Георг Грасл

С Википедије, слободне енциклопедије
Георг Грасл
(Georg Grassl)
Георг Грасл 1945.
Датум рођења(1865-04-23)23. април 1865.
Место рођењаПанчево, Аустријско царство
Датум смрти28. јун 1948.(1948-06-28) (83 год.)
Место смртиСалцбург, Аустрија

Георг Грасл (нем. Georg Grassl, Graßl; Панчево, 23. април 1865 — Салцбург, 28. јул 1948) је био функционер удружења, етнички политичар, главни уредник и школски просветни радник.

Живот[уреди | уреди извор]

Георг Грасл је био син учитеља и образовног аутора Петера Грасла (1827–1915). Завршио је Српску гимназију у Новом Саду (Neusatz на немачком) и студирао право и политичке науке у Грацу, Бечу и Прагу. Током студија постао је члан немачког студентског братства Арминиа Граз 1883. и Брауне Арминиа Беч братства 1885. године. Након доктората, ступио је у аустријску државну службу 1891. године, прво у Бечу, затим у административну службу при босанској државној влади у Сарајеву, где је био пре и за време Првог светског рата. После слома Аустроугарске, Српско национално веће је Грасла пензионисало у јесен 1918. године. Године 1919. постао је главни уредник „Дојче Фолксблата”, а 1920. први савезни секретар Швапско-немачког културног друштва, чији је суоснивач. Након што је Културбунд забрањен 1924. године, активирао се као политичар.

Године 1925. и 1927. Грасл је биран за посланика у Сабору Краљевине СХС у Београду.[1][2] Уочи избора 1925. он и Стефан Крафт су брутално претучени на једној политичкој манифестацији у Старом Сивцу. Према писању локалне штампе и немачких дипломата, иницијатива за инцидент, који је довео до дипломатског раздора између немачке и југословенске владе, наводно је потекла од бившег министра унутрашњих послова Светозара Прибићевића.[3]

Након што је 1929. почела краљевска диктатура, Грасл је био на функцији сенатора за немачку мањину у Југославији од 1932. и 1940. године. Од 1935. године[тражи се извор] био је посебно одговоран за заступање немачких школских интереса у законодавним телима и вис-а-вис школским властима. Након што је основао „Шулстифтунг дер Дојченхен“ (1931), организацију која је спонзорисала школски систем у подунавским Швабама, био је њен управник, а 1939. постао је њен председник. Грасл није успео да постигне жељену аутономију школе и преселио се у Беч 1941. и у Салцбург 1945. године.[1][2]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Георг Грасл на kulturstiftung.org
  2. ^ а б Josef Volkmar Senz: Graßl, Georg In: Institut für Ost- und Südosteuropaforschung, Biographisches Lexikon zur Geschichte Südosteuropas, Bd. 2. Hrsg. Mathias Bernath/Felix von Schroeder. München 1976, S. 83–84.
  3. ^ Zoran Janjetović: „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 08. 04. 2024.  1991, S. 6, 14

Публикације (избор)[уреди | уреди извор]

Грасл је држао бројна предавања у међународним политичким и научним комитетима и био је аутор низа чланака у часописима и новинама.

  • Die Lage der Deutschen in Ungarn. Vortrag im Deutschen Verein in Prag, 20. Februar 1886.
  • Zwei Jahre fakultativer Kmetenablösung in Bosnien und der Herzegowina. Vortrag Georg Grassl vom 14. März 1914 im Österreichisch-bosnisch-herzegowinischen Interessentenverband in Wien. Wilhelm Braunmüller in Kommission, 1914. 20 S.
  • Stojan Novaković: Die Wiedergeburt des serbischen Staates (1804–1813). Übersetzt von Georg Grassl.
  • (Hrsg.) Josef Koetschet: Osman Pascha, der letzte grosse Wesier Bosniens, und seine Nachfolger: hinterlassene Aufzeichnungen. Folge 9, Zur Kunde der Balkanhalbinsel. Reisen und Beobachtungen, Verlag Kajon, Sarajevo 1909. 87 S.
  • (Hrsg.) Josef Koetschet: Aus Bosniens letzter Türkenzeit: Hinterlassene Aufzeichnungen. Folge 2, Zur Kunde der Balkanhalbinsel. Reisen und Beobachtungen. A. Hartleben, 1905. 109 S.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Matthias Annabring: Volksgeschichte der Donauschwaben in Jugoslawien. Stuttgart 1955.
  • Helge Dvorak: Biographisches Lexikon der Deutschen Burschenschaft. Band I: Politiker. Teilband 2: F–H. Winter, Heidelberg 1999, ISBN 3-8253-0809-X, S. 171–172.
  • Theodor Schieder: Dokumentation der Vertreibung der Deutschen aus Ostmitteleuropa. Band V: Das Schicksal der Deutschen in Jugoslawien. Hrsg. Bundesministerium für Vertriebene, Flüchtlinge und Kriegsgeschädigte. Bonn 1961.
  • Josef Volkmar Senz: Das Schulwesen der Donauschwaben im Königreich Jugoslawien. München 1969.
  • Josef Volkmar Senz: Präsident und Senator der Donauschwaben. Zum Tode von Dr. Georg Graßl vor 25 Jahren. In: Der Donauschwabe 23 (1973) Nr. 33, 34.
  • Josef Volkmar Senz: Graßl, Georg. In: Biographisches Lexikon zur Geschichte Südosteuropas. Band 2. München 1976, S. 83 f.
  • Fritz Wertheimer: Von deutschen Parteien und Parteiführern im Ausland. 2. Auflage. Zentral-Verlag, Berlin 1930, S. 227.
  • Johann Wüscht: Beitrag zur Geschichte der Deutschen in Jugoslawien für den Zeitraum von 1934 bis 1944. Kehl 1966.
  • Johann Wüscht: Jugoslawien und das Dritte Reich. Stuttgart 1969.

Спољашња веза[уреди | уреди извор]

Георг Грасл на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Георг_Грасл&oldid=27718625”