Горан Пековић

Горан Пековић
Горан Пековић
Лични подаци
Пуно име	Горан Пековић
Датум рођења	24. мај 1962. (61 год.)
Место рођења	Београд, СФР Југославија
Универзитет	Факултет драмских уметности
Занимање	глумац, продуцент
Породица
Супружници	Виолета Пековић
Деца	Вид Пековић
Званични веб-сајт
	Званични веб-сајт
	Веза до IMDb-а

Горан Пековић (Београд, 24. мај 1962) српски је глумац и продуцент, редовни професор Факултета драмских уметности у Београду.^[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Горан Пековић је рођен 24. маја 1962. године у Београд где се и школовао. Основне студије Филмске и телевизијске продукције је завршио на Факултету драмских уметности у Београду где је и мaгистрирао у области комуникологије.

На Факултету драмских уметности у Београду је запослен од 1990. године и прошао је сва звања од асистента приправника до редовног професора. Координатор је Мастер студија „Реклама и медији”^[2], чији је и аутор. Идејни је творац, оснивач и први ментор фестивала „Продуцентски дан” који се са успехом одржава од 2006. године. У периоду од 2009. до 2018. био је шеф Катедре за филмску и телевизијску продукцију, а од 2017. до 2018. и председник Уметничког већа факултета.

Бавио се продукцијом, режијом, глумом, копирајтингом и креативном дирекцијом. Пре почетка рада на ФДУ био је продуцент Студија Б и Телевизије Београд. Продуцирао је неколико стотина рекламних спотова, а за бројне био и копирајтер и креативни директор. Био је продуцент и главни организатор играних телевизијских емисија и документарних филмова, као и серије емисија Уметничка радионица у продукцији ФДУ. За Специјалну Олимпијаду у Лос Анђелесу 2015. године осмислио је и продуцирао кампању и музички спот екипе Србије „Ми смо већ победили”^[3]. Био је креативни продуцент за продукцију два вирала за компанију Кока кола које је реализовао са својим студентима. Као ментор и извршни продуцент реализовао је са студентима пет телевизијских драма у сарадњи са РТС-ом. Водио је Центар за професионални развој Универзитета уметности и маркетинг Метро ТВ мреже.

У периоду од 1994. до 2009. године, активно се бавио синхронизацијом реклама и цртаних филмова као продуцент, редитељ и глумац. Био је члан чувене синхронизацијске групе "Voice" познатије као Квартет Амиго, која је радила за БК ТВ, First Production и Tuck. Позајмио је свој глас бројним популарним ликовима попут Фреда Кременка, Мајстора Боба, Бетмена, Екшн мена, Душка Дугоушка, Нинџа корњача и других, по чему је и данас препознатљив.

Аутор је запажених пројеката из области културе и медија везаних за едукацију директора институција културе и локалних медија у Србији и Црној Гори. Иницијатор је и координатор бројних истраживања везаних за јавне и комерцијалне телевизије у Србији, као и значајних акција везаних за медијско законодавство у Србији. Као председник радне групе за професионални развој Министарства културе Републике Србије, креатор је пројекта „Национални програм професионалног развоја у култури и медијима” подржан од стане УНЕСКО. Био је председник Надзорног одбора Сава центра и члан комисије за културу града Београда, као и комисије за доделу награде града Београда. Више година је био председник жирија за доделу награде најбољој сајамској презентацији на Међународном сајму књига у Београду и члан комисија за израду Закона о оглашавању. Kao члан жирија Друштва Србије за односе с јавношћу, додељивао је годишње награде током 2017. и 2018. године. Члан комисије Филмског центра Србије за развој пројеката био је током 2018. години. Био је члан савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) од 2009. до 2020. године. У оквиру своје хуманитарне активности председавао је управним одборима, организације „Специјална Олимпијада Србије” од 2015. до 2020. и удружења за помоћ особама са сметњама у развоју „Живимо заједно” од 2016. године.

Као предавач по позиву држао је предавања на више међународних факултета. Оснивач је смера Продукција умјетности, Академије умјетности у Бања Луци, где је три године био и предавач. Аутор је књиге „Менаџмент комерцијалне телевизије” и коаутор књиге „Медијска писменост и цивилно друштво”. Објављивао је текстове у зборницима и часописима који третирају проблеме телевизијског менаџмента и маркетинга, медијског законодавства, оглашавања, медијске писмености и професионалног развоја у култури. Радови су му превођени на енглески, руски, немачки, француски и мађарски. Уређивао је едицију „Маркетинг у уметности и медијима” Института за позориште, филм, радио и телевизију.

Као директора Центра за професионални развој Универзитета уметности покренуо је бројне активности и капиталне пројекте у области професионалног развоја и едукације. Оснивач је Интердисциплинарних специјалистичких студија Универзитета уметности. Аутор је и координатор првих интердисциплинарних студија "Извештавање" које су реализоване у сарадњи са Факултетом политичких наука и Универзитетским колеџом из Осла.

Посебно се истиче успешни развој последипломских студија „Реклама и медији”.^[4] Као креатор овог програма успео је да поред званичне акредитације обезбеди и лиценцу Међународне асоцијације оглашивача (IAA). Под његовим вођством студије Реклама и медији су постале међународно препознат и награђиван програм а студенти су шест година за редом освајали највеће студентске светске награде у области оглашавања. Награђен је Сребрном медаљом Универзитета уметности као и годишњом наградом УЕПС-а. За студије са најуспешнијим студентским остварењима примио је у Уједињеним нацијама у Њујорку две године за редом IAA-DENTSU награду. Добитник је Спомен плакете за допринос стварању Студија Б.

У браку је са глумицом Виолетом Пековић, такође чланицом групе Квартета Амиго, од 18. децембра 1992. године. Са њом има сина Вида. Живи у Београду.