Демографија Белгије

Демографија

Белгија има 10.379.067 становника у 2006. години. Са 342 становника по км² једна је од најгупће насељених европских држава. Највећа густинаа становника је у Фламанском дијаманту који чине агломерације Брисела, Гента, Антверпена и Леувена и осталих урбаних средишта попут Лијежа, Шарлроа и Брижа. Више од 97% становника живи у градовима што представља један од највећих постотака урбанизације на свету. Највећи градови су: Брисел (1.006.749 стан.), Антверпен (932.000), Лијеж (594.000), Гент (490.000) и Шарлроа (428.000).

По регијама највише становника у 2005. има Фламанија: 6.043.161, Валонија има 3.395.942 и Брисел 1.006.749. Око 60% становника говори холандским језиком односно фламанским, 32% француским, а 1% немачким. Брисел, који чини 8% становништва је двојезични град: француско-холандски. У почетку, град је био већински холандски, док данас око 80% становника говори француски, 8,5 % холандски, а 10,2 % и једним и другим језиком.

Око 58% становника чине етнички Фламанци, 31% Валонци, а осталих 11% чине имигранти из Италије, Француске, Немачке и Северне Африке. Према вери Белгијанци су већином католици, 75%, док осталих 25% чине муслимани, протестанти, жидови и атеисти. Очекивана животна доб је 78,77 година. За мушкарце износи 75,59 година, а за жене 82 године.

Укупно становништво

10.379.067 (процена у јулу 2006. године)

Етничке групе

Фламанци 58%, Валонци 31%, око 71.000 Немаца, остали и етнички мешано становништво 11% (углавном Европљани, мало Турака, Алжираца и Мароканаца)

Религијска структура

• католици: 75%;
• протестанти, муслимани, агностици, атеисти и остали: 25%.

Језици

Лингвистичка карта Белгије

холандски (званичан) 60%, француски (званичан) 40%, немачки (званичан) <1%, званично је билингварна држава са холандским језиком којим причају Фламанци и француским којим причају Валонци, како је холандски тек у новијој историји признат као други званични језик Белгије француски је стога остао језик престижа и званичне администрације, тако да велики део фламанске етничке заједнице све више користи француски као тзв. саобраћајни језик.

Старсона структура

0-14 година: 16,7% (мушкарци 883.254/жене 846.099)

15-64 година: 65,9% (мушкарци 3.450.879/жене 3.389.565)

65 година и више: 17,4% (мушкарци 746.569/жене 1.062.701) (процена 2006. године)

Просечна старост

укупно становништво: 40,9 година

мушкарци: 39,6 година

жене: 42,1 година (процена 2006. године)

Стопа раста становништва

0,13% (процена 2006. године)

Стопа наталитета

10,38 рођених на 1000 становника (процена 2006. године)

Стопа морталитета

10,27 умрлих на 1000 становника (процена 2006. године)

Нето стопа миграције

1,22 мигранта на 1000 становника (процена 2006. године)

Полна структура

на рођењу: 1,04 мушкарца/жени

до 15 година: 1,04 мушкарца по жени

15-64 година: 1,02 мушкарца/жени

65 и више година: 0,7 мушкарца/жени

укупна популација: 0,96 мушкараца/жени (процена 2006. године)

Стопа смртности одојчади

укупно: 4,62 смрти на 1000 живорођених

мушкарци: 5,2 смрти на 1000 живорођених

жене: 4,01 смрти на 1000 живорођених (процена 2006. године)

Очекивано трајање живота

укупно становништво: 78,77 година

мушкарци: 75,59 година

жене: 82,09 година (процена 2006. године)

Стопа укупног фертилитета

1,64 деце по једној жени (процена 2006. године)