Бернард Кац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бернард Кац

Пошаљи фотографију

Општи подаци
Датум рођења 26. март 1911.
Место рођења Лајпциг (Немачко царство)
Датум смрти 20. април 2003.
Место смрти Лондон (Енглеска, Уједињено Краљевство)
Рад
Поље неурофизиологија
Школа Универзитет у Лајпцигу
Институција Универзитетски колеџ Лондона
Сиднејска болница
Познат по Неурофизиологија синапсе
Награде Nobel prize medal.svg Нобелова награда за физиологију или медицину (1970)

Бернард Кац, FRS[1] (енгл. Bernard Katz; 26. март 191120. април 2003)[2] је био биофизичар рођен у Немачкој, запажен по свом раду везаном за биохемију нерава. Делио је Нобелову награду за физиологију или медицину 1970. године са Џулијусом Акселродом и Улфом фон Ојлером. Исте године додељена му је титула витеза.

Живот[уреди]

Рођен у Лајпцигу у јеврејској породици, образовао се у Албертовој гимназији у истом граду између 1921. и 1929. године, након чега је почео да студира медицину на Универзитету у Лајпцигу. Дипломирао је 1934. године, а у Уједињено Краљевство је пребегао фебруара 1935. године, због Хилеровог успона. У Британији се запослио на Универзитетском колеџу Лондона, где је првобитно био под туторством Арчибалда Вивијана Хила. Докторирао је 1938. године и добио је Карнегијеву стипендију за проучавања у Сиднејској болници. Године 1941. добио је аустралијско држављанство, а Краљевском аустралијском ваздухпловству приступио је 1942. године. Други светски рат је провео у Пацифику као радарски официр. Оженио се са Маргеритом Пенли 1945. године и вратио се на Универзитетски колеџ Лондона као помоћник директора 1946. године. По повратку у Енглеску је такође радио са добитницима Нобелове награде из 1963. године, Аланом Хоџкином и Ендруом Хакслијем. Кац је постао професор на Универзитетском колеџу Лондона 1952. године, а затим и шеф катедре за биофизику. Такође је изабран као члан Краљевског друштва[1]. Остао је шеф катедре за биофизику до 1978. године, када је постао професор емеритус. Умро је у Лондону 20. априла 2003, у својој 92. години.

Истраживање[уреди]

Кацово истраживање је открило фундаментална својства синапси, спојева преко којих нервне ћелије шаљу сигнале другим нервним ћелијама и осталим типовима ћелија. До 1950-их година, студирао је биохемију и утицај ацетилхолина, сигнализујућег молекула, преко којег синапсе које спајају „моторне нерве“ са мишићима стимулишу контракцију. Кац је добио Нобелову награду за своје откриће да је ослобађање неуротрансмитера у синапсама „квантално“, тј. да код било које синапсе количина ослобађеног неуротрансмитера никад није мања од одређене количине, а ако је већа од те количине, увек је њен целобројни умножак. Сада научници знају да до ове појаве долази због тога што се, пре него што се ослободе у синаптичку празнину, молекули трансмитера налазе у потћелијским пакетима сличне величине, везикулама.

Кацово откриће имало је директан утицај на проучавање органофосфата и органохлорида, основе нових послератних проучавања нервних агенса и пестицида.

Дела[уреди]

  • The Release of Neural Transmitter Substances (The Sherrington Lectures X), Charles C Thomas Publisher, Springfield (Illinois) 1969, pp. 60

Референце[уреди]

  1. ^ а б Sakmann, B. (2007). „Bernard Katz. 26 March 1911 -- 20 April 2003: Elected 1952“. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society 53: 185-202. DOI:10.1098/rsbm.2007.0013. PMID 18543466. 
  2. ^ „School of Katz“ (PDF). Quarterly Journal of Experimental Biology. 1990. 

Спољашње везе[уреди]


Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бернард Кац