Етнички Муслимани у Хрватској
| Укупна популација | |
|---|---|
| 7558 (2011) | |
| Региони са значајном популацијом | |
| Загреб, Истра | |
| Језици | |
| хрватски, српски | |
| Религија | |
| већином ислам (сунити) | |
| Сродне етничке групе | |
| Срби муслимани, Бошњаци |
Етнички Муслимани у Хрватској су становници Хрватске који се у етничком смислу изјашњавају као припадници муслиманског народа. Према попису становништва из 2011. године, у Хрватској живи 7558 етничких Муслимана,[1] што представља значајан пад у односу на претходни попис становништва из 2001. године, када је на подручју Хрватске пописано 19,677 етничких Муслимана.[2]
Етнички Муслимани у Хрватској сматрају се делом муслиманског народа, као посебног јужнословенског народа који је као такав добио признање у бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, а самим тим и у тадашњој Социјалистичкој Републици Хрватској.[3]
У првобитној преамбули Устава Републике Хрватске из 1990. године, међу народима и мањинама су изричито били поменути и Муслимани.[4] Међутим, каснијим уставним променама, из текста преамбуле су изостављени поименични помени народа и етничких мањина, а самим тим и етничких Муслимана.
Након распада Југославије, етнички Муслимани у Хрватској су се суочили са све израженијим друштвеним притисцима у виду оспоравања употребе појма "Муслимани" као етничке одреднице, уз истовремено форсирање њиховог превођења у хрватски или бошњачки национални корпус.[5]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske (2011): Stanovništvo prema narodnosti (detaljna klasifikacija)
- ^ Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske (2001): Stanovništvo prema narodnosti (detaljna klasifikacija, po županijama)
- ^ Ćerić 1968.
- ^ Ustav Republike Hrvatske (1990)
- ^ Pokos & Hasanbegović 2014, стр. 427-448.
Литература[уреди | уреди извор]
- Goldstein, Ivo (2006). „Ustaška ideologija o Hrvatima muslimanske vjere i odgovor u časopisu Handžar”. Radovi Zavoda za hrvatsku povijest Filozofskoga fakulteta Sveučilišta u Zagrebu (на језику: хрватски). 38 (1): 259—277.
- Dimitrova, Bohdana (2001). „Bosniak or Muslim? Dilemma of one Nation with two Names” (PDF). Southeast European Politics. 2 (2): 94—108.
- Jović, Dejan (2013). „Identitet Bošnjaka/Muslimana”. Politička misao: Časopis za politologiju. 50 (4): 132—159.
- Kurpejović, Avdul (2006). Slovenski muslimani zapadnog Balkana. Podgorica: Matica muslimanska Crne Gore.
- Pokos, Nenad; Hasanbegović, Zlatko (2014). „(Tro)jedan narod: Bošnjaci, Muslimani i Hrvati muslimani u Hrvatskoj u popisima stanovništva 2001. i 2011. godine”. Društvena istraživanja. 23 (3): 427—448.
- Селимовић, Салих (2001). „Срби муслимани и њихова денационализација” (PDF). Гласник Завичајног музеја. Пљевља. 2: 163—181.
- Селимовић, Салих (2017). „Муслимани српског порекла и њихова денационализација”. Српска слободарска мисао. 18 (102): 119—138.
- Ćerić, Salim (1968). Muslimani srpskohrvatskog jezika. Sarajevo: Svjetlost.[мртва веза]
