taschenbuch-Verlag, 2007. — ISBN 978-3-596-16048-8.
- Carsten Schreiber. Elite im Verborgenen – Ideologie und regionale Herrschaftspraxis des Sicherheitsdienstes der SS und seines Netzwerks am Beispiel Sachsens. — München: Oldenbourg Verlag, 2008. — ISBN 978-3-486-58543-8.
- Klaus-Michael Mallmann, Jochen Böhler, Jürgen Matthäus. Einsatzgruppen in Polen: Darstellung und Dokumentation. — Darmstadt: WBG, 2008. — S. 34. — 252 S. — ISBN 978-3-534-21353-5.
