Демографија Русије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Демографска карта Русије

Русија је вишенационална држава на чијој територији живи више од 180 народа.

Подаци са пописа обављеног 2002[1] говоре да је укупан број грађана Русије износио 145.166.731.

Највећи градови Русије су: Москва (10,10 милиона становника), Санкт Петербург (4,58 мил.), Новосибирск (1,42 мил.), Нижњи Новгород (1,35 мил.) и Јекатеринбург (1,26 мил.).

Градског становништва има 73,2%, сеоског 26,8%.

Национална структура (поменути су народи са преко 250.000 припадника):

  1. Руси — 115.889.107 становника (79,83 % од укупног становништва)
  2. Татари — 5.554.601 становника (3,83 %)
  3. Украјинци — 2.942.961 становника (2,03 %)
  4. Башкири — 1.673.389 становника (1,15 %)
  5. Чуваши — 1.637.094 становника (1,13 %)
  6. Чечени — 1.360.253 становника (0,94 %)
  7. Јермени — 1.130.491 становника (0,78 %)
  8. Мордвини — 843.350 становника (0,58 %)
  9. Авари — 814.473 становника (0,56 %)
  10. Белоруси — 807.970 становника (0,56 %)
  11. Казаси — 653.962 становника (0,45 %)
  12. Удмурти — 636.906 становника (0,44 %)
  13. Азери — 621.840 становника (0,43 %)
  14. Маријци — 604.298 становника (0,42 %)
  15. Немци — 597.212 становника (0,41 %)
  16. Кабардинци — 519.958 становника (0,36 %)
  17. Осети — 514.875 становника (0,35 %)
  18. Даргинци — 510.156 становника (0,35 %)
  19. Бурјати — 445.175 становника (0,31 %)
  20. Јакути — 443.852 становника (0,31 %)
  21. Кумици — 422.409 становника (0,29 %)
  22. Ингуши — 413.016 становника (0,28 %)
  23. Лезгини — 411.535 становника (0,28 %)
  24. Коми — 293.406 становника (0,2 %)

Руски језик је изразито доминантан и њиме се служи 98% становништва.

Религија[уреди]

Подаци о верском саставу су непоуздани, јер се вера не испитује у пописима становништва. Само је мањи део популације активно религиозан. Сматра се да су 16–48% становништва атеисти.[2]

Законски се као традиционалне религије признају: православље, ислам, будизам и јудаизам.[3] Словенско становништво је доминантно православно (има их око 100 милиона[4]). У мале хришћанске групе спадају јерменски хришћани, римокатолици и протестанти. Исламској заједници припадају неки народи турског порекла (Татари, Башкири) и већина народа северног Кавказа (Чечени, Ингуши) (има их по разним проценама од 7 до 20 милиона[5]). Будизам је традиционалан у: Бурјатији, Туви и Калмикији.

Извори[уреди]

  1. ^ „Всероссийская перепись населения 2002 года“. Perepis2002.ru Приступљено 24. 06. 2010.. 
  2. ^ Zuckerman, P (2005). Atheism: Contemporary Rates and Patterns, chapter in The Cambridge Companion to Atheism, ed. by Michael Martin. Cambridge University Press. 
  3. ^ Bell, I (2002). Eastern Europe, Russia and Central Asia. ISBN 9781857431377 Приступљено 27 Dec. 2007. 
  4. ^ „Russia“ Приступљено 8 Apr. 2008. 
  5. ^ „20Mln Muslims in Russia and mass conversion of ethnic Russians are myths—expert“. Interfax Приступљено 1 Apr. 2008. 

Литература[уреди]

  • Zuckerman, P (2005). Atheism: Contemporary Rates and Patterns, chapter in The Cambridge Companion to Atheism, ed. by Michael Martin. Cambridge University Press. 

Спољашње везе[уреди]

Викивести
Викивести имају вести везаних за: